Tagged: Уништење

РАТКО ДМИТРОВИЋ: СРБИЈА СЕ ПРИПРЕМА ЗА СОПСТВЕНУ САХРАНУ


27. септембар 2012, 10:43
Извор: Правда

РАТКО ДМИТРОВИЋ: СРБИЈА СЕ ПРИПРЕМА ЗА СОПСТВЕНУ САХРАНУ

Свуда по Европи родољубље је нешто о чему се не расправља, то је саставни део васпитања деце, само је у Србији љубав према сопственом народу срамота

Србија је на ивици провалије, клати се, витла рукама, исколачене очи упире у бездан и само чудо може барем мало да је одмакне од црне рупе у којој ће нестати. Време нестанка, за педесет или 150 година у историјском смислу, потпуно је неважно а Срба као народа остаће само у траговима. Претерујем? Волео бих да је тако, али није. Откуд оволики песимизам? Од онога што сви видимо.

Србија је једина држава у Европи која не зна где су јој границе; не зна да ли некуда иде или се однекуда враћа; Једино је Србији забрањено да ћути док је туку; једино се од Србије тражи да аплаудира кад је убијају.

Није забележено у савременој Европи да једна држава, у мирнодопском времену, буде територијално раскомадана и да се од те државе, као највиши степен понижења и самопоништења тражи да то комадање прихвати, потпише и још пољуби руку џелату.

Србијом су до пре неки дан владали потомци Брозових генерала, следбеници дрезденске школе КПЈ која још од 1928. године учи своје полазнике да на простору од Вардара до Триглава треба да постоје независне државе Хрватска, Словенија и велика албанска држава (тако пише у програмском документу Комунистичке партије Југославије из 1928. године) а да никако не сме да постоји српска држава. Тај пројекат, скупа са оним усташким, а све усклађено са интересима великих сила на Балкану, разорио је Југославију.

Тек ћемо видети да ли је нови београдски режим само настављач ове политике или ће Николић, Дачић и Вучић коначно повући српске линије које се не прелазе, формулисати нешто што се зове национални програм. У противном, нестаће у сивилу јада и беде савремене српске политике.

У Србији сваке године умре 35.000 људи више него што их се роди. Нестане један Вршац и то никога не забрињава.

Од око 4.600 села у Србији, њих близу две хиљаде потпуно је напуштено. За само 50 последњих година осам милиона Срба преселило се из села у градове Србије. За такав процес у свету потребно је од 120 до 150 година.

Једино су у Србији годинама закатанчене, пресвучене паучином и покривене прашином, националне институције; Библиотека и неколико највећих музеја. Једино у Србији државна телевизија не пушта на екране приче о страдањима, погромима, избеглиштвима, ранијим и садашњим мукама већинског народа. Уместо да буде сервис српске Србије РТС је сервис „европске Србије“. Преведено у праксу, уз спознају шта је Европа све урадила Србији и шта отворено тражи од Србије, то значи да је РТС сервис за уништавање Србије.

Србија је решила све мањинске проблеме, од националних до хомосексуалних, али није решила свој, српски, проблем.

Свагде је, осим у Србији, узвишено неговати традицију, сећање на историјске догађаје, велике националне умове, научнике, писце, војсковође, уметнике. У Србији је то срамота, доказ ретроградних процеса, одустајање од европских интеграција.

Свуда по Европи родољубље је нешто о чему се не расправља, то је саставни део васпитања деце, само је у Србији љубав према сопственом народу срамота.

Нађете ли се у центру Београда, у Кнез Михаиловој улици, ни по чему нећете знати да сте у Србији; сви натписи су на латиници, називи фирми су на енглеском језику, као и рекламни панои, плакати.

Времена одавно нема, изгубљено је и поштовање и самопоштовање, Србија гледа припреме сопствене сахране и, заиста, само чудо, само неколико мушки храбрих потеза, а зна се ко треба да их повуче, може Србију да отргне из језиво хладног загрљаја црних руку оне провалије.