Дан се просуо низ видике,
Наилазе часи безмерне туге
Када ће свете источнике
Прекрити црне, смртне пруге.
.
И у тој кобној јези смрти,
Последњим зраком занесени,
Док им се гасе светли врти
Умиру сунцокрети испијени.
.
Отужно дижу ка Сунцу очи,
Сећањем љубе још вреле жуди,
Гасно је извор што тихо точи
Тај вечни живот у топле груди.
.
Све више слеп на рубу ноћи
Стојим без свога малог света,
И гледам у часу беспомоћи
Испијене очи сунцокрета.
.
Они ће опет подићи главе,
Јер то по вечном закону треба,
Својом ће жудњом пробудити траве
И мирно лећи у наручје неба.
.
Једино изгубљене очи моје
Родити се неће у обзорју млаком,
Тужно ће век свој да одстоје
Без свога Сунца, пијене мраком.

Фото: Сунцокрети; Википедија

Ако имаш Љубав у себи
Нико ти је не може узети
Ако имаш Љубав у себи
Нико те не може повредити

Кад те најближи напусте
Твоја Љубав ће те чувати
Кад те нађу тренуци тешки
Твоја Љубав ће све средити

Ако имаш Љубав у себи
Нико ти је не може отети
Ако имаш Љубав у себи
Нико те не може изневерити

Кад ти се душа растужи
Твоја Љубав ће те лечити
Кад ти се срце раазболи
Твоја Љубав ће тецисцелити

Ако имаш Љубав у себи
Нико ти зло не може учинити
Ако имаш Љубав у себи
Нико те не може разочарати

Фото: Цвећара Infinity -101 ружа; Википедија

Тамо где Биљана платно белеше
а из места где Ленка спава
матуранти на пут кренуше
да се историја изучава.
.
У земљу великог Александра
дружба пред испитом зрелости стигла.
Застаде крај труда вредних воћара
где поглед мамила јабука зрела.
.
Цурице сласти сочне пожелеше
па мангупи ограду прескочили.
Упојашене мајице напунише
но пуцњи ка небу их укочили.
.
Товар њедара шамаром платисмо
и потом нам био је дарован.
Наклоност цурица храбро стекосмо.
К’о витез једне и ја сам изабран.
.
Молитвом се Николај узносио
Богу покрај језера Охридског.
А ја сам овде први пут љубио
цуретка за јабуку захвалног.

Фото: Свети Николај Велимировић: Википедија

Гледам како милујеш семење што биљка постаје
Гледам како ти долази планинско цвеће
Лек за многе душе на путу изгубљене
Гледам како радосно улећеш у беле облаке
На земљу сишле да ти буду ближе

Лепезе беле праве твоје раширене руке
Гледам те и озарује ми се цело лице
То душа моја поред твоје плеше
И срце пева песме уснама изговорене
Како си леп у истини данас када
Преображење – тече!

Фото: Бели облак; Википедија

Паук је велемајстор ткања
Хиљаде тананих и упредених нити
Гадост кружења од жртве до жртве?
Постоји игра између убице и жртве

Библијска игра Каина и Авеља…
Бог је заштитио братоубицу Каина
Игра је велики изазов – пристанак

И човек мишљу, речју, делом тка Потку
Она је много суптилнија од паукове мреже
Прекрасну потку ткају људи истине и чистоте

Фото: Паукова мрежа; Википедија

Ех, није лако песма
бити
о чије гране ће се
радост и туга, љубав
свити.
.
Није лако пустити сузу,
у срцу узгајати без трња
ружу.
.
Није ни песми са нама
лако,
јер у душу њену завири
свако…
.
Али и Небо и Земља наша
зна,
да песма не може без мене,
а не могу без песме ни
ја…
.
Загрљај наш траје и трајаће
дуго…
Смењују се поздрави :
Добар дан СРЕЋО!
Лаку ноћ туго.
.
Шта песничко срце да
чини?
Да се радује, плаче, нада,
воли,
на вечној животној сцени
и њеној ветрометини…

Одјек на песму драге ми, дивне песникиње,
Драгане Миленковић

Фото: Загрљај; Википедија

Јутро
мирише на
Женино бијело грло,
На брашно и орахов лист.
.
Јутро
Маглом што сањиво
бауља са ријеке
Умива прозоре
И у небо упереним димњацима
Изазива црвеног пијетла
Који накостријешен
На дну постеље
Чека да запјева…
.
Јутро
Хладним рукама
Јежи груди дјевојачке
И хлади вруће бутине
.
Јутро
Стидљиво доноси пјесму
Откинуту са моје
Угрижене усне…

Фото:Фб страница – Flawers und Nature

Тихо вече у Тијању благословеном
На истоку понад дуге Јелице планине
Помаља се плови лагано пун Месец
Певају птице зриком зричу зрикавци
.
Уздижући Месец – прекрасна слика
И ширећи осећај радости у грудима
Ах! радост нема време има Вечност!
Радост је наша суштина наша природа
.
Неки људи чак и мудраци слове патњу
Пишу саге о њој као да јој се удварају
Патња чисти али не гура дух напред
Патња растреса дух радост га подиже!
.
Вече пуног Месеца – тихо певушимо
Силницу – Васкрсење и вечни живот!
Проницљиво умујући природне законе
Надчулно и радосно спојени са Богом

Фото: Фототека Србског Журнала

201
Понекад, гле, бива:
Бог прославља силне
Што Га се одричу,
И понижава кротке
Који Га славе!

202
Немаш више
Чему да се надаш!

203
Ти си једино
Видело у тами,
Песниче, певачу
Румених облака!

204
Оно што је било,
Гле, није било,
Већ јесте;
А оно што ће бити, –
У трену овом бива!

205
Виша свест, гле,
Време поништава!

206
Када у срцу своме
Обитаваш,
Гле, има те свуда –
У трену овом!

207
Светлост си пречиста,
У дубинама вечности,
Где Дух Свети
Обитава!

208
Из тишине извире вилинка
Духовних звезданих јата,
Што вековима сневају
У срцу божанског сневача.

209
Над горјем од пурпура,
Гле, пун Месец
Изгрева!

210
Благуна светлшћу
Вилинку божанску свира
У тишини векова
Минулих и будућих

211
Ово је век
О којему негда
Сневасмо давно

212
Гле! вечно је све
Што Духом бива!

213
Снежне белине тишина
Мед брезама, гле,
И сетним ивама
У сутон од пурпура!

214
Будим се, гле,
У свету
Великих сневача!

215
Праискона песма тишине
Шири се, дивотним,
Небом од пурпура.

216
У срцу смиренм,
Гле, мудрост,
И светлост векова!

217
Исцели срце моје,
О Ти, Велики Душе!

218
Мир и тишина
У срцу обитава

219
Заједно ћемо,
Срце моје,
Премостити свет!

220
У срцу пречистом
И Реч живота
Бива уписана

Фото: Фб страница – Elisa

Говоре ми …
да те виђају
у вечерњим сутонима
у сенкама дрвореда
ходаш обалом тихе реке
кораци ти све тиши
а године додирују
виолине ветрова
који са
свирају тужне сонате
кидају умрло лишће
и бацају низ реку
…а сретни пролазе
осмехом загрљени
држе се за руке
ја им се радујем
и цртам стара сећања
наше љубави
која још боле
…сећања на тебе
са сјајем у трави
и ранама које пеку
кад пламеном горе
јер је део мене
отишао с тобом
…остани у мојим песмама.

Нисам издржао драга
на бранику љубави
пусти ме да сабирам
дане прохујале са вихором
а кад потоне ноћ
и звезде се погасе
поклонићу ти душу
да заједно сањамо
оно чега нема више
љубав није за себичне људе
она је привилегија
оних што се пре птица буде
…остани у мојим песмама.

Чуваћу за тебе
звезде у очима
да осветле уснули град
да у сећањима твојим
будем вечно млад
иако твоји растанци
оставише траг
знам да…реке теку
у истом смеру
без повратка извору
…кад не буде нас
нека остану песме.

Фото: Од аутора песме;