Ловци саплетених и погурених корака
Са чудним предумљем умљем и заумљем
Време им је закривљено а видици крвави
На небу многобројство прелепих шар птица
Уранила и урокљива комшинка превидиша

А ја из невидиша крећем сам на видиш
Опет и опет пењем се на заравњену стену
Мрак је мркли али ми је у души меко и бело
Ту ћу остати дуго да предвиђам и стварам
И циљно кривим нишане птичјих крвника

Дослух са облачјем – проричем да киша сипи
Беж’те вране свраке чавке и соколи брзани!
Беж’те ласте гаврани креје и дугорепи фазани!
Беж’те црвенперке косовке врапци и пупавци!
Бежи кувикушо и бежи бели онострани орле!

Мудрост не лежи у алавој и дугопрстој руци
Учи дању – ноћу по дијагонали и вертикали
Читај природу одједном и у густом сажетку
Мудрост је само оно што светиском деснице
Исцедиш из седам кила грана суве дреновине

Ноћас сам био весело дете у Индији
Качио се за Месец са другом децом
Бројао и гуркао мале беле кумулусе
Који лакашно мирно пловљаху небом
И јуркао лептире велике као папагаји

Посматрах садуе у белим хаљинама
Што се лако у лепе птице претварају
Јогин у пећини косе сплетене у пунђу
Тамнопут жилав врло снажних мишића
Гледао ме дуго продорно мојим очима

Друга пећина – дугачка стара кундалини
Упиљи ме и палацну двокраким језиком
У трену ми избуди свих девет жив-вира
Хладном водом са извора угасих ватру
Из уста љутог ричућег локалног змаја

Од воде се пробудих потпуно мокар
Мокри су били и кревет и постељина
И сви бочни зидови и под и таваница
Пробудих се натопљен Водом Живота
Што животворно тече и јавом и сном

(Фото: Пећине Аџанте)

Једнота је темељна истина нашег постојања

Открива се јасновидом на духовном путу

Тада схватамо да свест није само наша

Свеобухватна је и припада свима и свему

И наше физичко тело је такође повезано

Са свим телима безкрајног Универзума

И емоције као и свест и тело су заједничке

.

Ум се љуто противи и одбацује Једноту

А тумачи је врло вешто на хиљаде начина

То можемо видети увек када своја искуства

Тумачимо лично извлачећи их из целине

Искуство Једноте потопе најпре родитељи

Потом васпитачи учитељи политика и друго

Мудрац све види као целину која  ј е с т е

.

Једнота је светлост која испуњава провалију

Између два бића које раздваја тама незнања

У онострану када отишли види тамни бездан

Страх га тргне и врати у ново утелотворење

Једноту живимо као испуњујуће Присуство

За призивање Присуства неопходна је одлука

А Учитељ даје духовни подстрек и упутства

Поводом учења Др Григорија Грабавоја о

Богу, Васкрсењу и Вечном животу које се

предаје широм света више од 20 година…

Искуство умирања или прелаза у оносвет
Мучно је није нормално нити неопходно
Због тога одлажење сада лагано исчезава
Остаће у прошлости – у историјату развоја
И остаће у оклопу несвесног да се копрца

То је била мукотрпна дуга линија развоја
И појединаца и човечанства уз помоћ ега
Много овосветаша троши силну енергију
Да се одржава поредак светова отишлих
Шаљимо је сада у трезоре вечног живота!

Гледај свет новим очима под другим углом
Видећеш јас-јасно милионе нових провида
У миру дубоке тишине отвори архиву душе
Погледај улево у Безкрај и удесно у Вечност
И огледни се у свих осам њених огледала!!!

Одлука мудрица тражи мајсторство акције
У мирном тиху Безкраја сагледај прошлост
У титрају злата Вечности изграђуј Промену
У тиркизу тачке стварања своје душе почни
Развали у себи гуку – муку и донеси одлуку!

Потражи свог Исцелитеља и свог Близанца
Нађи Унутарњег Учитеља и Знање Аватара
Нико не може сам сви смо ми заувек Једно
Своје знање и искуство дели иним позваним
И стављај у жубор у одсјај у ветар у светлост…

Израз трансцеденција је безуба и избезумљена

Кованица – коју су осмислили мрзитељи Рода

Подржана од снених незналица и климоглаваца

.

То је још један у низу лукавих лингвистичких

Облика поробљавања здраве памети и мишљења

И скраћивање дубине и висине досега искуства

.

Србски-аријевски се каже онострањење озарење

И збиља! Када се окуси тип свести простор ИЗА

Иза врлих памети и осећаја доживљај је оностран
.

Наша сврха није да ходамо пијано обезмишљено

Нити да се ко тутумавке мрака играмо тутумиша

На овај свет смо дошли да се будимо пробудимо
.

Друга страна обичне свести дубоооко испуњава

Душа дух свест тело канонски складни – озарење!

Биће онострано усидрено озарено је просветљено

.

Озари се Заро! Ходај лако осмех до неба развуци!

Говори чисто јасно а понајвише тишином говори

И стварај! Стварај себе вечног и светове без ега!

Опсена има огромну главурду
И зубало са шестошездесетшест зуба
Који застрашеном окраћују памћење
И леде Судбину у крви записану

Опсена има разјапљену чељуст
И језик палацав ужарен и многокрак
Који застрашеном врти мозгало
И душу у круголет по световима баца

Опсена има узано грло и џак стомак
И црвен дрхтави јед-њак чеж-њак
Који застрашеном сисају страхе
И красницу живота у заборав крију

Опсена сени са гомилом лажа паралажа
Ал је нејака за Истину Љуб и Правду
И распада је силница Песма-лечилица –
О Богодаре Милодаре Љубавдаре!