Tagged: права

Командант посматрача УН у Сарајеву 1992. године: „Армија БиХ„ бомбардовала Сарајево


Командант посматрача УН у Сарајеву 1992. године: „Армија БиХ„ бомбардовала Сарајево

07.11.2012. – Британац Ричард Мол који није желео да лаже

ВОСТОК

У прошлој седмици на суђењу генералу Ратку Младићу су се десиле многе занимљиве и повољне ствари по одбрану генерала.

Јављамо само о неколико најинтересантнијих сегмената из пет дана суђења.

Генерал Ратко Младић није присуствовао суђењу у четвртак и петак због посете лекара који су га задржали у Притворској јединци ради прегледа. Детаљи прегледа су тајна и не могу се објављивати јавности.

Доротеа Хансон

Суд одлуцује да не прихвати приговоре одбране којим је тражено да се Доротеа Хансон не прихвати као експерт за Кризне Штабове.

Суд је навео да је основ овакве одлуке чињеница да је као оксперт прихваћен Ричард Бутлер који је као и Хансонова запослен у тужилаштву Трибунала. Хансонова тамо ради, према властитој изјави, 13 година.

Из овога се види да је једна погрешна одлука основ за доношење друге погрешне одлуке.

Ово је последица чињенице да је Трибунал сам себи и законодавац и суд. Овај систем не постоји нигде на свету пошто је у основи погрешан и не може да доведе до законитости. Карактеристичан је за стварање тоталитаристичких система. Са данашњег нивоа развоја права и правних институција сигурно је да овакав систем изгледа смешно и неприхватљиво.

Овај суд који је незаконито основан, као помоћно тело Савета безбедности, оваквим поступањем уједно и незаконито ради. Да подсетимо, Савет Безбедности нема право да оснива судове, него само своје помоћне органе. Суд може да оснује само Генерална скупштина УН, али пошто је било јасно да таква одлука неће проћи на ГС одлучено је да се одлука донесе, незаонито, у Савету Безбедности.

Стојић Грго

Сведок је потврдио да су два од четворице убица били малолетни и да као такви нису могли да буду припадници војске. Ово је у супротности са тужиочевим тврдњама да су злочине починили српски војници.

Сведок је потврдио да је војни тужилац ВРС и власти у Санском Мосту, на време истражили инцидент, ухапсили починиоце и потом подигли оптужницу против починилаца. Сведок је потврдио и да су ови кораци у складу са оним што се очекује као легитимна истрага у складу са законом.

Сведок је потврдио да документа која су му показана од стране одбране потврђују да у обе истраге, како она у РС тако и у Федерацији утврдиле да су починиоци деловали из личних интереса и побуда, односно из освете пошто су њихови пријатељи погинули у борбама.

Ово јасно показује да ова убиства нису део неког плана нити био чије наредбе.

Ово је вро битан аспект за утврђивање одговорности Генерала Младића, пошто је јасно да је овим сведочење уклоњена било каква његова веза са овим инцидентом и отпала било каква његова одговорност.

Одбрана је такође изненадила тужилаштво које није знало за поступак који је вођен поводом овог догађаја пред Вишим судом у Бања Луци.

Сведок је потврдио да је сведочио у у поступку пред судом у Бања Луци те да није био у могућности да препозна нити лице нити глас оптужеих пред судом у том поступку.

Тужиластво је било дужно да зна за овај поступак, и то је морало да сазна од овог сведока, пошто је морало да га пита у који поступцима је све сведочио, те је било дужно да то истрази и о томе да обавести одбрану.

Капетановић Мухамед

У среду, 31.10.2012. смо поново видели како суди судија Ори.

Иако је био жртва током рата у Босни, и то као дете од 8 година, сведок Капетановић Мухамед је дао фер процену шта се њему десило у Сарајеву у моменту када је рањен.

Суд, имајући задатак какав има, није био задовољан оваквим сведочењем, те је на све начине тражио да сведок промени своју изјаву те да изричито окриви српску страну да је крива за његово рањавање, што сведок до краја није пристао.

Било је мучно гледати колико, на страни судије Орија, недостаје основног осећаја за правду и са колико упорности покушава да изнуди изјаву од сведока те да добије оно што му је потребно и олакшало посао бацања кривице на генерала Ратка Младића и српску страну.

Овакво понашање овога судије није нешто што се први пут дешава у судници у којој се суди генералу Ратку Младићу, него је то постало нешто што је уобичајено понашање и образац по коме ради овај судија.

Ово је поготово неприхватљиво и опасно из разлога што представници одбране не могу да приговарају на питања која постављају судије. Због тога је право генерала Ратка Младића на фер суђење изузетно тешко угрожено.

Треба подсетити да је одбрана тражила изузеће овог судије још на почетку суђења као пристрасног, али је то председник суда одбио. Један од разлога за изузеће овог судије је била чињеница да је он Холанђанин и као такав је сигурно заинтересован за исход овог суђења. Наиме позната је улога Холандског Батаљона у Сребреници. Постоје већ и тужбе Бошњака против Холандије по овом основу

Ричард Мол

Сведок енглески џентлмен. Иако је сведок тужилаштва, дао је фер слику онога што је видео као командант војних посматрача у Сарајеву. Иначе овај енглески пуковник био је шеф војних посматрача УН-а у Сарајеву у 1992. години.

ПОТВРДИО ОНО ШТО СУ СВИ ЗНАЛИ Ричард Мол, Британац који није желео да лаже

Наравно, ако неко уопште чита извештаје „Сенс“, мада је то тешко вероватно, пошто они више не верују ни сами себи, наћи ће можда нешто што је лоше за Српску страну. Објективни слушалац ће видети колико је важно да је овај господин објаснио објективно шта се то дешавало у Сарајеву.

Није дошао било коме да помогне, али Срби то никада нису ни тражили од међународне заједнице. Увек је тражено да странци, поготово моћни странци, буду објективни.

Управо је овај сведок потврдио да Срби никада нису били једнако третирани у током ратних сукоба у БиХ.

Говорећи о јединицама ВРС овај сведок је нагласио да је чињенца да су Срби имали више територија и оружја и од њих се увек очекивало да чине уступке. Сведок наглашава да је то сигурно утицало на размишљање Срба и њихов став пошто су стално били под притиском да врше уступке. Међународна заједница по њему није имала слуха за српске аргументе и никада није нашла баланс у приступу зараћеним странама.

Господин Мол је изричито нагласио да политичари и војници из Европских земаља који су доносили одлуке су стално очекивали да Срби чине уступке пошто нису разумели комплексност рата.

Навео је такође да је он убеђен да је постојао антисрпски приступ сукобу како у медијима тако и међу многим вишим политичарима које је срео и са којима је разговарао у Сарајеву.

Овај сведок потврдио је и тезу одбране да је Армија муслиманског председништва имала артиљерију на планини Игман са којих позиција је могла бити гађана свака тачка у граду Сарајеву. Потврдио је и да ватра са ових муслиманских положаја није могла да буде разликована у односу на ватру за коју су окривљивани да су отварали Срби. Сведок је у детаље објаснио која су све оруђа великог калибра имале муслиманске снаге и начин на који је то утврђено путем УН посматрача, чиме је надаље поткрепио своју претходну тврдњу.

Сведок је посведочио и да су српске снаге износиле сталне притужбе да се са ових муслиманских положаја гађају цивилни делови града које су држале српске снаге, поготово делови Илиџе.

Другог дана сведочења господин Мол је посведочио да муслиманске снаге не само да су задржале исти број тешког наоружања унутар града Сарајева него су некако успеле и да тај број повећају, уносећи у град више минобацача великог калибра.

Следећа тврдња одбране, коју је потврдио и овај сведок, је да су муслиманске снаге у Сарајеву користиле мобилне минобацаче да би пуцали из болница, ПТТ зграде, хуманитарних зграда и УН објеката. Сведок је нагласио да су овим не само провоциране српске снаге да узврате ватру него да су и са ових позиција могли да се гађају цивилни циљеви.

Занимљиво је да је сведок навео и да је “Председништво” у Сарајеву одржавало стални статус жртве иако су они креирали такво стање? Као пример сведок наводи да је он знао да су муслиманске снаге редовно пуцале из околине Кошевске болнице. По њему муслиманске снаге су криве уколико би се након тога пуцало по болници. Навео је пример и да су муслиманске снаге намерно око болница возиле тенкове и на тај начин такође привлачиле српску ватру, за чије последице су такође криве муслиманске снаге.

Мисија УН посматрача је потврдила да је Први корпус муслиманских снага у граду Сарајеву имао 30 до 35.000 војника. Посматрачи су потврдили да су се ових 30 до 35.000 војника смештали по школама, или у другим цивилним зградама да би привукли ватру српских снага. Као такви они и објекти су били легитиман војни циљ.

Иако то нису успели да потврде, војни посматрачи су имали основане разлоге да сумњају да су муслимани гађали своју властиту страну града, те да су гранате биле усмерене на њихове властите делове града и њихове властите грађане са циљем да изазову међународне симпатије и сажаљење и наравно војну интервенцију.