Драган Симовић: Верујте у Љубав!


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

P1200813 

Љубав и светлост могу да се настане само у слободном срцу.

Слободно срце јесте срце љубави и светлости.

У поробљеном срцу обитавају мржња и тама.

Од чега би требало да ослободимо срце?

Од поробљеног ума, од поробљених мисли.

Поробљене мисли нису наше мисли, већ су то мисли онога ко је поробио наш ум.

Душмани најпре поробе наш ум, а потом, преко ума и мисли, поробе и наше срце.

Ослободите срце да бисте осетили и познали љубав.

Љубав и светлост јесу једно те исто.

Не сродне, не сличнозначне, већ истоветне речи.

Две речи једног те истог појма.

Љубав у спољном јесте светлост, као што је и светлост у унутарњем – љубав!

Оно што је у видљивом свету светлост, то је љубав у невидљивим световима.

Човек је жив само онда када љубав обитава у његовом срцу.

Срце без љубави – то је срце мртвог човека!

Верујте у љубав!

Јер, верујући у љубав ви спасавате себе од смрти.

Верујући у љубав ви спасавате и себе и свет.

Да, спасавате и свет, као и све ине светове.

Само онај што верује у љубав може да победи свеколико зло овога света.

Само онај што верује у љубав бива јачи и од саме смрти.

 

Advertisements

Радмила Бојић: Плавет


Ох, Господе… 

Нек је благословена Плавет 

Под којом 

Све што си створио

Расте и развија се 

Бива спашено

По Твојој мери…

По мери Творца

Радмила Бојић: Котрљајући


Легнемо, па се скотрљамо са врхбрда у јаругу… 

Сударали смо се јер нас је бивало за чету целу котрљајућих…
Ех!…Какви судари бејаху то…
Варнице разнолике, душо, севаху…
Да л’ се то ми окретасмо око себе 
Ил’ се земаљски шар вртио око нас…
Не питај…
Ко то сем Творца
Може и да зна… 
Скотрљаш се
Устанеш… 
Попнеш се на врх
Па, опет Јово наново…
Замотавасмо Небом Земљу 
Као ролат од обланде 
Што га баба Стана замотавала о Николином дне…🍄

Драган Симовић: Упознајте учитеље и наставнике своје деце!


Родитељи!

пре него што упишете своју децу у школу,

упознајте будуће учитеље и наставнике.

Разговарајте са сваким понаособ;

упознајте и душу и биће

сваког оног којему ћете поверити своју децу.

Наставник мора да буде образован и моралан.

Није довољно само знање,

техничко и технолошко знање наставника,

већ наставник мора да буде личност од етике,

личност од вертикале,

личност од карактера –

високог катактера!

Наставник мора да зрачи духом!

Мора да буде оваплоћење вертикале!

Радмила Бојић: Храстољуб


Где год сретнеш Храст Лужњак, а ти га загрли… 

Можда је оболео

Као што је овај,

На путу ка Шумару, близу Рађева камена…

Загрљај је увек лековит. 

И за Дрвеће, и за Живуљке, 

И

 за Човека, за Човечицу…

И за Тебе, и за Мене… 

Драги мој…

Коментар Милана Живковића: Исти жиг за све!


Спољном видљивом свету је наметнута једна иста слика… исти рам… исти мотиви… иста порука… Покушаћу да то разјасним са једним заједничким симболом – Звезда…. 
На америчкој застави и америчким војним авионима  – бела звезда
На застави европске уније … жуте звезде
На  застави Кине и кинеским војним авионима – жута звезда
На војним авионима Русије – црвена звезда …. и ако је “нестао“  Совјетски Савез и комунизам
На застави Турске и турским војним авионима – бела звезда
На застави Сирије и сиријским војним авионима  – зелене звезде…многе муслиманске државе имају исто тај наметнути симбол
На заставама многих афричких земаља – црна звезда
На измишљеним  државама…. Босна застава – жуте звезде, Косово застава – беле звезде
И на крају најбитнија и најјача звезда водиља – плава звезда – Давидова – Израел…
Подсетио бих да је и застава наше бивше земље имала ознаку црвене звезде… наша два најпознатија клуба исто носе то обележје…
“Владари“ се тако играју са нама… исти жиг за све…..поделили су нас у разне звезде ….а у ствари влада се  само из  једног  центра “моћи“.
Ствара се лажна слика различитости и на тој  вештачкој слици се праве стални сукоби по систему подели и владај.
Сагледавши ову чињеницу… сви пробуђени Бели Срби и Беле Србкиње… не би смели да гаје своје емоције и симпатије  ни према једној од ових лажних звезда…. Наше звезде су на небеском своду…
Свако Добро!

ЈА ГОРОМ, ГОРОМ


29683087_1361919167275049_6011017181828034628_n
Ја гором, гором, гором
а девојче долом, долом.
Ја идо, идо, идо
и девојче стиго.
Опаде лишће, лишће са горе.
Потеци водо, водо студена,
да покријеш моје трагове,
да мене драги више не нађе.
Варала сам га три године дана.
Прву годину реко му ја:
“Чекај ме драги још сам малена“.
Другу годину реко му ја:
“Чекај ме драги нисам спремљена“.
Трећу годину реко му ја:
“Жени се драги нећу те ја.

Нашла ми мама бољега“.

ДВА СЕ ОРЛА НА ПЛАНИНЕ БИЈУ


crni-orao-voli-da-putuje-preko-srbije-1401277-velika.jpg
Два се орла на планине бију.
Едан вика моја је планина.
Други вика моја је старина.
Сас нокти си очи повртеше.
Сас кљунице главе покидаше.
Па потече река руменија,
па отече у црне тамнице.
У тамнице нигде никој нема,
само један Ђура Тамничарац,
и при њега два сиви соколи.
Проговара Ђура Тамничарац:
“Еј бре сиви соколи.“
Проговара два сиви соколи:
“Еј бре Ђуро Тамничарац!
Ел ни раниш тавру да ни чиниш?
Ел ни раниш на далеко да ни праћаш?“
“Ја ви раним да ви праћам у моји дворови.“
“Јучер смо били у твоји дворови,
туде нема нигде ништа.
Само три дрва огорела,
и на њи до две, до три кукавице.
Една кука никад не стањује.
То је њојно мило дете.
Друга кука ујутру, па навечер.
То је њојна мила мајка.
Трећа кука кд год се сети.

То је њој мили муж“.

Равно и плаво – Вељко Вујовић


Beautiful-Blue-eyes.jpg

Равно и плаво, сусрети су очију,
Као две боје исте душе,
Одејкују таласима нашег мора,
Оним горњим што гледају на нас.

Замишљам топлину и осећање буре,
Као безгранично поље уморног каса,
И плаветно сећање што се крије,
Што срећу не показује, а мисли на нас.

Испићу сву вечност очајања мојих,
И другу шансу као циљ снити,
Безумље, страх и кајање,
Под ноге, па прегазити.

Видећеш тада на делу дисидента,
Видећеш како се демолира страх,
У очима пламичак више неће бити,
Тад ћеш знати да је букнуо пожар.

И кајања више неће бити,
Осетићеш само загрљај снени,
Чућеш благим тоном речи,

Равно и плаво, сусрети су очију,
Као две боје исте душе,
Одејкују таласима нашег мора,
Оним горњим што гледају на нас.

Замишљам топлину и осећање буре,
Као безгранично поље уморног каса,
И плаветно сећање што се крије,
Што срећу не показује, а мисли на нас.

ПОЗИВ БОГОВИМА – Стари Словен


Untitled-1.jpg

Свароже, Перуне, Световиде!

Отворите већ једном капије Иријске!

И погледајте на свој род и

Шта је од њега остало!

Или сручите сав гнев на нас!

Или удахните у Срба живот,

И пробудите га из ове море!

Никада није било овакво време,

Где Срб мирно, без борбе, замађијано…

Гледа како му узимају слободу!