Тесла Венигер: Лептирово крило


Увек има наде

Да неко не умре

Зовем за помоћ

Сунце и Месец

.

Лептиру треба помоћ

Може и мама да помогне

Стављам црни лук

На крила лептира

.

У новом дану

Родиће му се нова крила

Сунце и Месец ће их направити

Лептир ће полетети!

*

Владан Пантелић: Они су дошли!

Четворогодишњи Тесла, спонтано је изрецитовао песму здравилицу.

Видео је великог лептира који је имао потешкоће да излети јер му је

једно крило било оштећено.

Овакве деце је све више. Њихов мозак  ради врло брзо, а њихово срце

је саосећајно према свима и свему. Ова деца су природни исцелитељи

и лече са љубављу, а када одрасту лечиће  скор тренутном брзином.  

 

Вукица Морача: Страх претвори у прах


У давна, прадавна времена, у једном дивном, великом селу Србинову, живели су несташни и враголасти, Божидар и Сербика. Хладна и дуга зима се разбашкарила. Ледени дани су све краћи, а ноћи дуге и студене, снегом завејане. И оно мало светла тек додирне  природу.

Али, наши враголани, Божидар и Сербика су  истрчали на снег. Зими можеш да се ваљаш у снегу, па да паднеш на леђа и правиш свој обрис, да разчишћаваш пут од куће до капије и све тако. О санкању и разним зимским лудоријама, да не причам. Ипак, мраз стегао, па се брзо вратише у топлу собу.

„Да ли и ти Божидаре чујеш завијање вукова већ пар дана. Ишли су људи из села и носили им храну, јер тужно цвиле као да су гладни. Али они и даље завијају по цео дан. Баш се неки страх увукао у људе. Шта се то дешава?“-рече Сербика.

„Знаш и ја се бавим тим питањем. Шта их мучи или шта им треба, па тако тужно цвиле. Или предосећају неку несрећу. А можда је то само зов наше природе и они то раде по инстинкту. Ипак, није баш свеједно човеку, кад их слуша данима.“- надовеза се Божидар.

„Да ли се ти сећаш да смо ми са Чаробњаком вежбали, како се ослободити сваког страха? Па да можда покушамо са том вежбом. Него, да позовемо и децу из села, па да сви заједно то радимо, у друштву је увек забавније, а и свемир то боље чује. Можда се и природа умилостиви и пошаље вукове дубље у шуму, а можда се и они сами смире.“- каза Сербика. И тако и би.

Позваше они сву децу из села у гостинску собу и изнесоше им план. Сви се сложише осим Грубана, јер он би побио све вукове и тако разрешио ову ситуацију. „Грубане, ти би увек силом и агресијом решавао проблеме. Али то није прихватљиво ни за нас ни за природу. А знаш да се све враћа, и добро и лоше.“- рече Сербика.“Хајде децо да се организујемо. Сви ћете добити по један папир да на њему нацртате мехур од сапунице, лопту и њу упишете следеће знаке (бројчани низ и формулу страха). Није важно што не разумемо знаке, важно је да упорно, концентрисано гледамо на њих и наведемо који страх лечимо. И тако и би.

Сви нацрташе лопту, осветлише је из душе, срца, сребрно-белом светлошћу и гледаху у слику. И заиста, неки су се презнојавали, неки су осећали трнце по телу, неке је нешто засврбело, некима је хладан ветрић испред тела пролазио. Тек кад је свима постало пријатно и кад нису осећали никакав страх, обрати се Божидар. „Сада можемо да кажемо да смо све страхове елиминисали, победили и да се више ничега не плашимо ни ми, ни остали сељани, ни цео свет. Сад ћемо да утврдимо резултат , да то буде заувек. Тако јесте, тако јесте, тако јесте.“ И стварно, сва деца су се осећала некако слободно, моћно, пуна снаге. А изгледа да су то осетили и мудри вукови, па више нису завијали.

Уколико и се и ти нечега плашиш (мрака, висине, људи, шта год) и ти гледај у ову лопту и кажи „ослобађам се страха од…“. Видећеш да упорним гледањем, концентрацијом и твој страх ће да побегне, јер му ти никакву моћ више не дајеш. До следеће вежбе, да будете вечно здрави и срећни.

Фото: Свера против страха, са бр. низом и хем. формулом за страх

Весна Зазић: Кораци


Када решиш да некуда кренеш,

за грешку криви тај први корак,

залуд себе вратиш ил скренеш,

остајеш тужан, опор и горак.

.

Свака стаза путељке нове отвара,

препреке које треба да прескочиш,

треба ту неко да се разговара,

кроз туђе очи да се собом суочиш.

.

Ко је решио да све своје крије,

њему не вреди никуда да креће,

не води закон само до робије,

сам се лишиш и невоља и среће.

.

Зато сам глува на мисли што вриште,

решена чврсто да никуда не крећем,

имам успомена довољно да ме тиште,

на минут ћу жељом на тебе да слећем.

.

Тек понекад и увек на кратко,

да не пожелим никаква пута,

помешаћу све и горко и слатко,

себе да кривим и да нисам љута.

Биљана Диковић: Победих


Застадох

да сакупим Непреболе

.

што Уместо кише

Из Корака полетеше.

Упитах

да сазнам Недолазе

што Уместо ветра

Из Земље прелисташе.

Видех

Мене порађа Љубав

Уместо васионе.

Иза плаве планине

Преливају

Уместо звезда

… Усне

… Очи

……Речи…

.

књига „Душа душе моје“ 2004.

-слика- Дима Дмитрев-

Горан Полетан: Свест


Благо оном народу који ропство трпи,
а свест им је свима сасвим пробуђена.
Он има снагу одакле да црпи.
За њега долазе сретнија времена!

Тешко је народу што је у слободи,
а људи му немају развијене свести.
Њих све ка ропству и пропасти води.
Сами ће себе у ропство довести!

Благо болесноме који се пробуди,
па почне тражит’ за ту болест лека.
Тај иде ка друштву најздравијих људи,
у сусрет судбини срећнога човека,

а јадан је онај што је препун здравља,
а не зна здравље своје да негује,
већ сваке ноћи чашицом наздравља
и сваким даном све се више трује.

Нема ничег’ да се потрошит’ не може
и ничег да се не може зарадит’,
богат може остат’ го, до голе коже,
а сиромах воћем нјслађим се сладит’.

Свакога ће од нас Господ искушати:
платити толико, кол’ко зарадимо.
Свакоме ће право по заслузи дати,
а свако је избор за одлуке им’о.

.

-збирка- Путевима славе-

Свети Отац Јустин Поповић: Наша планета стоји на- ваздуху као на темељу


‘Погледајте, ова наша планета стоји на- ваздуху као на темељу! А ваздух стоји на – безваздушном простору! А безваздушни простор на неким невидљивим честицама које наука назива атомима. А атоми на – електронима. А електрони опет на праелектронима. А праелектрони на – фотонима. А фотони на – нематеријалном етру! А нематеријални етар на – још нечем нематеријалнијем и невидљивијем! И тако у безкрај. Јер људска логика, и кроз науку, и кроз философију, и кроз уметност жудно хита из мање загонетке у већу, тоне из једне невидљивости у другу, док не утоне у – ко зна какве невидљивости! Немојте због тога осуђивати људску логику. Та она по самој природи својој није у стању да замисли крај ономе што је невидљиво, а то значи ономе што је бескрајно. И наша логика, и наша планета, и наш Космос, све је то опкољено неким безбројним невидљивостима и неким безмерним безкрајностима. Сва наша знања о свету и човеку, сва наша пророковања о њима, сабирају се у једно знање и једно пророштво. То знање, то пророштво гласи: овај видљиви свет стоји и постоји на – невидљивостима, невидљивостима којима нема ни броја ни краја…“

-извод из текста-

Србољуб Митић: Умно умно ноћу


-Захваљујемо песнику Новици Стокићу, Србином унуку,

који нас је подсетио на свога  великог деду

Иза смеја рђа јад и чемер
Иза смеја освиљеног
Мука гола
.
А неће бити ува тог
Које ће издржати
Реч најјаснију
.
Силама песме
Јавно и јасно
Тући се
.
Умно
Умно

Бранислава Чоловић: Златне кише


Да ли знаш за златне кише

што спирају сузе, тугу

тихо,тише

Дотакну ти очи, длан

и у срцу већ је вилин сан

исцјељена свијетла душа

расцветала бијела ружа

.

Да ли знаш за златно сунце

љубичасте има зраке

када слете ти на увце

и дарују милин звуке

хармонију сфера носе

миришу на цвјетне росе

.

да ли знаш….

 

Др Александра Бајић: Једно истраживање балканске топографије – Озрен –део пети


Због великог интересовања читалаца, текст Др Александре Бајић „Једно истраживање балканске топографије-Озрен“ поново на Србском Журналу

ШТА СЕ ВИДИ СА ВИДУШЕ?

Одмах смо запазили врх ОЗДРЕНАЦ висок 606 м, као и Дабарско поље. Оздренац на Видуши показује везу Вида и Озрена, Дабарско поље нас подсећа на Дабога (Дабора, Давора, Дабу). У близини је Буковица, брдо и поток, као и Буков до. Ту се налазе и село Витоње, Кобиловац, (Змијанац, Рудишевина, Рујев до, показују да се ту славио и Рујан, бог ватре, змај, змија, кога у овом раду нисмо помињали нити тражили, па о њему нећемо даље говорити), Вилогорци и Радовиња, све ово налази се западно од ТРЕБИЊА.
Источно од Требиња налази се село Видне, Илијино брдо се наставља на ПАРЕШ (Перун, Периш), испод њих је Парешки до. Мало даље је село Вилуси, село Жива. Ту су и Вилина пећина, Рујнова глава,(опет Рујан), Кобиљи до, Чумојевица, Џиновске капе (капиште).

ШТА СЕ ВИДИ СА ВИДОВОГ ВРХА?

Када се попнете на Видов врх, пуца ВИДИК. Види се брдо Виталине, на самој обали мора, види се и Рт Кобила, на истоку су брда Требишин и Радоштак (Радгостово брдо), још источније Морињ и Морињски залив. Када погледате према југу, видећете село и поток Буковину. Да ли град Пераст носи име по Перуну? Да ли је можда ту негде некада давно био Перунов храст? Око пет километара источно од Пераста налази се село Видовићи.
У Хрватској, на левој обали Купе, постоји брдо ВИДИШЋЕ. Испод Видишћа, на источној падини, извире поток Грачаница, на западној падини извире Буковица, која се улива у реку Велику Трепчу (ТРЕБчу), која заједно са Малом Трепчом чини реку Трепчу, на којој се налази и истоимени градић. Десетак километара западно налази се налазе брдо и река ТРЕБИЊА, а петнаестак километара северозападно град ЈасТРЕБарско. Ово ме је подстакло да погледам шта има у близини ЈасТРЕБца, и гле чуда, јужно од ове планине, код Прокупља, налази се планина ВИДОЈЕВИЦА.

На самом крају, још један ороним нам се намеће као „контролни“, Реч је о СВЕТОЈ ПЛАНИНИ у Словенији, са највишим врхом Света гора (849м), поред кога се налази и врх Кобиљек. Десетак километара према југу налазе се варошице СЕНТ ВИД, Моравче и Смартно, село ВИДЕМ, поток и село Буковица, а још мало јужније, само пар километара, налази се место ТРЕБЊЕ (близу Новог Места) и брдо Требетна. Десет километара источно од Свете планине налази се град ТРБОВЉЕ, које се, веома вероватно првобитно звало ТРЕБОВЉЕ. Ето нама и Свете планине и Светог Вида и требишта. Када све ово упоредите са претходно реченим добијате јасну једначину:

ОЗРЕН = СВЕТА ПЛАНИНА = ВИДОВА ПЛАНИНА –        – ШТА СВЕ ОВО ЗНАЧИ?

Постоје легенде које кажу да су око паганских словенских светилишта обавезно стражариле девојке9. Зато није никакво чудо што смо код свих Озрена, Озринића, Оздренца као и Видуше и Видовог врха, Видишча и Видојевице нашли по неку Стражевицу, Стрежевицу, Стријежевицу, Стражевац, Стрежевац, Стражу и сл. То су по правилу брда, има једно слично и код Београда.
Ако сада изведемо статистику, израчунамо колико се често на истом локалитету јављају Озрен и Вид, добићемо висок проценат. Видели смо да су и остали чланови словенске божанске породице често у близини.Уз сваки од Озрена а и код Озринића и Оздријена, нашли смо ТРЕБИШТЕ, место жртвовања, а нашли смо га и код Видуше, Видовог врха и Видишча. Изузетака нема. (Могуће је да су топоними Трбушани, Трбуовица, Трбушнице и сл. некада били Требушани, Требовице, Требушнице, ову претпоставку нам дозвољава близина словеначког Трбовља и Свете планине).

Изгледа сасвим вероватно да су географски појмови са именом ТРЕПЧА, некада били ТРЕБЧА, нашли смо Горњу Трепчу у Шумадији, Трепчу на Косову и реку и градић Трепчу у Хрватској. Могуће је да и ЈасТРЕБац и ЈасТРЕБарско крију места паганских жртвеника, ТРЕБИШТА (Према легенди, Свети Сава је давао географским појмовима имена птица.). Нашли смо и неколико капишта, Капеш, Џиновске капе, Влашке капе, Капић и два села са именом Бован поред различитих Озрена, претпостављам да су се ту налазили кипови паганских идола.  Чињенице говоре да постоје топоними, ороними и хидроними са веома старим, древним именина. Пример за то је Дунав, чије је име прастаро. Са друге стране, постоје и они чија су имена, услед промене историјских околности, промењена. Те промене су некада радикалне, ново и старо име немају никакве везе (на пр. старо име града Ћуприје је било Тројан, Никшић је био Оногошт, Владичин Хан се звао Иногошт). Понекад, ново име сачува неки траг значења старог имена (Озрен код Сокобање, који се раније звао Видин, је баш добар пример за овакву промену, јер зрети значи видети), па се старо име може некако тражити по смислу. У неким случајевима, старо име се деформише, понеко слово се дода или изостави (на пример Калина постане Кална, Каљина, Каона или Халина, често Кал), те тако губи првобитно значење и добија ново. Истим „механизмом“ Перуњ је могао постати Прењ10, Перуница-Поружница, Витор постати Виситор.

-текст у целини- : http://www.svevlad.org.rs/baj…/konferencija/bajic_ozren.html

Напомене

1 Вук Ст. Караџић: Даница за лето 1826; 1827; 1828; 1829; 1834; Просвета, Београд 1969.
2 Географске појмове са именом у коме се налази ТРЕБ налазимо широм словенских земаља. Према Freytag’s Welt Atlas-u (Freitag und Berndt A.G, Wien-Leipzig 1936), постоје Trebbin, Trebel, Trebendorf, Trebetnitz, Trebič češki, Trebišov, Trebitsch, Treblin, Trebnitz, Trebon, Trebova, Trebsen, Treblinka. У Македонији постоји Требениште, у близини Велеса. Број оваквих географских појмова који фигурирају у овом истраживању је огроман, што нам лепо показује колико је Луј Леже био у праву.
3 Вук Ст. Караџић, Даница (1826,l827,1828,1829,1834) Просвета, Београд 1969. стр. 179,180.
4 Реса помиње Хомер у Илијади, као трачког војсковођу, краља, дуге плаве косе, кога је на спавању убио Одисеј, заједно са дванаест његових уснулих ратника, да би украо његово крдо предивних белих коња. (Рес је дошао у Троју да би се борио против Грка, на страни Тројанаца). Плава коса означава сунчеве зраке, дванаест ратника су дванаест месеци соларне године, бели коњи су такође атрибут соларног божанства.
5 У народним песмама реч БОР често замењује реч БОГ.
6 О географским појмовима са именом БАБЕ опширно је писао проф. Сретен Петровић у својој књизи “Српска митологија“, Алфа – Невен – Народна књига, Београд 2004.
7 Сретен Петровић: Српска митологија.
8 Вук Ст. Караџић: Српске народне пјесме (ако је сокобањски Озрен могао да буде Видин, неки други Озрен је можда могао да буде Видор или Витор).
9 “Чудна стража, тридес’ дјевојака“ – из народне песме.
10 Prenj, planina istočno od reke Neretve, severno od planine Velež. Na Prenju postoji vrh Mala Vidova (1265m) koji se nalazi na brdu Vidovski Gvozd. Oko 7km zapadno nalazi se varošica Perušac, a još zapadnije (oko 17km od Vidovskog Gvozda) nalaze se brdo i selo TREBIŠEVO. Sve ovo može ukazivati da je ovo bila Perunova planina.