Драган Симовић: О слободи


-лирски записи-

Сваки је човек слободан, онолико колико жели
да буде слободан; сваки је човек слободан,
онолико колико заслужује да буде слободан;
сваки је човек слободан, онолико колико је у стању
да носи од бремена слободе; сваки је човек слободан,
онолико, колико уме да снева о слободи!

 

Петар Шумски: Сећање


…на оној обали

у оном пределу

у оном Нечем

од мене већем

од свега већем…

…у оном животу

у оној смрти

у оном Нечем

од мене већем

од свега већем…

…у овој радости

у овој љубави

у овом Нечем

од мене већем

од свега већем…

.

www.ekologijasvesti.com

Драгољуб Мајсторовић: Игда


Чуј, звона бивства стреме у версе.
Вихор доли пољупце за тебе, Игда.
О, ослушни реку, о, ослушни терсе.
Вечнуј душом и не заборави нигда.

.

Чуј, врани каси топоте у моју риму.
Ангел хори што ће тек да нам сија.
Стриборова јата носе цветну циму.
Памти златно перо и семенке чија.

.

Чуј, све ће само у још једну строфу.
Зора походи пред вилином киком.
Остаћу љубоморно на твом штофу.
Са стиховљем и акрилским ликом.

 

Драган Симовић: О љубави


-лирски записи-

Нека твоја Љубав буде јача од света и смрти,
јача од свега у свим световима.
Нека твоја Љубав увек изнова рађа тебе,
и нека те из смртности узведе у безсмртност.
Нека твоја Љубав буде Светлост у души твојој
и Бог у срцу твоме.
И зато – веруј у Љубав! и онда кад нико у свету
не верује у Љубав; јер ти јеси Љубав која покреће
светове и звездана јата.

Марина Цветајева: У свету где


У свету где згробљен
И запањен свак је
Знам тек један ми је
Једнаке снаге.
.
У свету где толико
Много се хоће
Знам тек један ми је
Једнаке моћи.
.
У свету где све зри
У буђ и бршљан
Знам само си ти –
Равносуштан мени.

.

-Извор-Поезија суштине-

Ружа Кејшкец Домашцина: Слика


Данашњи Лужички Срби потомци су полапско-балтичких 

Словена; Љутићи и Бодрићи, у раном средњем веку,

насељавали су више од трећине садашње Немачке:

север, северозапад и исток.

Кроз клонуло лишће

гледа месец.

Је ли то заиста лице твоје,

ту, сред жита

покрај булки?

Можда је светла румен цвета

свитање у очима ти одразила?

Ил’ је то искра искрсле среће?

.

 Ружа је песникиња модерног сензибилитета, издавач и главни уредник часописа за савремену књижевност Вухладко, у којој је доста заступљена преводна књижевност, укључујући и дела аутора који стварају на српском језику. Објављује на лужичкосрпском и на немачком језику.

 

Лабуд Н. Лончар: Из колијевке давно


 Из колијевке

Из колијевке давно

Челом омеђих

Себе и Космос

Тражећи Линију што полови Јаву и Сан

Линију танку и малу-

Границу Вјечности и Друма

И чело постаде темељ

А небеске ширине мета

Коракнух по Небу

У  мени запјева Друм

Из колијевке давно

Челом омеђих

Себе и Тебе,

Спојих на Друму

Јаву и Сан

Небом потписах снове-

Високо горе

На лицу Вјечности

Гдје спавају Нада, Љубав и Вјера

И гдје тихује Бол

Широким, дјетињим, осмијехом

На широком Друму

Челом омеђих

Себе и Тебе-

Високо горе докле само долазе птице

Што имена нам говоре

И гдјее тихује Бол!

Милорад Максимовић: Када вид постане вед


Постоји божански редослед отварања знања.

Виши разум се открива у нама и благодат је када се то

препозна. Реч опреза, не сили! Не покушај да отмеш,

јер је разум вишег реда устројен против свих које

мисле да могу отети знање. 

.

Као што човек не освоји никад но доби женско срце на

длан само љубављу, тако и више сфере се отворе

најтананијом а најјачом моћи – чистотом срца. 

.

Мудрост је знати колико не знаш – да би знао

колико си мудар.

Ти ниси оно што мислиш да јеси и јеси оно што

мислиш да ниси и да би знао управљати моћи која

покреће сфере живота, да би знао ко си и где си –

воли, воли и види шта ће да се деси.

.

.

Тон…

Звук првоте, ехо eха.

Прва сфера.

.

Изван сфера живота ничега нема

осим игре, осим светла

које плеше и радосно сија.

.

У тами је светло 

које покреће све што јесте и што бива

све што постаће свето.

.

Застани.

Очи не виде али дух види

да таме нема сред свега што јесте.

.

Извор који светли невидљиво 

музику сфера ствара

и нове светове човеку отвара.

.

Слепи и даље гледе…

Очи посматрају део целине.

Видећи – они знају да виде. 

.

Мисао у ум а ум у реч.

Реч у око а око у вид.

Вид у свест која обара стид…

.

И онда када вид постане вед,

када се сложи стих у след 

тада тама постане сјај.

.

Музика смисао добија

реч песма постаје, 

живот се развија.

.

И онда негде сред Звезданог поља 

где расту сфере живота све

угледаш једну која је твоја…

.

Ван времена…

Ван простора а усред ватри живота

гледа те нежно она…

.

И тако…

Армонија Ара Ари 

Аси весело Асују…

.

Жар птица веселица 

лети кроз време и сне.

Осветљава све што стигне.

.

Па и тебе док жив сновима ходиш 

сред ливаде и мириса 

И цветова јарких вагри…

.

Ту те сећа мисао прва

ко си био и ко бићеш.

Вазда ствараш и створићеш.

Верица Стојиљковић: Душе плод


Осмехну се Сунце и погледа Воду
И урони у све капи јој малене
И роди себе у свакој!
И синуше Васељене
И бљесак осветли пут Роду!
И покренуше се сећања света
И запљусну их талас пламни и
Из срца крену река права
И зали семенке из ког свет израста!
И осмехну се Сунце и загрли плод
Из душе што наста!

Душица Милосављевић:Перунов орао


 

Перунов највећи орао, створен је пред последњу велику битку између Сила Светла и Сила таме, а створио га је сам Перун из своје суштине. Толкин га је назвао Торондор. Створен је од чистог светла, висине 10 метара, са распоном крила преко 30 метара. Био је живи одбрамбени светлосни штит Силама Светла. По заповести Перуновог брата и највећег војсковође у његовој гарди, могао је узети људски облик и оваплотити се у тело, али тело опет различито од тела Сила, са орловским шлемом бледо жуте боје.
Сви остали орлови касније су били мањих величина и служили су као гласници, као и што дан данас служе!

Благослов и Слава највећем духу ратничком који је происходио из саме Перунове суштине!