Драган Симовић: У људи је све мање самилости и саосећајности


Сродна слика

Приметили сте,

свакако,

да је у људи

све мање самилости и саосећајности,

све мање смерности и чедности,

све мање радости и ведрине,

све мање свега оног,

божанског и дивотног,

што се негда,

у Златно Доба Праисконије,

у Етру и Ваздуху осећаше.

Од свега негда битног и суштог,

што је у Древности красило

свако сушто и словесно

божанско биће,

као да је још само љуштура,

без мириса и укуса,

остала.

Advertisements

Драган Симовић: Неке нове зоре свићу над Србством и Србијом


ШТО СНЕВАМО, ТО НАМ СЕ, УИСТИНИ, И ДЕШАВА!
Резултат слика за песник драган симовић, слике

Рат се против Србства непрестанце води.

Рат свеопшти, рат на свим пољима и ступњевима.

Рат видљиви и невидљиви, рат овострани и онострани.

Рат свих ратова!

Рат у којему се садрже сви србски прошли и будући ратови.

Рат за србску свест и будност, рат за србске душе.

Ко не верује – не мора ни да верује!

То је лична ствар, лични избор, лична судба и усудба.

Заиста, немамо времена да се бавимо онима који нам не верују, онима који више верују атлантистичким кловновима, пајацима и лакрдијашима неголи србским ведским посвећеницима.

У овом рату, за разлику од свих минулих ратова, најпресудније је знање и умеће, видовито знање и видовито умеће богова.

Наши непријатељи са јудео-кршћанског, ватиканског и рептилског Запада најжешће удару на нашу свест и свесност, на нашу културу и уметност, на наше предање и на  наш мит, на наш стваралачки, слободарски и ратнички дух.

Западњацима никада и ништа не верујте, јер су попут змија лукави и потуљени.

Ако им верујете, жедне ће вас преко воде превести како су то одувек чинили.

Прошло је доба србске наивности и небудности, доба у којему је Србство бивало кротко стадо што се на кланицу води.

Сада неке нове  свићу над Србством и Србијом, неке нове зоре у Дану Сварога.

Наравано да смо и мудрији и јачи од свих наших душмана и врага, само кад смо будни и свесни, кад бдијемо и стражаримо у срцу своме.

Победићемо и, гле, већ побеђујемо!

Резултат слика за песник драган симовић, слике

Оливера Лола Аџић: Мала ноћна песма


Сродна слика

Наранџе и вино
мирис цимета који мами
мешају се слаткасто-опори укуси на непцу
са нектаром твојим

.

а ти сличан ждрепцу
убојите снаге
са пламеним језичцима у оку
ужареног даха у тами
пропињеш своју сенку 
у бездану моје жудње

Резултат слика за оливера лола аџић, слике
(Србска Уметничка Вила Оливера Лола Аџић)

 

ПРЕКО ЉУБАВИ И ГОРА – Драган Колунџија


44418170_324062781717101_9020381432790384640_n.png

Пошли смо уз мирис меса и ружа
што их родише први дани лета,
о, љубави, о, драго доба године.

Путовање нам благословише мајке.
Очеви изнесоше најбоље поклоне земље
и ми пођошмо, не дочекавши сунце.

Крајеви по којима посејасмо наше стопе
беху у цвету као најбоље песме
што су их писали песници у младости.

Велики црни бродови планина пред нама
стајаху храбро да смо мислили на пораз
и на повратак у топле постеље соба.

Драган Симовић: ОДА СРБКИЊИ


Сродна слика

Лепота, красота и дивота светова,

сазвежђа, звезданих јата

 и свеколике хиперборејске,

аријевске расе,

пројављује се кроз душу,

 кроз очи,

кроз лик,

кроз стас,

кроз крет,

кроз осмех

Србкиње,

која представља

најлепши и најдивотнији изданак

 целога људскога рода

и свих духовних бића

 на Мајци Земљи.

Сродна слика

 

Драган Симовић: Верујем у Љубав, Лепоту, Доброту и у Србство – заиста, верујем!


Сродна слика

Желим да видим неке нове Србе и Србкиње како побеђују на свим пољима.

На свим пољима и свим ступњевима као и у свим животним токовима и пространствима.

Да их видим у свој светлости србског стваралачког духа, да их видим озарене лепотом наднаравном, лепотом која није од овога света.

Да гледам самосвесне, самородне и самобитне Србе и Србкиње.

Срби су народ најлепши, најмудрији, најплеменитији и најузвишенији, народ мимо све ине народе и родове, народ сушт, битан и надмоћан.

Срби су рођени за господство, за дела самосвојног духа стварања, за дела која превазилазе и надилазе све вештаствене, појавне и видљиве светове.

Србин – то је господин витешкога духа; Србкиња – то је госпа богињи Лади налик!

Нека сваки Србин буде Сварогов свети ратник, и нека свака Србкиња буде дивотна богиња Лада!

Нека су дични, вечни и благословени сви свети и посвећени, сви племенити, узвишени и божанствени Срби и Србкиње!

Верујем у Љубав, Лепоту, Доброту и у Србство, заиста верујем!

Драган Симовић: Колико је векова иза нас, толико је и снаге у нама!


15697311_363468560679723_6085798573468660879_n.jpg


Овако пева Песник Белих Срба

Колико је векова иза нас,
толико је и снаге у нама!

Колико је векова иза нас,
толико је и снаге у нама!
Ми знамо да су наши Богови
старији од свих народа,
од свих знаних светова.
Ми верујемо у своје Свето Предање,
и ми знамо да се све по Предању
нашему и догодило.
Ми знамо да су Преци наши Богови
и стога прослављамо Претке своје
и клањамо се Боговима својим.
Језик је наш старији од свих језика,
и Име је наше старије
од свих имена иних.
Није било времена у којем нас није било,
нити ће бити времена
у којему нас неће бити!
Све ми ово знамо,
и знамо да и ви ово знате,
па нас зато и мрзите!
Али, већ истиче време мржње ваше,
и долази време
Љубави наше!
Ваш се животни ток
заувек затвара, а наш се Пут,
гле, изнова отвара!

Огњеслав Костовић Степановић


ognjeslav-kostovic-cover.jpg

Србин коме је цео свет захвалан на ИЗУМИМА које није хтео да преда Западу

Србин по националности, пореклом из Новог Бечеја, Огњеслав Костовић Степановић рођен је у Аустрији 1851. године. Школовао се у Мађарској, а касније се преселио у Русију. Припадао је имућној српској трговачкој породици, а говорио је српски, мађарски, немачки и француски језик. Руси га и данас сматрају „Краљем проналазача„.

Огњеслав и његов брат били су подизани у православном духу, а три сестре у католичком јер им је мајка била те вероисповести. Костовић је веома држао до вере и традиције и до краја живота је обележавао крсну славу, што је Русе чудило јер за тај обичај нису знали. Сваког Никољдана у његовом дому окупљали су се бројни гости, а међу њима и Огњеславов најближи пријатељ – славни научник Мендељејев.

Док је живео у Мађарској управљао је очевим бродом за вучу шлепова са житом. Пловећи тако по лепом плавом Дунаву дошао на идеју о чамцу-риби који би носио осморо људи могао да буде под водом чак 20 часова. Обратио се руском царевићу Александру Александровичу, али није имао успеха. Није желео да им открије све своје замисли и Русија је прекинула преговоре.

Огњеслав је онда на неко време дигао руке од воде и позабавио се ваздухом.

Конструисао је ваздушни брод, односно дирижабл „Русија“ и то две деценије пре немачког грофа Фердинанда Цепелина.

Сви постојећи материјали му нису одговарали, па је 1879. године Огњеслав Костовић изумео „арборит“. Први вештачки, синтетички материјал био је нека врста шпер-плоче. У својој фабрици у Петрограду српски научник је правио кофере, чамце, понтонске мостове, али и делове за своје изуме.

Направио је бензински мотор, на водено хлађење и електрично паљење и када му је 1888. године сасвим мало фалило да заврши овај пројекат, нестало му је новца. „Русија“ је остала у складишту, а после суровог невремена и пожара Костовићев ваздушни брод претрпео је озбиљну штету. Надао се да ће подићи дирижабл у ваздух, али Министарство војске Русије одбило је захтев да откупе његов изум дугачак 60 и пречника 12 метара… Иако је његове замисли остварио славни немачки гроф, на више места се наводи да је Костовић проналазач првог ваздушног брода.

Године 1911. Огњеслав Костовић је направио први летећи чамац – хидроавион.

Блистави проналазач из Новог Бечеја

Међу многобројним проналасцима овог научника налази се и аеронаутичка телеграф-емисиона станица, као и идеја о ваздушном торпеду и уређај за извлачење потонулих бродова, али и више типова гњурачких одела. Неки његови значајнији радови били су везани за војне потребе, па су остали у тајности.

Остаће упамћен као наш први балониста – први Србин који је сам конструисао балон и њиме летео.

Када је 1916. године преминуо у Петрограду, новине су објавиле да је „нестао блистав проналазач и научник, човек који је из много разлога заслужио да будуће генерације памте његову судбину и научни подвиг„.
https://osetisrbiju.rs/ognjeslav-kostovic/

Драган Симовић: ВЕЧНО СТВАРАЊЕ ИРИЈА


ЛИРИКА ВЕЧНЕ ЉУБАВИ

Резултат слика за СЛИКЕ СВАРОГОВОГ ИРИЈА

Замолише ме пријатељи, да им опишем или осликам своје виђење Ирија, и, ево, то управо покушавам…

Има мноштво светова и подсветова Ирија; има упоредних, горњих и доњих Ирија; има Ирија овостраних и оностраних.

Наш Ириј – Ириј у који ћемо једном ући – не ствара Творац, не стварају га ни наша Бела Божанства, већ га ми сами стварамо, без престанка и предаха, из живота у живот, кроз све животне токове и светове, кроз сва времена и пространста, све док не створимо Ириј по себи, спрам себе, и, за себе.

Да бисмо ушли у Ириј – морамо сами створити Ириј!

Ириј није Земља Дембелија, како то неки умишљају, већ Свет Савршеног Стварања.

Највећи задаци и подвизи очекују нас управо у Ирију.

Ириј је непрестано Стварање Љубави, Лепоте и Доброте.

У Златном Свароговом Ирију – по мојему виђењу – обитавају Светле Душе које из Себе и Собом без престанка исијавају Љубав, Лепоту и Доброту што потом запљускује и озарује све овостране и оностране светове.

Из Златног Свароговог Ирија струји Љубав, Самилост, Лепота и Доброта Вечног Живота.

То је Она Невидљива илити Унутарња Светлост о којој говоре древни ведски посвећеници; Светлост која се не види овостраним чулима, али се унутарњим чулима и види и осећа.

Ириј у који ћемо једном ући, стварамо управо овде и сада, у овом трену вечности!

Стварамо мислима, осећањима, речима и делима; стварамо кад маштамо, размишљамо и сневамо; стварамо у сну и на јави; стварамо и кад нисмо свесни да стварамо!

Сродна слика