Tagged: УН

За ким звоне звона међународног правосуђа


24. 10. 2012 14:50 | Александар Мезјајев / Фонд стратешке културе

Размишљања после извештаја председника МТБЈ у ОУН

Прошле недеље на Генералној скупштини УН разматран је извештај председника МТБЈ Теодора Мерона о делатности тог трибунала у 2012. години. (1) У целини, извештај обилује информацијама које не одговарају стварности. Тако, на пример, председник МТБЈ тврди да је трибунал створио правни систем који не само да обезбеђује оперативно спровођење судских процеса, него и успоставља више стандарде заштите права оптужених. (2) То једноставно није истина. Толики је раскорак између изговореног и стварног стања ствари, да то захтева и коришћење теже речи – то је лаж. Узмимо на пример процес против Војислава Шешеља. У том поступку оптужени практично већ десет година очекује одлуку суда у првој инстанци и лишен је могућности права на одбрану не само у главном предмету, него и у паралелним! (3) Генералу Ратку Младићу одузето је право да се његов предмет разматра пред независним и непристрасним судом – њему суди особа која је директно заинтересована за безусловну осуду оптуженог. Радовану Караџићу није одобрено време за оповргавање “чињеница”, које су утврђене у другим процесима као истините. При том, тужилаштво ништа није доказало – оно је једноставно узело ове изјаве из других процеса, а одбрани не да времена да их оповргне: тако добијамо дупло насиље над начелом претпоставке невиности.

На жалост, само осам држава је иступило да дискутује о овом извештају: Индија, САД, Канада, Норвешка, Танзанија, Руанда, Србија и Русија. Представник Руске Федерације И. Панин подвукао је неопходност што бржег престанка рада трибунала и потпуне предаје његових предмета Међународном резидуалном механизму. На званичном сајту МТБЈ, наступ руског представника је на такав начин осакаћен, да није остала ни једна критичка примедба. (4) Испало је да је трибунал представио Русију као највећег пријатеља трибунала, који га хвали због његовог “доприноса међународном правосуђу”. И још више, на сајту је изврнута позиција Русије о престанку рада трибунала. На сајту је речено како је руски представник захвалио трибуналу на труду за благовремени завршетак свих започетих предмета. Међутим, у стварности је представник Русије подвргао критици рад МТБЈ због непоштовања графикона предмета, и затражио да сва суђења буду завршена до краја 2013. године. А 15. октобра, приликом наступа на Генералној Скупштини УН, Теодор Мерон је још једном изјавио да МТБЈ завршава разматрање апелација крајем 2014. године, или што је још горе, тада ће бити завршено разматрање већине апелација, а не свих, како је прописано резолуцијом СБ УН! Трибунал крши норме важећих међународних уговора, баш их брига за некакве резолуције!

У вези са предстојећом двадесетогодишњицом трибунала, Теодор Мерон је уделио пуно похвалних речи његовом доприносу “развоју” међународног права. У вези са тим, Мерон је посебну пажњу уделио, на пример, таквом “доприносу развоју међународног права”, попут формулисања нових видова међународних злочина, између осталих сексуалног мучења као форме мучења или форме геноцида. Међутим, те новотарије могу бити назване само насиљем над међународним правом, јер оне представљају мењање постојећег права од стране субјекта, који на то нема никакво право. Суд је орган који спроводи, а не који ствара законе. У списак дејстава која представљају насиље против међународног права од стране МТБЈ, можемо додати и друге ”новотарије”: – укидање потребе да се успостави посебна намера да би се осудио појединац за геноцид; – уклањање разлика између присилног премештања и депортације; – укидање имунитета шефовима држава у погледу кривичне надлежности и још много, много другога.

Теодор Мерон је доста пажње посветио и свом личном доприносу у кршењу норми обичајног међународног права, по питању “имунитета шефова држава и влада.” Он је утврдио да је пракса објављивања налога за хапшење МТБЈ за актуелним председницима, касније била потврђена од стране Међународног суда ОУН у предмету “Налог за хапшење”. Јасно је да је позивање на главни судски орган ОУН веома важно за МТБЈ, како би доказали легитимност своје делатности. Међутим, МС ОУН у стварности није донео никакву такву потврду! МТБЈ поново изврће чињенице! У предмету “Налог за хапшење” МС ОУН, не говори се о шефовима држава, већ о министрима иностраних послова и не о МТБЈ, него о међународним судовима који су “овладали одговарајућом јурисдикцијом”. А као што је познато, МТБЈ нема јурисдикцију над Србијом! Он је себи једноставно присвојио ту јурисдикцију! Као што видимо, на делу је двострука превара, а прошла је незапажено! Ни једна држава није противуречила Мерону! Међутим, ако се разматра делатност МТБЈ не по развијању него по кршењу важећег међународног права, онда је ту његов допринос уистину велики. Јер тај полуфабрикат који је МТБЈ заложио у предмету кршења норми међународног права по питању имунитета шефова држава, преузет је и развијен од стране свих каснијих међународних судова, као што је специјални суд за Сијера Леоне (5) и Међународни кривични суд (6), који је издавао масовне налоге за хапшење шефова држава.

И тако, још једном је руководство МТБЈ представило извештај који обилује лажима, али који није изазвао никакву реакцију од стране држава. Нико осим Русије није подржао Србију, која је већ скоро двадесет година подвргнута насиљу од стране међународног права. И то је схватљиво, јер звоно међународног правосуђа звони све јаче и све више претећи. Чланови међународне јавности су заћутали у нади да ће се сутра створити међународни трибунал не за њих, него за суседа. Штета, јер је добро познато да звона увек звоне за тебе!

____________________________

Напомене:

(1) Види «Деветнаести годишњи извештај Међународног трибунала за судска гоњења лица одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права, почињена на территорији бивше Југославије од 1991 године», // Документ ООН: A/67/214–S/2012/592 од 1 августа 2012 г.
(2) Са говором Т. Мерона можете се упознати на званичом сајту МТБЈ на интернету: http://www.icty.org/x/file /Press/Statements%20and%20Speeches/President/121015_pdt_meron_un_ga_en.pdf
(3) Види апелацију В.Шешеља по отказу прихватања његових захтева о ревизији пресуде о неуважавању суда.
(4) Види објаву на официјелном сајту МТБЈ на интернету: http://www.icty.org/sid/11114.
(5) Налог за хапшење председника Либерије.
(6) Налог за хапшење шефова држава Судана, Либије и Кот-д’Ивуара.

Advertisements

Уједињене Нације притискају власти Србије да закажу нови датум за параду (!)


УН: Власти да закажу нови датум за параду

04.10.2012 14:29
Танјуг

ЖЕНЕВА – Висока представница УН за људска права Нави Пилај изразила је жаљење због одлуке српских власти да забране сва јавна окупљања заказана за суботу у Београду, апелујући на њих да закажу нови датум одржавања „Параде поноса“ како би ЛГБТ популација могла да оствари основна људска права.

Како је саопштила Канцеларија УН за људска права, Пилајева је оценила да, власти, забрањујући окупљање осетљиве популације како би је заштитиле од напада екстремиста, „додатно крше њена основна људска права“.

„Државе треба да се ухвате у коштац са предрасудама, а не да се пред њима предају. Апелујем на Владу да предузме мере како би обезбедила одговарајућу заштиту за ЛГБТ заједницу, као и за друге осетљиве заједнице и мањине, као што је ромска, како би могле да остваре своје слободе изражвања и слободног окупљања“, рекла је Пилајева.

Она је подсетила да је Србија од 2008. године учинила значајан напредак у унапређењу и заштити људских права, о чему су, како је додала, посведочили и бројни механизми УН за људска права.

„Током последњих година Србија је показала снагу у испуњавању својих обавеза на заштити људских права и београдска ‘Парада поноса 2012’ ће бити још једна прилика да поново потврди њену посвећеност унапређењу људских права за све, поготово за најосетљивије заједнице. Апелујем на власти да омогуће поновно заказивање параде 2012. за ЛГБТ заједницу“, додала је она.

_____________
http://www.tanjug.rs/novosti/61611/un–vlasti-da-zakazu-novi-datum-za-paradu.htm#.UG2Cwm_zuws.facebook

Говор иранског председника пред Генералном скупштином УН


Ирански председник Махмуд Ахмединеџад: говор пред Генералном скупштином УН 2012/09/26

Иако се на први поглед може учинити популистичким, овај говор одише надом у лепшу будућност. Наравно да ће му људи давати разне епитете, неко ће покушати да извуче скривене намере иза њега, али зар су међусобна оптуживања, омаловажавања, ратне реторике постале нормални облици конверзације у телу које представља све људе, вере и нације на земљи? Овај говор не треба анализирати, треба га претворити у стварност.
Жалосна је чињеница да се промена једноставно не може десити без, благо речено, катаклизме која ће задесити већину популације. Ако говоримо о владавини капитализма и ако ствари сведемо на најмању могућу јединицу – на појединца, треба схватити да се човек који има НИКАДА  неће одрећи тога што је стекао, за добробит сиротиње на другом крају света. Подигните то на тај ниво и биће вам јасно да се тога што су стекли НИКАДА неће одрећи САД, ВБ, Немачка, Француска, Израел … никада. И то ће се, као што видимо, по цену (туђих) живота потрудити да задрже. Збиља ће бити трагично и за све погубно када буду напали Иран … а хоће … али тада треба изаћи на улице и дићи глас против америчко-европско-ционистичког империјализма. Треба им ДОБРО дати до знања да слободни народи света неће трпети служањство неколицини који сматрају да су ОНИ богом дани да воде овај свет. А воде га нигде другде него у пропаст. Људи моји, ко не памти историју осуђен је да је поново проживи. За добробит свих ја се надам да смо ми као човечанство своје лекције научили и да нећемо допустити да се такво што понови, па макар се радило о некоме другоме хиљадама километара даље.

Крајем другог и последњег мандата, ирански председник Махмуд Ахмединеџад одржао је данас свој задњи говор пред Генералном скупштином УН. Порука коју је послао била је сасвим другачија од оне коју су многи очекивали, уместо да се осврне на специфичне актуелне догађаје – као што су то урадили сви говорници пре њега – ирански председник одржао је говор о свету у којем живимо и свету у којем бисмо могли живети.

Многи мрзитељи Ирана и иранског председника били су поприлично разочарани, јер у говору није било ни речи о нападу на Њујорк 2001, холокаусту, претњама Израелу – тј. свим оним темама које су медији бесконачно развлачили још од његовог последњег говора у УН Генералној Скупштини.

Штавише, готово цео свој говор посветио је посебној теми о надолазећем јединству народа света. Истиче како долази ново време, време када САД и традиционалне силе више неће имати толику снагу. „Доћи ће нови поредак и с њиме ће нестати све оно што нас је удаљавало“, поручио је Ахмадинеџад. Упркос релативно мирољубивом говору, делегација САД је напустила скупштину за време његовог говора. Очито САД не воли слушати како би једног дана у блиској будућности светом могао завладати мир и јединство свих народа без обзира на расу, етничку групу, религију и друге поделе.

У свом говору позвао је све да покушају замислити како би свет изгледао и како би се данас живело да никада није било ратова и сукоба – притом је споменуо крсташке ратове, Први и Други светски рат, ратове на Балкану, напад на Њујорк, инвазију Авганистана и Ирака итд.

Пред крај говора, таман када је почео давати конкретне идеје које би могле довести до већег уједињења народа, Ахмединеџад у свој говор уклапа и религијске мотиве. Тако у неколико наврата спомиње поновни долазак Исуса Христа, те како ће с њим на Земљи завладати „пролеће“ након дуге „зиме незнања“. Ипак, чак и у тим сегментима говора, континуирано истиче социјални аспект и нужност уједињења свих људи света, престанак ратова и сукоба, те стварање једног новог система у којем би нестало сиромаштво, неправда, израбљивање и сви други проблеми у којима се наш свет данас налази.

Мада је овај његов опроштајни говор од УН Генералне скупштине био више песнички, где у појединим сегментима подсећа на најбоље текстове Џона Ленона, а мање теоретски, несумњиво је како зрачи оптимизмом и једним сасвим другачијим погледом на свет од осталих говорника који су данас и јуче окупирали исту позорницу.
Доносимо вам делимичан слободни транскрипт састављен према видео снимку.

Сегменти говора: ЕКОНОМИЈА
Упозорио је на све већи јаз између богатих и сиромашних који ствара капитализам, те истакао како се милиони људи широм света искориштавају само за интересе неколицине земаља.
„Креира се безвредни папирни новац, контрола над финансијским центрима моћи је највеће злостављање у историји. Капиталистички систем ствара опасну и нездраву конкуренцију, он је пропали систем“, истакао је у склопу критике актуелног економског стања у свету.

Сегменти говора: КУЛТУРА
Истиче како се силом уништавају културални и социјални идентитети народа.
„Они који контролишу светске центре моћи третирају вредности као што су моралност, интегритет, поштење, саосећајност и пожртвованост, као нешто што више не вреди. Они отворено говоре како етици нема места у политичким и социјалним питањима. Аутохтоне културе, које су производ стогодишњих нација, које стварају лепоту, диверзитет, културалну живост и социјалну динамику – под сталним су нападом и прети им изумирање.

Намеће се специфичан животни стил, без икаквог индивидуалног или социјалног идентитета. Тај стил народима се намеће кроз организовано и систематско понижавање идентитета. Породица, која је најплеменитија друштвена институција, центар љубави и хуманости, јако је ослабљена и њена конструктивна улога је у опадању.

Узвишена улога и личност жене, тог небеског бића, манифестације божанствене лепоте, стуб сваког друштва, уништава се и злоставља од стране моћних и богатих. Људска душа постала је фрустрирана, а есенција људског рода је понижена и потиснута. „

Сегменти говора: ПОЛИТИЧКА И БЕЗБЕДНОСНА СИТУАЦИЈА
„Једностраности, двоструки стандарди, наметање ратова, нестабилност и окупације с циљем осигуравања економских интереса, експанзија доминације на осетљива места света постала су наша свакодневница.

Трка у наоружању и претње нуклеарним и оружјем за масовно уништење – тестирање и изградња нових оружја постао је нови језик у ери хегемоније. Континуиране претње од стране нецивилизованих Циониста против наше земље је један типичан пример.
– Сенка неповерења надвила се над међународне односе, у време када немамо ниједан веродостојан ауторитет који би решио светске конфликте.
– Нико се више не осећа сигурно, чак ни они који у складиштима имају на хиљаде атомских бомби. „

Сегменти говора: СТАЊЕ ПРИРОДЕ
„Природа као заједничко богатство и наслеђе целог људског рода, константна гаранција наше егзистенције, озбиљно је угрожена и девастирана, то је резултат неодговорне и претеране употребе природних ресурса, нарочито од стране капиталиста широм света. Ова ситуација створила је масовне суше, поплаве и загађења која неповратно уништавају и озбиљно доводе у питање опстанак људске врсте на Земљи.

Драги колеге,
Упркос научном напретку и технологији, аспирације Адамове деце још нису постигнуте. Да ли ико заиста мисли да овакав поредак у свету може заиста донети срећу људском друштву? Данас су сви незадовољни и разочарани стањем у свету. Драги колеге, људска бића не заслужују да буду под сталним патњама ове ситуације. Бог мудрости и самилости који воли сва људска бића није наменио људима овакву судбину. Наредио је човеку, као врховном бићу, да има најбољи и најлепши живот који може имати на Земљи, живот пун правде, љубави и поштовања.

Зато морамо размислити о решењу. Ко је одговоран за сву ову патњу и недаће? Неки људи ће рећи како је ово све нормално или како је то некакав божји план, те све свалити на државе.
Они сматрају да:
– Нације потпадају под дискриминацију и тиранију
– Нације се предају диктатури и похлепи
– Нације прихватају хегемонију арогантних и експанзионистичких сила
– Нације падају под утицај пропаганде

Ово су аргументи оних који желе окривити читаве нације за услове који владају у свету, а не разорну нарав владајућих мањина. Чак и да су ове тврдње тачне, то не може бити оправдање за континуирани израбљивачки међународни поредак. Сиромаштво се нацијама намеће, а велике силе своје циљеве остварују или преваром или употребом силе. Да би оправдали своје нехумане потезе, пропагирају своју теорију на основу „опстанка најснажнијих“.
У правилу, већина влада и нација су понизни и правични људи који само желе праведност, конструктивну интеракцију, просперитет и међусобно поштовање.

Народне масе никада не желе ширити свој територије, нити им је циљ докопати се легендарног блага. Немају спорова једни с другима и никада народ у људској историји није покренуо ниједан катастрофални догађај.

Ја верујем како Муслимани, Хришћани, Јевреји, Хиндуси, Будисти и други, немају никаквих проблема једни са другима и нису непријатељски расположени један према другом. Они се заједно сви добро слажу и живе у атмосфери мира и пријатељства. Сви они имају заједничке циљеве – правду, чистоћу и љубав. Генерална тенденција нација увек је била радити на тим позитивним аспирацијама које одржавају узвишене божанске и људске лепоте и врлине.

Но, ова ситуација у свету и горки инциденти у историји, настали су због кривог управљања светом од стране самопроглашених центара моћи који су се одали Ђаволу. Поредак који је заснован на анти-људским идејама робовласништва, старог и новог колонијализма, проузрокује сиромаштво, корупцију, незнање, израбљивање и дискриминацију широм света.

Данашњи светски поредак има неке карактеристике, неке од њих су следеће:
1) Заснован је на материјализму и зато није ограничен моралним вредностима
2) Обликован је на основу себичности, преваре, мржње и анимозитета
3) Овај поредак верује у класификацију људских бића, понижавање других нација, гажење права других и доминацију над њима
4) Циљ овог поретка је ширити своју доминацију на начин да шири неслогу и конфликте међу етничким групама и нацијама
5) Циљ је монополизовати моћ, богатство, науку и технологију
6) Политика центара глобалне моћи заснована је на принципима доминације и освајања других. Ти центри стреме једино ка потпуној доминацији и не воле мир, дефинитивно не на добробит нација.

Да ли ћемо веровати да они који троше стотине милиона долара на изборне кампање у својим срцима носе интересе народа света? Без обзира што велике странке у капиталистичким државама тврдиле, новац који иде у изборне кампање није ништа друго него инвестиција. У тим земљама народ мора гласати за странке које представљају само мањину људи. Жеље и стајалишта маса немају готово никакав утицај на важне одлуке, нарочито оне битне у домаћој и спољној политици. Њихови гласови се не чују, упркос чињеници да обухватају 99% друштва.
Људске и етичке вредности жртвоване су само зато да би се освојили гласови, а жеља да се саслуша људе само је оруђе за време изборне кампање.

Овај свет је базиран на неправди и дискриминацији.

Драги пријатељи и колеге, што нам је чинити и који је излаз из ове ситуације? Нема сумње да је свету потребан нови поглед:
– Потребан нам је систем у којем ће човек бити препознат као највише божје биће, које ужива у материјалним и духовним квалитетима и чија се чиста и божанствена нарав пуни с жељом за правдом и истином
– Треба нам систем који ће поново пробудити људско достојанство и веровање у универзалну срећу и савршенство
– Систем који жели мир, трајну сигурност и благостање за све људе света
– Систем који је заснован на поверењу и доброти, систем који зближава мисли, срца и руке.
– Систем у којем су сви исти пред законом иу којем нема двоструких мерила
– Владари морају волети свој народ. Светске вође морају себе сматрати слугама народа, не њиховим надређенима. Ауторитет је свети дар народа њиховим вођама, а не прилика за згртање моћи и богатства.

Господине Председниче, Даме и Господо,
Да ли је могуће имати такав систем без да се о њему брину сви који управљају светом? Када сви почну размишљати о томе, и владе и народи, те жеље постаће оствариве.

Стога морамо:
– Положити наше поверење у божје руке и стајати заједно против грамзиве мањине и супротставити јој се свим снагама, тако да постане изолована и да више не буде у стању одлучивати о судбинама других народа.
– Веровати у божју дарежљивост и благослов милости, те га тражити за интеграцију и јединство људских друштава. Владе које произлазе из слободне воље народа морају веровати да су у стању да победе уколико се жестоко боре против неправде иу одбрани људских права.
– Морамо изградити глобално управљање засновано на правди у свим аспектима, морамо радити на јачању јединства, пријатељства, експанзији социјалне, економске, културне и политичке сарадње путем независних и специјализованих организација.
– Морамо бринути за интересе свих људи света, притом морамо реформисати и сам УН те препознати како УН припада свим народима. Стога постојање дискриминације према појединим чланицама увреда је за све чланице. Постојање дискриминације и монопола у УН-у је недопустиво.

Покрет Несврстаних, као друга највећа транс-регионална организација након УН-а, одржала је 16. самит у Техерану под геслом „Заједничко глобално управљање“, где су били наглашени управо ови принципи и проблеми који погађају данашњи свет.
За време самита, представници преко 120 држава света истакли су важност озбиљнијег и већег учешћа свих нација у глобалном управљању.
Срећом, управо се налазимо на историјској прекретници. С једне стране, Марксизам више није овде и готово да се више нигде не користи у управљању, с друге стране, капитализам се распада у сопственом блату. Изгледа како је капитализам стварно дошао до свог краја и како више није у стању да пронађе нова решења за економска, политичка, безбедносна и културална питања.

Покрет Несврстаних поносно још једном истиче своју историјску правичност и одлуку да одбаци центре моћи и њихову глобалну хегемонију. У име чланица Покрета Несврстаних, позивам овим путем све земље света да преузму активнију улогу како би створили систем у којем ће свако моћи присуствовати у глобалном процесу одлучивања. Потреба за уклањањем баријера које нас деле никада није била већа као данас. УН-у недостаје ефикасности да проведе ове нужне промене. Јер ако ови недостаци опстану, нације ће у овом глобалном поретку изгубити сва своја права. Уколико се УН не реструктурира, његов углед у свету биће угрожен.

УН је створен са циљем ширења правде и успостављањем универзалних закона, али, претворен је у тло којим доминирају неколицина моћних држава. Надаље, неефикасност УН-а све је видљивија. Монополизација моћи у Савету Безбедности довела је до тога да је готово немогуће заштитити права нација. Замолио бих Генералног секретара и уважене УН чланове да што прије крену са процесом овог важног реструктурирања. У том процесу, Покрет Несврстаних вам увек стоји на услузи.

Господине Председниче, пријатељи, драги колеге,
Стварање мира и трајне безбедности уз достојан живот за свих, то је велика историјска мисија, али је остварива. Свемогући Бог нас није оставио саме у овој мисији и рекао је како ће се то догодити. Јер ако се не оствари, биће то у контрадикцији са његовом мудрошћу.
Свемогући Бог нам је обећао човека који је љубазан, човека који воли људе и воли апсолутну правду, човека који је савршено људско биће и зове се Имам Ал-Махди, човека који ће доћи у друштву Исуса Христа (савс) и праведних. Користећи сав потенцијал свих мушкараца и жена из свих нација, понављам „свих мушкараца и жена из свих нација“, он ће одвести људски род према остварењу ових дивних и вечних идеала.

Долазак Коначног Спаситеља означити ће нови почетак, поновно рађање и васкрсење. Бити ће то почетак мира, трајне безбедности и правог живота.
Његов долазак ће бити крај искориштавању, неморалности, сиромаштву, дискриминацији и почетак љубави, правде и емпатије. Доћи ће и уништити незнање, празноверје, предрасуде и отворити врата науке и знању. Основаће свет који ће бити пун пунцат разборитости. Донеће доброту, наду, слободу и поштовање свим људима. Људи ће осетити задовољство постојања човека и задовољство постојања у друштву људи. Сву Адамову децу, без обзира на боју коже, поновно ће спојити после дуге историје раздвојености и дивизије у вечној срећи.

Долазак Коначног Спаситеља, Исуса Христа и Праведних бити ће вечно светло будућности човечанства. То се неће постићи ратом или силом, већ буђењем и добротом. Њихов долазак удахнути ће нови живот у хладно и смрзнуто тело овога света. Благословиће човечанство са пролећем које ће означити крај зиме нашег незнања, сиромаштва и ратова, доћи ће сезона у процвату. Већ сада можемо осетити тај мирис пролећног поветарца, пролећа које управо почиње и не припада ниједној раси, етничкој групи, народу или региону, пролеће ће ускоро стићи у све просторе Азије, Европе, Африке и САД-а.

Он ће бити пролеће за све оне који трагају за правдом, слободом и прате небеске проповеднике. Он ће бити пролеће људског рода и зеленило за сва времена. Зато спојимо руке и направимо простора за његов долазак са емпатијом, сарадњом, хармонијом и јединством. Кренимо на марш према спасењу за гладне душе људског рода, како би окусили бесмртну радост и лепоту. Живело то пролеће, живело то пролеће и живело то пролеће!

Хвала Вам. “

адванце.хр

Марко Јакшић – Николићеви предлози су контрадикторни!


Јакшић: Николићев говор упућен јавности Србије

26.09.2012. Танјуг

Посланик ДС С Марко Јакшић изјавио је данас да је говор председника Србије Томислава Николића на Генералној скупштини УН био упућен унутрашњој јавности Србије.


Јакшић: Николићев говор упућен јавности Србије

„Цео говор посвећен је унутрашњој јавности Србије“, рекао је Јакшић новинарима у Скупштини Србије и додао да Албанце и Србе није могао нико да помири, па да неће ни актуелни председник Србије.

Јакшић је навео да је у исто време Влада Србије одлучила да парафира технички протокол о примени споразума о интегрисаном управљању административним прелазима.

„Те две ствари не могу заједно да иду и зато је говор председника био намењен јавности Србије, рекао је Јакшић и додао да се већ четири месеца прича да ће нова власт да направи платформу, али да од ње нема ништа, док се на терену „дешавају чудне ствари, од фусноте до стварања царина“.

Јакшић је Николићев предлог за директне преговоре са Приштином на највишем политичком нивоу назвао контрадикторним, будући да је, како каже, највиши представника Косова неко ко је означен као учесник нелегалне трговине органима.

 

 

 

Збиљић: ЗВУК СРПСКОГ ЈЕЗИКА У УЈЕДИЊЕНИМ НАЦИЈАМА


Збиљић: ЗВУК СРПСКОГ ЈЕЗИКА У УЈЕДИЊЕНИМ НАЦИЈАМА

Пише: Драгољуб Збиљић
25. септембар 2012

После дугог времена у Уједињеним нацијама чуо се звук српског језика из уста српског председника, а то и јесте место за право на све различитости, па и право на свој језик.

Захваљујући председнику Србије Томиславу Николићу и његовом говору на седници Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку у уторак, 25. септембра 2012. године, први пут после дуго времена имао је свет прилику да чује звук српског језика. Раније су наши председници покушавали у Уједињеним нацијама да покажу своју образованост и ученост тако што су сви говорили туђим језиком, па су заборављали да Уједињене нације и служе за то да се тамо чују све врсте различитости, па и различити језици.

Досадашњи председници Србије (од Милошевића до Тадића) испуштали су из вида да треба да говоре својим, а не туђим језиком ма где се налазили, јер је то државни језик, већински и службени језик Србије и он се мора поштовати од наших председника и у Србији и изван Србије. Цивилизовани представници и председници свих земаља, па и Србије ваља да знају да постоје преводиоци који ће пренети њихове говоре на све језике на које је то потребно.

У часу када нам се из Европе предлаже нови назив за наш језик „ексјугословенски језик“, говор нашег председника за говорницом Уједињених нација на нашем јзику има посебан значај. Већ видим наше противнике српског језика и ћирилице који ће председнику Николићу приписати „неученост“ и „непознавање“ страних језика. Али, наравно да није у томе ствар. Реч је о праву на своју државу и њен језик у УН.

Стога, говор председника Томислава Николића, после толико година наступа претходних председника Србије и њихових настојања да показују да знају обично енглески језик, представља значајну новину у понашању будућих наших наступа у свету где треба да се чује и наш језик, макар толико колико се страни језици чују код нас.

Уосталом, кад већ постоје преводиоци који треба да зараде за живот од своје професије, зашто би председници Србије одузимали хлеб преводиоцима и зашо би се мешали у оно што није њихов задатак и обавеза. А задатак ма којег председника ма које државе у свету није обавеза и задатак ни по ком основу да говори још неким језиком осим државног – службеног језика своје земље.

Зато, још једном, подршка и похвала актуелном председнику Србије Томиславу Николићу што је за говорницом Уједињених нација говорио нашим језиком тамо где имају право да се чују сви језици света, јер један, универзални језик не постоји. Зато сви народи света и њихови појединци имају право на своје матерње језике. И наш председник се само држао тог основног људског права у свету.