Лирски записи

 

Нећемо да причамо о спољноме свету, јер ту нема ништа ново да се каже.

Спољни свет је такав какав јесте већ тисућама година.

Нама се само чини, нама се причињава, да су људи од спољнога света у неким временима, у неким добима, у неким епохама, били бољи и племенитији него што су то данас.

Заваравамо се, самообмањујемо се!

Одувек су постојале две сасвим опречне и супротне расе унутар људскога рода, унутар човечанства: раса светлосних, племенитих и божанских бића, на једној страни, и раса тамних, приземних, ниских, подлих, злих и демонских бића, на другој страни.

Њихов је однос – у постотцима – вазда и увек, кроза све векове, кроза све епохе, бивао приближно исти.

Одувек племенита и божанска бића бејаху мањина унутар људскога рода.

Већина је бића од људскога рода, по самој природи својој, склона лошем па и злом чињењу.

Ретки су одувек бивали они који су ходили и корачали племенитом стазом, божанским путем.

Таква је природа људска.

Људи су непостајани и слабашни, те зато често и бивају зли.

Зашто се нама чини да су у древним временима људи били бољи него што су то данас?

Зато што у тим древним временима на Мајци Земљи није обитавало (свеукупно!) ни стотину милиона људи, а то значи, да су људи тада били ретка појава.

Тада је, у та древна времена, човек могао лако да се осами, да се издвоји од људи, те да се посвети раду на себи и, да буде посве скривен и заштићен од људи.

Данас, када је на Планети седам милијарди човеколиких бића, где наћи уточишта за миран и посвећенички рад на себи?!

Земља је данас људима и буквално пренасељена.

Више нигде у свету (за посвећеника) нема скровитог места; човеку је данас тешко да се осами, да се издвоји од људи, да би се посветио раду на себи.

Камо год да крене, наићи ће на људе.

И то какве људе!

Шта нама у овим временима преостаје; шта нам је чинити?

Нама данас преостаје само Галактичка Вертикала!

Нема више осамљивања, ни бекства, по Хоризонтали – будући да је Земља људима пренасељена – већ једино  Навише, ка Галактичком Језгру, ка Својему Звезданом Јату.

Мора се у блиској будућности догодити еволутивни ског – човек ће бити принуђен да превазиђе и надрасте самога себе, биће принуђен да се уздигне на виши ступањ Галактичке Свести, на вишу разину Космичког Присуства.

То је Једини Пут за посвећеног и божанског човека у будућности – Навише ка Извору Светлости!