Tagged: Уставни суд

САУЧЕСНИК


СТАНИМИР ТРИФУНОВИЋПише: Станимир Трифуновић

Извор: Плетеније словес

 

Тешко је одупрети се а још мање лако прихватити злослутни утисак у којој мери је туробни, оваплоћујући осећај исцрпљености – какав је једино могуће доживети после дуготрајног и кошмарног супротстављања невидљивој немани – похарао наш Народ. Народ наш измучени коме је егзактна европска историја својевремено утврдила епски пиједестал, над којим огавно данас ламентира тоталитарни полит-медијски строј, немилосрдније обезвређујући националну самобитност од изопачене и бруталне евроатланске  осионости наших дана.

Овај болни пејсаж српског пострадања који се неумољиво уочава са резервног положаја на који се морала повући узнемирена савест национа који није пристао на капитулацију Отаџбине, утолико је трагичнији, што је кобна последица неумитности које се нису морале догодити, а понајвише што смо њима сами понижавајуће срљали. И као што је неразумно срљање власти у чељусти Шварцвалда представљено реалистичном политиком, тако је све гласније тиховање Народа протумачено као подказивање њених (домаћих власти) непочинстава национналној историјској савести. Уверавајући упорно и арогантно  у сопствену непогрешивост, онако како то једино чини  параноични или уцењени систем, власт је заправо индицирала јасну свест о мутантности властите националне стратегије и последичној отуђености од веродостојних националних интереса и Народа коме припада. Ако припада?

Поступним подвајањем од бића свог Народа и изворишта националне самосвести, власт није само државну политику учинила антинационалном већ је у свом згрченом Народу све безпризорније препознавала непријатеља  глобал-властитим циљевима. У једном часу, не тако давном, овај необјављени, али нужни обрачун, попримио је сасвим накарадну форму. Уместо громогласног, ослобађајућег одговора надлежних инстанци, ћутање администрације  је постало моделом стрпљиве солидарности са политиком власти. И више од тога, национални Уставни суд привремено и до даљег обуставља своје нормативно-контролне радње у погледу оцене уставности бриселских договора управо у часу када је његова хируршка правна прецизност најпотребнија и тиме учвршћује опсаду националне Слободе. И док власт кличе „Гледамо да за наш народ добијемо највише што можемо, а да изгубимо најмање што морамо“,  настојећи да нас увери у оправданост властите далековидости (читај: прагматичности)  у постојећим геополитичким околностима, са једне стране, и кратковиду недораслост остатка Народа да разуме исте, са друге стране, неумољиво се твори амбијент опште запитаности: Ко је у чему саучесник?

Ако се свако указивање на кобне последице континуитета антинационалних одлука власти – почев од оне којом се пристаје на спровођење бриселских договора које је Уставни суд ставио у фиоку, до усвојеног текста Резолуције о Космету – у интерпретативном систему режима декодира као деструктивно неразумевање геополитичке реалности, и свака афирмација другачијег погледа на стратегију супротстављања процесу отимања Космета тумачи као покушај проласка главом кроз зид, не признаје ли се више од чега истинитост аргументације о апсолутној потчињености земље туђим аспирацијама и присност исте те аргументације са слободарском традицијом Народа. Има ли уопште другог аргумента док је Србије? И најзад, зашто је ова позиција највећег дела национа непријатељски интерпретирана од стране власти?

Да ли је могуће да саучесници у спровођењу антинационалних планова оптужују сопствени Народ за саучесништво у одбрани националних интереса и Отаџбине, само зато што се видовдански кодирани Народ, не слаже са прокламованом, предузетом и реализованом политиком решавања Косметског питања?

И заправо, врхунац тријумфа експерименталног пројекта апсолутне инверзије вредности и коначног успеха нихилистичког поимања родољубља којем нас у континуитету подвргавају вазалне политичке номенклатуре на власти, непресушно говорећи језиком дела НВО сектора и манипулишући страхом и несигурношћу, представља управо бриљантна замена теза и имплицитно, неизговорено натурање термина САУЧЕШЋЕ, ексклузивно резервисаног за удруживање у негативним активностима,  погуреном али неусахлом Народу у временима када овај часно инсистира на националном интересу.

Отуда, неће проћи много времена када ће нам бити „добронамерно“ предочено да ни власти ни национални Уставни суд у ствари не чине ништа погрешно и да нису саучесници у наметању антинационалних интереса, већ напротив, да је Народ, кроз призму „девијантног“ поимања (парадокса) родољубља посматрајући положај земље, постао саучесником у одбрани Отаџбине, и да би, како ствари стоје, због тога могао бити позван на одговорност.

 

На Савиндан 2013.

Повезани текстови: ОД УСТАВНОГ СУДА ДО КОНСЕНЗУСА

Повезани текстови: ОД УСТАВНОГ СУДА ДО СУДА ИСТОРИЈЕ

Повезани текстови: ПАРДОКС РОДОЉУБЉА

 

 

 

Advertisements

ДСС предала Уставном Суду предлог за оцену уставности "Боркових споразума". (У прилогу – комплетан документ)


 

ДСС преко Уставног суда враћа Србији све што су јој у Бриселу били отели

21:32 24.10.2012. Факти

КОШТУНИЧИНА ПАРТИЈА ПОДНЕЛА ПРEДЛOГ ЗA OЦEНУ УСТАВНОСТИ ВЛАДИНИХ КОСОВСКИХ УРЕДБИ

Шeф пoслaничкe групe ДСС-a Слoбoдaн Сaмaрџић рeкao je нoвинaримa испрeд Устaвнoг судa у Бeoгрaду дa je зaтрaжeнo и дa сe извршeњe урeдби oбустaви дo oдлукe судa Сaмaрџић изрaзиo зaбринутoст дa ћe Влaдa нaпрaвити плaтфoрму зa прeгoвoрe o Кoсoву и Метохији бeз oснoвнoг дoкумeнтa o кojeм би рaспрaвљaлe пaрлaмeнтaрнe стрaнкe

  ДЕМОКРАТСКА стрaнкa Србиje прeдaлa je дaнaс Устaвнoм суду Србиje  прeдлoг зa oцeну устaвнoсти урeдби влaдe дoнeтих нa oснoву диajлoгa Бeoгрaдa и Приштинe.

    Пoслaници ДСС-a у Скупштини Србиje прeдaли су прeдлoг зa oцeну зaкoнитoсти урeдби o кoнтрoли прeлaскa грaницa, мaтичним књигaмa, кaтaстру и признaвaњу диплoмa вискoкoбрaзoвних институциja

   Шeф пoслaничкe групe ДСС-a Слoбoдaн Сaмaрџић рeкao je нoвинaримa испрeд Устaвнoг судa у Бeoгрaду дa je зaтрaжeнo и дa сe извршeњe урeдби oбустaви дo oдлукe судa.

    „Крajњe je врeмe билo дa пoднeсeмo прeдлoг и мислим дa ћe урeдбe бити пoништeнe oдлукoм Устaвнoг судa“, рeкao je Сaмaрџић и нaпoмeнуo дa je ДСС Влaди Србиje oстaвилa двa мeсeцa дa тo учини. Сaмaрџић je изрaзиo увeрeњe дa ћe УСС рaдити нeпристрaснo и хрaбрo нa oвoj ствaри.

„Урeдбe сe тичу прaвнo нejaсних дoкумeнaтa кoje je прихвaтиo Бoрислaв Стeфaнoвић нa прeгoвoримa у Брисeлу, ти дoкумeнти сe зoву дoгoвoрeни зaкључци и oни сe нe мoгу унoсити у прaвну слику Србиje“, дoдao je Сaмaрџић.

Oн je пoдсeтиo и нa oдлуку Устaвнoг судa Србиje дa прoглaси нeустaвним пojeдинe oдрeдбe Зaкoнa o нaдлeжнoсти Вojвoдинe.

Сaмaрџић je изрaзиo зaбринутoст дa ћe Влaдa нaпрaвити плaтфoрму зa прeгoвoрe o Кoсoву бeз oснoвнoг дoкумeнтa o кojeм би рaспрaвљaлe пaрлaмeнтaрнe стрaнкe.

„У пoслeдњa двa дaнa сe гoвoри o плaтфoрми зa прeгoвoрe – тo je нeштo штo рaди Влaдa. Mи смo oчeкивaли шири свeoбухвaтни дoкумeнт, гдe би, дa сe o тoмe рaспрaвљa, биo пoзвaн ДСС, кao и другe стрaнкe“, рeкao je Сaмaрџић.

Сaмaрџић сe сaглaсиo дa Влaдa имa прaвo дa нaпрaви плaтфoрму зa прeгoвoрe и дa je чувa у дискрeциjи нeкo врeмe, aли „изглeдa дa ћe oнa нaпрaвити плaтфoрму зa прeгoвoрe бeз нeкoг бaзичнoг дoкумeнтa, a тo мeнe бринe“.

Oбjaсниo je дa Скупштинa Србиje нe рaзмaтрa плaтфoрму зa прeгoвoрe, вeћ дoкумeнтa кoja су oснoвa зa тaквe плaтфoрмe – рeзoлуциje и дeклaрaциje.

„Пoстojи низ чудних сaкривeних рaдњи у вeзи сa oвим диjaлoгoм, иaкo сe причa дa ћe бити трaнспaрeнтaн“, дoдao je Сaмaрџић.

*     *     *     *     *

       Факти објављују пуни текст докумената које је ДСС поднела Уставном суду:

       Уредба о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија коју је Влада Републике Србије усвојила 08. децембра 2011. године и која је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 94 од 14.  децембра  2011. године,  није у складу са Уставом Републике Србије. У складу са чланом 168. став 1. Устава Републике Србије, у својству овлашћеног предлагача, подносимо следећи

ПРЕДЛОГ ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ УРЕДБЕ О ПОСЕБНОМ НАЧИНУ ОБРАДЕ ПОДАТАКА САДРЖАНИХ У КАТАСТРУ ЗЕМЉИШТА ЗА АП КОСОВО И МЕТОХИЈА

„Дописивањем“ закона, Влада Србије несумњиво прекршила Устав

  • Никакво уредбодавно уређивање било ког питања „ради ефикаснијег остваривања и заштите права и слобода грађана“ није могуће, нити је уставноправно допуштено
  • Bлада је у уставноправни поредак Републике Србије увела чудне, уставно непознате акте назване „договори“,  чија правна природа, начин закључења, место у хијерархији правних аката, начин објављивања и ступања на правну снагу, као и низ других правних питања уопште нису регулисани
  • Може да се основано закључи да „договори“ нису правни акти, односно да немају никакву правну природу. Наиме, закључени су између Европске уније и Уједињених нација, као субјеката међународног права, и једног неформалног Тима који чак није ни у систему органа државне управе и који нема никаквих уставних, ни законских овлашћења да такве договоре сачињава

       I Означење одредби и разлози на којима се Предлог заснива

       УРЕДБА о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија представља општи правни акт који, противно уставним одредбама о правној природи и разлозима доношења уредби, није донесен за извршавање закона. Том уредбом се изворно уређује законска материја и извршавају акти које уставноправни предак Републике Србије не познаје. У том смислу, може се истаћи да Уредба о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија није у складу са Уставом, како из формалних, тако и из материјалних разлога.

       Уредбу о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија Влада Републике Србије донела је на основу члана 123. тачка  3. Устава. Та одредба Устава Републике Србије никако није могла, а ни смела да буде искоришћена као правни основ за доношење овакве „уредбе“. Наиме, изложена одредба Устава јасно предвиђа да Влада доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона. Управо из тог разлога Уредба није у складу са Уставом јер није донесена ради извршавања ни једног закона, већ, како се то из њеног садржаја јасно увиђа, ради извршавања једног „договора“.

       То што се у Уводу истиче да се Уредба доноси „у вези са чланом 7. и 13. Закона о заштити података о личности („Службени гласник Републике Србије”, број 97/2008 и 104/2009 – др. закон) и са Законом о државном премеру и катастру („Службени гласник Републике Србије”, број  72/2009 и 18/2010)“ не  представља прецизирање закона ради чијег се извршења Уредба доноси, већ закона са којима је Уредба „у вези“, што правно посматрано не значи ништа.

       Ово нарочито ако се има у виду да се Законом о заштити података о личности уређује сасвим друга област, тако да га ова Уредба никако не може извршавати. Дакле, Влада Републике Србије је грубом узурпацијом својих уставних надлежности, уредбу као општи правни акт за извршавање закона, претворила у правни акт какав Уставом Републике Србије није предвиђен у нашем правном систему. Образложење због чега Уредба о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија није у складу са Уставом продубљеније ће се изложити посебно за сваку од противуставних одредби.

       Чланом 1. Уредбе предвиђено је да се њом уређује посебан начин обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија. Већ на основу изложеног, јасно је да уредба изворно регулише, односно уређује законску материју, јер је обрада података садржаних у катастру земљишта регулисана, између осталог, Законом о државном премеру и катастру на који се уредба позива, а који суштински мења, стварајући посебан правни режим само за обраду података садржаних у катастру земљишта за АП Косово и Метохија. Штавише, овим чланом уредбе предвиђено је да се посебан начин обраде података уређује ради ефикаснијег остваривања и заштите права и слобода грађана за време важења Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација.

Административни прелаз Брњак

       Права и слободе грађана утврђене су Уставом Републике Србије,  а њихово остваривање и заштиту, према члану 97. Устава, уређује и обезбеђује Република. Република то може да чини само законом, јер је чланом 18. став 1. Устава прописано да се људска и мањинска права зајамчена Уставом непосредно примењују, док је ставом 2. истог члана Устава предвиђено да се законом може прописати начин остваривања ових права, али само ако је то неопходно за остварење појединог права, због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајамченог права. Судећи према изложеним одредбама Устава, никакво уредбодавно уређивање било ког питања „ради ефикаснијег остваривања и заштите права и слобода грађана“ није могуће, нити је уставноправно допуштено.

       Чланом 2. став 2. и 3. Уредбе предвиђено је да послове обраде података, сагласно члану 10. Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник Репубике Србије”, број  72/2009 и 18/2010), обавља Републички геодетски завод, али и да обради података могу да присуствују представници Тима за дијалог са Привременим институцијама самоуправе у Приштини и органа Европске уније и Уједињених нација.

       Управо је уређивањем ко може да присуствује обради података Влада Републике Србије прекорачила границе својих уставних надлежности, односно регулисала питање које, као што то Закон о државном премеру и катастру потврђује, мора да буде регулисано законом. Таквим „дописивањем“ Закона, Влада Републике Србије несумњиво је прекршила Устав. Изворно регулишући питања која треба да буду регулисана законом, Влада је узурпирала уставотворну и законодавну власт Народне скупштине, што је супротно члану  98. и  99. Устава, али је поступила и супротно члану  122.  и члану  123. Устава.

       Чланом 5. Уредбе прописано је да се подаци из катастра земљишта користе у складу са Уставом и законом, а у циљу извршавања договора Тима за дијалог са Привременим институцијама самоуправе у Приштини и надлежних органа Европске уније и Уједињених нација.

       Управо је навођење циља („извршавања договора Тима за дијалог са Привременим институцијама самоуправе у Приштини и надлежних органа Европске уније и Уједињених нација) открило праве разлоге доношења ове Уредбе.

       На тај начин Уредба је постала несутавна не само због тога што је јасно да није донесена ради извршавања закона, већ и због тога што се њом у уставноправни поредак Републике Србије уводе чудни, уставно непознати акти названи „договори“, чија правна природа, начин закључења, место у хијерархији правних аката, начин објављивања и ступања на правну снагу, као и низ других правних питања уопште нису регулисани.

       На основу тога, могло би основано да се закључи да „договори“ нису правни акти, односно да немају никакву правну природу. Наиме, закључени су између Европске уније и Уједињених нација, као субјеката међународног права, и једног неформалног Тима који чак није ни у систему органа државне управе и који нема никаквих уставних, ни законских овлашћења да такве договоре сачињава.

       Елементи ових договора се не могу сматрати саставним делом правног поретка Републике Србије.

       Важно је нагласити  да члан 16. Устава прописује да су потврђени међународни уговори саставни део правног поретка и непосредно се примењују, али да морају бити у складу с Уставом. Договори нису ни међународни уговори, а камоли потврђени. Овим уредбама се у правни поредак Србије уведе договори, и то још такве садржине да се њима „руше“ сва битна начела Устава.

       Имајући у виду изложене примере, јасно је да се Уредбом флагрантно крше начела Устава,  нарочито чланови 1. 2. 3. 4. и 8. Устава Републике Србије.

       Предлог за одлучивање

       Имајући у виду све што је изложено, предлажемо да Уставни суд Републике Србије утврди да  Уредба о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија није у сагласности са Уставом Републике Србије.

       Имајући у виду тежину и значај неуставности Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у катестру замљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија, јасно је да би извршење појединачних аката и радњи на основу Уредбе могло да има неотклоњиве штетне последице.

       Будући да би извршавањем појединачних аката и радњи на основу ове Уредбе могле да наступе неотклоњиве штетене последице, предлажемо да Уставни суд, на основу члана 56. став 1. Закона о Уставном суду, обустави извршење свих појединачних аката и радњи који су донесени, односно предузете на основу ове Уредбе.  

*     *     *     *     *

       Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија коју је Влада Републике Србије усвојила 23. децембра 2011. године  и која је објављена у „Службеном  гласнику  Републике Србије“ број  98 од 23. децембра 2011. године  није у складу са Уставом Републике Србије. У складу са чланом 168. став 1. Устава Републике Србије, у својству овлашћеног предлагача, подносимо следећи

ПРЕДЛОГ ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ УРЕДБЕ О КОНТРОЛИ ПРЕЛАСКА АДМИНИСТРАТИВНЕ ЛИНИЈЕ ПРЕМА АП КиМ

Државни органи на најопаснији начин подривају уставни поредак Србије

  • Ова уредба најпре представља општи правни акт којим се грубо и противустано нарушава јединство и недељивост територије Републике Србије. Затим, то је акт који, противно уставним одредбама о правној природи и разлозима доношења уредби, није донесен за извршавање закона, већ уређује законску материју
  • Уредбу о контроли преласка административне линије према АП КиМ Влада Републике Србије донела је на основу члана 123. тачка  3. Устава. Та одредба Устава Републике Србије никако није могла, а ни смела да буде искоришћена као правни основ за доношење овакве „уредбе“. Наиме, изложена одредба Устава јасно предвиђа да Влада доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона. Управо из тог разлога Уредба није у складу са Уставом јер није донесена ради извршавања ни једног закона

       I Означење одредби и разлози на којима се Предлог заснива

       УРЕДБА о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија је „правни“ акт којим се, од доношења Устава Републике Србије, свакако на најочигледнији и најопаснији начин, од стране домаћих органа, подрива уставни поредак државе и доводи у питање и сам њен опстанак.

       Ова уредба најпре представља општи правни акт којим се грубо и противустано нарушава јединство и недељивост територије Републике Србије. Затим, то је акт који, противно уставним одредбама о правној природи и разлозима доношења уредби, није донесен за извршавање закона, већ уређује законску материју. На крају, али подједнако противуставно и опасно, овом се уредбом ограничавају и нарушавају Уставом зајамчена права и слободе грађана. 

       Имајући у виду све што је изложено, може се рећи  да Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија није у складу са Уставом, како из формалних, тако и из материјалних разлога. У тексту који следи подробније ће се указати на разлоге на којима се заснивају изложени закључци, односно на којима се заснива Предлог.

       Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија у правни поредак Републике Србије уводи Уставу и важећем законодавству непознат појам „административне линије“.

       Штавише, само постојање те „административне линије“ је, судећи према тексту уредбе, ratio уредбодавног регулисања услова за прелазак преко те „линије“, као и кретања и боравка на њој и мера које се могу предузети против лица која поступају супротно њеним одредбама. Дакле, једна „административна линија“ разлог је сепаратног правног режима и различитих права која се у вези са њеним преласком и кретањем и боравком на њој могу уживати у Републици Србији! То заправо значи да постојање „административне линије“ и њен посебан правни режим оличен у уредбодавном регулисању њеног преласка и кретања и боравка на њој, нарушавају одредбу члана 8. став 1. Устава Републике Србије,  према којој је територија Републике јединствена и недељива.

       Према Уставу Републике Србије, територију Србије не чине територије политичко – територијалних јединица, нити постојање политичко-територијалних јединица утиче на јединство правног поретка Републике.

       Управо супротно, Устав Републике Србије у својој Преамбули јасно истиче да је АП Косово и Метохија саставни део територије Републике Србије, у члану 182. став 2. да Република Србија има две аутономне покрајине од којих је једна Косово и Метохија, у члану 182. став 4. да се територија аутономних покрајина одређује законом, а у члану 194. став 1. да је правни предак Републике јединствен.  У том смислу, јасно је да било какве „линије“ које су утиснуте у територијалну организацију Републике не значе и не смеју да значе посебан правни режим њиховог преласка и кретања и боравка на њима.

       Уређивање „административне линије“ чије постојање изискује посебан правни режим преласка и кретања и боравка на њој пре је својствено другачијим „линијама“ које раздвајају државе, што у погледу Косова и Метохије није, нити сме да буде случај, јер је према члану 8. став 2. Устава граница Републике Србије неповредива, а мења се по поступку предвиђеном за промену Устава.

       Уредбу о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија Влада Републике Србије донела је на основу члана 123. тачка  3. Устава. Та одредба Устава Републике Србије никако није могла, а ни смела да буде искоришћена као правни основ за доношење овакве „уредбе“. Наиме, изложена одредба Устава јасно предвиђа да Влада доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона.

       Управо из тог разлога Уредба није у складу са Уставом јер није донесена ради извршавања ни једног закона. То што се у Уводу истиче да се Уредба доноси „у вези са Законом о Влади… и Законом о министарствима…“ не  представља прецизирање закона ради чијег се извршења Уредба доноси и, правно посматрано, не значи ништа, нарочито уколико се има у виду чињеница да два наведена закона уређују друге области, тако да их ова уредба не може извршавати.

       Дакле, Влада Републике Србије је грубом узурпацијом својих уставних надлежности, уредбу као општи правни акт за извршавање закона, претворила у правни акт какав Уставом Републике Србије није предвиђен у нашем правном систему. Штавише, Влада је овом уредбом зашла у регулисање питања која су по својој природи материја која треба да буде регулисана законом.

       У низу чланова Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија прописује надлежности Министарства унутрашњих послова, а Устав у члану 136. став  4. недвосмислено предвиђа да Влада прописује унутрашње уређење министарстава, а не и њихове надлежности. Према члану 136. став 3. Устава послови државне управе и број министарстава одређују се законом. Образложење због чега Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија није у складу са Уставом, нарочито у погледу ограничавања и нарушавања Уставом зајамчених права и слобода  продубљеније ће се изложити посебно за сваку од противуставних одредби.

Овај састав владе донео је оспорене уредбе

       Чланом 2. Уредбе прописана су места на којима је дозвољен прелазак „административне линије“. Према члану 4. прелаз изван тих места дозвољен је  само уз одобрење надлежог органа у случају више силе. Према члану 13. Уредбе, „ако то захтевају разлози безбедности“, Влада може да забрани или ограничи, између осталог и кретање, задржавање и настањивање на одређеним деловима територије Републике Србије уз „административну линију„.

       Изложеним одредбама Уредбе, прекршен је члан 39.  став 1. и 2. Устава према којима свако има право да се слободно креће и настањује у Републици Србији и да се слобода кретања може ограничити, али само законом и то само ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка, заштите јавног реда и мира, спречавања ширења заразних болести или одбране Републике Србије.  У овом случају ограничења слободе кретања прописана су Уредбом, а не законом, разлози за ограничење нису они који су прописани у чланом  39. став  2. Устава, већ их Уредба одређује као „разлоге безбедности“ чије постојање дискреционо процењује Влада.

       Оваквим ограничавањем слободе кретања повређен је и члан 20. став 1. Устава према коме људска и мањинска права зајамчена Уставом могу да буду ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих их  Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајамченог права. Такође, оваквим ограничавањем слободе кретања, супротно члану 20. став 2. Устава, смањен је достигнути ниво људских права јер је до сада кретање које подразумева прелазак преко „административне линије“, било слободно.

       Чланом 15. Уредбе прописано је да је власник или корисник земљишта дужан да омогући слободан пролаз ради обављања послова обезбеђења „административне линије“ или постављања и одржавања прописаних ознака. Наведеном одредбом нарушава се чланом 58. став 1. Устава зајамчено мирно уживање својине и других имовинских права, због тога што се ограничавање права својине власника земљишта преко кога треба прећи ради обављања послова обезбеђења „административне линије“, или ради постављања и одржавања ознака, прописује уредбом, иако Устав у члану 58. став  2. и 3. предвиђено  да се својина и начин њеног коришћења могу ограничити само законом.

       Чланом 16. Уредбе предвиђено је да је у поступку доношења просторног и урбанистичког плана којим се уређује и простор у дубини 300 метара од „административне линије“ потребна сагласност Министарства унутрашњих послова. Будући да је доношење просторног и урбанистичког плана у надлежности јединица локалне самоуправе, јасно је да је уредбодавним прописивањем неопходне сагласности Министарства унутрашњих послова као органа државне управе нарушено право грађана на локалну самоуправу, односно да се онемогућава вршење надлежности јединица локалне самоуправе.

       Предлог за одлучивање

       Имајући у виду све што је изложено, предлажемо да Уставни суд Републике Србије утврди да  Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија није у сагласности са Уставом Републике Србије.

       Имајући у виду тежину и значај неуставности Уредбе о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија, јасно је да би извршење појединачних аката и радњи на основу Уредбе могло да има неотклоњиве штетне последице. Будући да би извршавањем појединачних аката и радњи на основу ове Уредбе могле да наступе неотклоњиве штетене последице, предлажемо да Уставни суд, на основу члана 56. став 1. Закона о Уставном суду, обустави извршење свих појeдиначних аката и радњи који су донесени, односно предузете на основу ове Уредбе.  

*     *     *     *      *

Уставни суд Србије

       Уредба о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са теритoрије Aутономне покрајине Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије  коју је Влада Републике Србије усвојила 9. фебруара 2012. године  и која је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 16 од 7. марта 2012. године није у складу са Уставом Републике Србије. У складу са чланом 168. став 1. Устава Републике Србије, у својству овлашћеног предлагача, подносимо следећи

ПРЕДЛОГ ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ  УРЕДБЕ О ПОСЕБНОМ НАЧИНУ ПРИЗНАВАЊА ВИСОКОШКОЛСКИХ ИСПРАВА И ВРЕДНОВАЊА СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА УНИВЕРЗИТЕТА СА ТЕРИТOРИЈЕ АП КиМ КОЈИ НЕ ОБАВЉАЈУ ДЕЛАТНОСТ ПО ПРОПИСИМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Изигран члан 198. Устава Србије

       I Означење одредби и разлози на којима се Предлог заснива

       УРЕДБА о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са теритoрије Aутономне покрајине Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије представља општи правни акт који, противно уставним одредбама о правној природи и разлозима доношења уредби, није донесен за извршавање закона. Том уредбом се изворно уређује законска материја.

       У том смислу, може се истаћи да Уредба о посебном начину обраде података садржаних у матичним књигама за подручје Аутономне покрајине Косово и Метохија није у складу са Уставом, како из формалних, тако и из материјалних разлога.

       Уредбу о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са теритoрије Aутономне покрајине Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије Влада Републике Србије донела је на основу члана 123. тачка 3. Устава. Та одредба Устава Републике Србије никако није могла, а ни смела да буде искоришћена као правни основ за доношење овакве „уредбе“.  Наиме, изложена одредба Устава јасно предвиђа да Влада доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона. Управо из тог разлога Уредба није у складу са Уставом јер није донесена ради извршавања ни једног закон.

       То што се у Уводу истиче да се Уредба доноси „у вези са Законом  о  високом  образовању  („Службени гласник Републике Србије”, број 76/2005, 100/2007 аутентично тумачење, 97/2008 и 44/2010)“ не представља прецизирање закона ради чијег се извршења Уредба доноси, јер се нису ни могле наћи одредбе Закона о високом образовању које би биле основ за доношење Уредбе.

       Дакле, Влада Републике Србије је грубом узурпацијом својих уставних надлежности, уредбу као општи правни акт за извршавање закона, претворила у правни акт какав Уставом Републике Србије није предвиђен у нашем правном систему. Њом се изворно регулише законска материја. Наиме, овом Уредбом уређен је начин признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са теритoрије Aутономне покрајине Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије.

       Будући да је издавање високошколских исправа један вид јавних овлашћења која се према члану 137. став 3. Устава Републике Србије могу законом поверити и установама, укључујући и високошколске установе, јасно је да је уредбодавно регулисање признања високошколских исправа издатих од стране установа које на Косову и Метохији не обављају делатност по прописима Републике Србије по себи неуставно. Наиме, такво признавање подразумева јавна овлашћења високошколских установа да издају исправе, јавна овлашћења која, судећи по томе да по тексту Уредбе установе не обављају делатност по прописима Републике Србије, нису уопште ни могла да им буду поверена законом!

       Штавише, уређујући у члану 3. Уредбе поступак признавања, Влада Републике Србије је изиграла уставну одредбу члана 198. став 1. Устава према којој појединачни акти и радње државних органа, организација којима су поверена јавна овлашћења, органа аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, морају бити заснована на закону. Наиме, сасвим је јасно да ниједан акт самосталне високошколске установе ван Косова и Метохије која према члану 4. став 3. Уредбе обавља признање, донесен у Уредбом регулисаном поступку признања, неће моћи у процесном смислу да буде заснован на закону!

       Све што је изложено директна је последица суштинске неуставности ове Уредбе која је изражена већ у њеном наслову.

       Наиме, Уредба већ у наслову садржи елемент неуставности – признавање високошколских исправа и вредновање студијских програма установа које не обављају делатност по прописима Републике Србије. Основано се због тога поставља питање како је могуће и да ли је у складу са Уставом да се на делу територије Републике Србије који је њен саставни део, што Косово и Метохија јесте, нека делатност не обавља по прописима Републике Србије, иако  Устав прописује да је „правни поредак Републике Србије јединствен„  (члан 194) и да се резултати такве, у суштини неуставне и незаконите делатности, још признају од стране органа Републике Србије?

       Имајући у виду све што је изложено, предлажемо да Уставни суд Републике Србије утврди да  Уредба о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са теритoрије Aутономне покрајине Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије  није у сагласности са Уставом Републике Србије.

       Имајући у виду тежину и значај неуставности ове Уредбе, јасно је да би извршење појединачних аката и радњи на основу ње могло да има неотклоњиве штетне последице.  Будући да би извршавањем појединачних аката и радњи на основу ове Уредбе могле да наступе неотклоњиве штетене последице, предлажемо да Уставни суд, на основу члана 56. став 1. Закона о Уставном суду, обустави извршење свих појeдиначних аката и радњи који су донесени, односно предузете на основу ове Уредбе.
___________
http://www.fakti.org/serbian-point/dss-preko-ustavnog-suda-vraca-srbiji-sve-sto-su-joj-u-briselu-bili-oteli

 

ДСС подноси иницијативу Уставном суду да се ван снаге ставе споразуми из Брисела


ПРАВДА 22. септембар 2012, 14:03

Споразуми из Брисела пред Уставним судом

БЕОГРАД – Демократска странка Србије саопштила је данас да ће поднети иницијативу Уставном суду да стави ван снаге уредбе које су настале на основу споразума који су у Бриселу потписани између Београда и Приштине.

– Истовремено ДСС ће од Уставног суда тражити да обустави спровођење свих аката и радњи који проистичу из ових споразума док траје поступак оцене уставности, да не би настале дугорочне штетне последице – наводи се у саопштењу те странке које је потписао лидер Војислав Коштуница.

Он наводи да је ДСС „потпуно уверена да су ови споразуми противуставни, да крше наш правни поредак и да су супротни нашим националним и државним интересима“.

– Најбољи начин за државу да се реши ових штетних споразума јесте да Уставни суд због неуставности све ове одредбе стави ван снаге – навео је Коштуница.

ИЗВОР: ТАНЈУГ

Професор Правног факултета у Крагујевцу – судија "Уставног суда Косова"!??


И Србија плаћа Тачијевог судију!

20. 09. 2012. 12:01х | Ј. Л. Петковић – Вести

За заменика председника Уставног суда Косова изабран је судија Иван Чукаловић, који и даље прима плату од српских институција и то као редован професор Међународног јавног права на Правном факултету у Крагујевцу на катедри за јавно право.


Чукаловић, један од оптужених у афери Индекс којем суђење тече пред Вишим судом у Смедереву, за судију Уставног суда Косова изабран је још лета 2009. године, али није сматрао да би због тога требало да да отказ на радно место на крагујевачком факултету где је на месту редовног професора више од десет година.

– Ако држави не смета, не видимо ништа спорно – коментаришу поједине његове колеге из Крагујевца, док продекан за наставу доцент Милан Палевић, такође предавач на предмету Међународног јавног права, објашњава да професор Иван Чукаловић обавља редовно обавезе на свом факултету.

– Професор редовно обавља обавезе на факултету, и један је од најбоље оцењених професора. Све остало не могу да коментаришем јер је ван моје надлежности – објаснио је Палевић.

У канцеларији за Косово и Метохију, кажу да шеф Александар Вулин не би желео да коментарише док се не упозна са свим детаљима тог случаја, али да ипак он није права адреса за то. Од више инстанце, министра просвете Жарка Обрадовића нисмо успели да добијемо коментар, док је сам Чукаловић на позив из редакције „Вести“ треснуо слушалицу.

Чукаловић за обављање ова два посла прима месечно најмање 2.000 евра, а саговорници нашег листа кажу да је случај такав да он не крши закон, већ да је ствар у етици. Зато професор Иван Чукаловић остаје дужан за одговор како студентима може да предаје међународно право на које се Србија позива покушавајући да задржи Космет у својим границама, а истовремено ради у приштинским институцијама? Још када је 2009. године именован на место судије објаснио је да је „боље да буде Срба у косовским институцијама“.

– То је ствар етичке дилеме и могу само у своје име да кажем да то као професор никада не бих урадио – каже професор међународних односа Предраг Симић на Факултету политичких наука у Београду.

Бивши државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић каже да је овим чињеницама изненађен, „тим пре што поступак у афери Индекс није завршен“.

– Држава је јасно рекла да је против учествовања у косовским институцијама, што значи да на крају ту дођу кадрови много нижег квалитета који брину само о уским, личним интересима. Његов случај се разликује од случаја када наставници наводно раде у српским институцијама, а примају плату и од косовских. Он човек ради два посла у пуном радном времену, на пуном радном месту, има два послодавца и две плате, како је то могуће?

Студенту узео 700 евра?

Оптужница у афери Индекс Чукаловића терети да је студенту Дејану Атанацковићу, полицајцу из Пожаревца, из предмета Међународно хуманитарно и ратно право, без појављивања на испиту уписао прелазну оцену и ту услугу наплатио 700 евра. Он тврди да је оптужница лажна, и да је реч о хајци са политичком позадином покренутој против њега. У Вишем суду у Смедереву, „Вестима“ су потврдили да је суђење по овој оптужници у току, а да је наредно рочиште заказано за данас.

У Шешељевом правом тиму

Иван Чукаловић рођен је у Призрену 1951. године. Докторирао је на Правном факултету на тему „Решавање спорова између држава путем међународне арбитраже“. Још 2004. године је изабран у звање редовног професора за међународно јавно право на Правном факултету у Крагујевцу. Од 1999. до 2001. године био је заменик главног правног саветника у СМИП-у, а 1998. године као експерт сведочио је у случају Докмановић пред Хашким судом. У медијима је познат и као члан правног тима за одбрану Војислава Шешеља у Хагу.
_______________
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/255602/I-Srbija-placa-Tacijevog-sudiju