Интуиција покреће магију стврања!

*

Кад не планираш, али се деси, то ти је животни задатак!

* *

Како знаш када нешто/неко није за тебе?

Никад се нећеш смирити у нечему што није намењено теби!

*

Слика – Дима Дмитрев

Приредила Верица Стојиљковић-

Дан стиже  када ћеш се пробудити и Србије више бити неће.

Ове овакве. Оваквог Београда.

Свест ће се оваплотити у вишем и бољем.

Старо ће нестати.

.

Београд ће бити срушен. Цео град ће бити уклоњен и сво његово прошло ругло похлепе, ружних зграда и свега што није лепо.

.

Бело Дрво Живота ће бити над градом.

.

Родиће се Бели Град. Од белог камена који се сија на Сунцу. Од белих људи који сијају из срца белином звезда. Од златних јабука које дају живот а расту на белом дрвећу.

.

Отворено небо ће исијавати светло Звезда сред бела дана, дух ће лебдети над народом и бити у народу.

Звездани преци и потомци, уједињени у светом знању.

.

Богови и Људи – једно.

.

Искра силази од Творца и благосиља Земљу. Она постаје узор Звездама.

.

А ми…

Бивамо деца Свевишњег.

.

Извор-Звезда Род-

-приредила Верица Стојиљковић-

Откуд пустињаку снивачу океан и бродови.
Никад у сан зашли.
Откуд хук и гибање низина,
а виле на изворима чарале,
љубиле га витке усамљене воде.
И бивао мирис свих брдских трава,
бивао камен и плави облак,
с Монт Еверестом се надрастао.
Под скутом чувао дарове милости,
сањао себе мртвог на бодежу светлости,
расутог у гласу моћне песме.
Откуд се скобише морске пучине.
.
Луди снивач досањао врхове
на опасној литици, ивичној хриди.
Граница континента, међа свих снова,
иза модра пустош, црна утроба.
И тоне брод. Бели брод.
Небески снивач,
снолика птица на последњем гребену.
Зар наниже до Божјег лица.
Још миришу траве с копна,
вода и камен у нежности,
у белутку сребрнање.
Још једном фатаморгана неутољене жеђи
и – решава се мистерија светлих вода.
Све су само одштета унапред
моћних, дубоких мора
за потопљене бродове.
.
Снивача не уписивати у књигу жалости.
Дозволити говорење лудости.
Време пада у обрнутом смеру тече.
Часовници су обмана, коначно,
главна артерија уназад одбројава,
и дуги век је могућ у три откуцаја.
Суновраћени летач успеће можда
да одсања музику беле светлости
са крова света.

Фото:Бродић на океану; Википедија

Обузми ме, жедна си сваког дела мога тела,
прслине моје коже одају нам сваку тајну,
руке нам трепере кô песма што их је узела —
а сваки твој додир изазове језу бескрајну.
.
Загрли ме чврсто, не пуштај — шапућем до зоре,
да гласови моји сломе глуве ноћи што боле,
буди без милости кô ветрови што све разоре,
у том хаосу откривамо себе — живе и голе.
.
Језик ти је жалац што кожом шетајући јеца,
а усне умирање и живот у истом даху,
држим ти струк и груди кô кад смо били деца,
и сваки трзај је бунт без граница у уздаху.
.
Твоје тело је мој храм, мој оков, моја сећања,
пожудно се губим у теби и налазим поново.
Нема страха, ни бола, само љубав без питања —
љубав што гори, љубав што даје се безусловно.

Фото: Фототека Србског Журнала

Не, не, нећу дугу равницу у свом срцу…
Она би да ме Првотном сну изручује!
Хоћу планине – велике, веће и највеће,
На чије врхове пењу кораци тихи к’о олује.

Не, не, нећу да носим џак пене или вуне…
Он би да ме у свилен кревет одвуче!
Хоћу праве терете – брда, водеане, планете,
Који воде у Вечност сутра, данас, јуче.

О, наш Боже, са тобом је и тешко и лако!
Тражиш покрет и жестину, не гледаш у млако!
Смераш у срца да широм отворе врата,
За непријатеље, нејаке, сужње, комшије, брата…

Ево идем тихо и одлучно, пуноглаве главе…
Нисам жељан жеља, нисам кренуо пут славе.
Ударај ме, а и милуј Боже – да се отрезни глава!
Истргни ми су-ров талог срца – нек постане лава!

Не, не, нећу снено љуљуљкање ни почасти света!
Нећу палате, дипломе, уг-лед, нећу задах рата!
Хоћу очишћену потку свих бића и планета!
Хоћу Стварање нових Унивезума – Простор Злата!

Фото: Праскозорје; ВП

ОПРОСТИМО СЕБИ,
ДА БИСМО ОПРОСТИЛИ
И ДРУГИМА И
ДА НАМА БУДЕ ОПРОШТЕНО.
.
НАЂИМО РАЈ У СЕБИ,
РАДУЈМО СЕ И ДЕЛИМО ТУ,
РАДОСТ СА ДРУГИМА.
.
ТЕЦИМО КАО РЕКА,
БУДИМО СЛОБОДНИ ДА
ЗАСЛУЖИМО МУДРОСТ, ЈЕР
МУДРОСТ ЈЕ ДАР ОД БОГА.
.
ИМАЈМО ЗАХВАЛНО СРЦЕ
ЈЕР ОНО ЧИНИ ЧУДА.
АКО ПРАШТАМО , БИЋЕМО
СРЕЋНИ, А СРЕЋАН ЧОВЕК
ЈЕ СВЕТЛОСТ СВЕТА.
.
БУДИМО ХРАМ ИСТИНЕ У
КОЈОЈ СЕ ОГЛЕДА ВАСЕЉЕНА.
АКО ПИТАМО СВОЈЕ СРЦЕ,
СЛУШАМО КРОЗ ГЛАС ЉУБАВИ.
.
ЉУБАВ ЈЕ ЈЕЗИК БОГА .
РАДУЈМО СЕ ЖИВОТУ,
ЈЕР ЖИВОТ ЈЕ ПЛЕС ЉУБАВИ!
ЖИВОТ ЈЕ ЦИЉ И НАГРАДА.

„ИЗАЂИ ИЗ КРУГА ВРЕМЕНА
И УЂИ У КРУГ ЉУБАВИ“.
.
СИЂИ У НУЛТО ПОЉЕ,
ТАМО ЋЕМО СЕ СРЕСТИ..

Пробуди се
мило моје
Вријеме је
да се крене
.
Чекају нас нова јутра
Туђе небо боље сутра
.
Крила су нам вјетар луди
Јастук успавана луна
Душа на пут осуђена
Некад празна
Некад пуна
.
Само пружи
своје руке
и привиј се
на моје груди
Ниси ти
за овај чемер
Ове лажи
Ове блуди
.
Злу судбину
звијезде кроје
Страх и туга
у срцу се боре
.
Боле дани
Јутра боле
Боле слике
Боле снови
Боле сјене
.
Ал највише боли
она суза брижна
.
Она горка
Она тешка
што на мртву земљу
без снаге
и без наде
Старачки
без гласа паде
.
Ал нема страха
мило моје
док ме грле
руке твоје
.
Нема страха
мило моје
Анђели се
за нас моле

Фото: Анђео; Википедија

Опрости ми данe без наде,
јаблане са високе гране.
Опрости ми Косово драго,
што мртваке на заштиту шаљем,
свануће и теби које јутро,
јутро, без кише и таме.
.
Опрости ми живот без живота,
мајку што ме теби посла.
Опрости ми Косово драго,
без љубави нема теби спаса
за покољ се људи буде,
јутро без среће и слада.
.
Опрости ми Боже свако слово,
немој да ми име
пред олтаром пишеш.
На Косову завладаће човек,
умреће сваки,
што ти лоше пише.

Фото: Косово; Википедија

Док на хоризонту нестајеш,
појавиш се рађањем сунца.
Увек ми се вратиш у лику војника.
Радоваше се деца игри бесмртника.
Мој си орден на грудима
Савски и славски.

Фото: Излазак сунца; Википедија

У сан ми синоћ дође
Човјек у капици и бијелој одори
Па ми пријети
Па ми страхом збори
Не пријети ми
мрачни створе
Мене чекају величанствена постојања
Овдје сам да теби кажем
ДОСТА
Доста да се најбољи међу најбољима жртвују
Диста да се најбољи на крст разапиње
Да би овим свјетом владала тама и незнање
Он је мој анђео чувар
Разлог надолазећим чудима
Он живи у мом срцу и мојим грудима
Ил ће бити воља Божија
И наша од Бога дата Лука
у Љубави и радости мирна
Или овок пута
Неће остат ни пепела ни камена
Нема нас
Неће бити ни вас
Три првостворена змаја
Чекају знак у прави час
Чудан санак, чудан

Фото: Анђео чувар; Википедија