Сви моји Преци, које често сањам
Били су Срби, и ја им се клањам.
Полуписмени тежаци,
горштаци И горосече,
али православци.
Хвала им што нам кроз љуте године
Сачуваше ова брда и долине
По којима се још разлеже јека
Од Њине песме, псовке и лелека
И рађају воћке, које посадише
Ти стари воћари, Те бивше радише.
Сад су Прах, помешан са земљом и песком
Мир Душама њиним у Царству небеском!
И ја, Њин потомак и дужник,
од главе До пете,
земљољубац и ђак Светог Саве
Желим да проживим,
остарим и умрем
У Земљи Србији и да будем грумен
Ове Земље, о којој певам без предаха
И у којој светли Прах мојих Предака!
И моји потомци, ђаци, земљоделци
И војници, Срби су ко и моји Преци.
Благолики, мекодушни тврдоглавци
И груборечићи, али светосавци.
Ако ову дугу зиму зла презиме
Сачуваће своје име и презиме.
Хвала им што бране Гробове од траве
А кућни праг и славски колач од троглаве.
Благосиљам им софре и колевке
Захвалан што смем изаћи пред Претке.
Нек им се димљаци на кућама диме
Све док укућани славе Крсно име!
А ја, њин предак, слуга без ајлука
И без газде, песмољубац и ђак Хромог Вука.
Желим да проживим, остарим и умрем
У Земљи Србији и да будем Грумен
Ове земље, о којој певам без предаха
И у којој светли Прах наших Предака!

Фото: Песник Добрица Ерић; Википедија

Ево још једног у низу ведрог јутра у мом животу
Јутра кога сам лако осмехом широм оивичио
Ох! уранио сам да стваралачки замесим живот
Да ми неко друго јутро не би освануло крезубо

Најближи комшија са ћерком – сиромашан узор
Она – трком изронила из зоре и забацила ранац
Подочњачки плаво богато подпетнички високо
Потрчала низ камени пут послу који верно чека

Њен отац пресамићен од врелог жезла живота
Вири у буљаво око распуклог источног прозора
Према тамноцрвеним и жутим ветрима истока
Истичући живот му је виорио као ланена завеса

Други комшија мрав у зони промрзлог погледа
Обучен у уско сиво и непрегледно кривудање
И не обазирући се иде кроз свој живот мрава
Продужава у даљ пут танких ставки и опстанка

Желите ли хоћете ли тако понављајуће живети?
То није живот дугих и широких видика слободе
Устанимо из свете ноћи поскочимо будни свесни
Изнутра знањем богати испеглајмо изгужвани свет

Фото: Јутро у Београду; Википедија

милост Господе! дуг је дан
међу зидове стиснут куће
исти ме опет вара сан
да ли је ногуће немогуће
.
милост Господе! љута ноћ
ништа се у њој ништа не да
проговара ли Твоја моћ
ил нова прича приповеда
.
не тражим ништа до свој траг
опрост за ново посрнуће
спусти и на ме поглед благ
за све могуће и немогуће

Фото: Фб страница – Favourite Flowers

О Србима могу ти још рећи, да је то народ психички дубок, а судбински трагичан. Доћи ће време кад ће бити опште признато, да је то народ најдубљи и најтрагичнији у свој Европи.

Да су Срби остали верни своме патријархалном строју, својим обичајима, својим законима и својим појмовима о човеку, породици и друштву, они би били најсрећнији и најугледнији народ међу народима и поред све своје трагичности. Изгледа ми да их је трагична судба пратила и постизала баш због поремећаја у свему овоме.

Поремећај је дошао од европске школе, у којој су се школовали државни службеници. Србија нема своје школе, свога васпитања омладине. Ту је корен њенога зла.

Ако икад успе да се ослободи европске школе и установи свој начин васпитања, у духу вековних народних схватања, Србија ће се поново напунити духом светитељства и херојства, као суд кад се напуни и препуни медом или млеком па прелива.

Фото: Европа; Википедија

Нарастају ријечи у мени.
Проговара унутрашње писмо
језиком заборављеног свијета.
Пупчана врпца свемира пулсира.
Дан и ноћ се смјењују.
.
Ватрени точак меље
камене пустиње.
Постају небески засади
цвјетних језика
који ће нас ишчитати,
без пера,
умоченог у мастило.
.
Нарастају ријечи у мени,
пољубљене у дану
на који не пада сијенка заборава.

Фото: Писмо; Википедија

Од Оца преко Сина нама:

Данас сам ту..
Данас пуштам да све цвета,
да се шири.
Данас нека ти срце буде башта
најлепших цветова љубави,
истине и правде.

Данас буди влас
на којој се нижу истине.
Данас буди венчић нежности,
саткан од цветова људске лепоте.

Данас цветај у песму, у вери
да смо сви једно у једности,
једнакости и доброти.
Данас понеси цвеће радости.
Данас и увек са тобом сам ту.
Ти, налик мени.

Фото: Песникиња Мира Саичић; Фејсбук

.

081
Дејство Чисте Свести,
Гле! прожима Пра-Васељену.

082
Син Човечији дејствује
За Светлост;
Син Људски одвећ
Дела за Вештаство.

083
Стварање је у Бићу
Нашем уписано!

084
Крв Сина Човечијег, гле!
Носи семе Светлости.

085
За вечан сте живот рођени,
Ви, синови човечији!

086
Све што је освешћено,
Уистини, бива вечно!

087
Постоји, у Пра-Васељени,
Дејство од Чисте Свести,
С којим ступамо у везу –
И бивамо Једно –
Само преко Свесног Суштаства,
Које у нама обитава.

088
У нашему Суштаству, гле!
Скривено обитава,
Семе правасељенске Светлости –
Живота вечнога!

089
За живот вечан, гле!
Мораћеш да се
Избориш!

090
Ништа се не поклања;
Све ћеш морати
Сам да створиш!

091
И Бога ћеш морати
Да приволиш
Да те благослови!

092
Дејство Чисте Свести
Све прожима
И све обујима!

093
Нама је Вечан Живот
Задат и дат!
Ако га не прожмемо
Чистом Свешћу,
Исто је, гле,
Као да га
Ни имали
Нисмо.

094
Суштаство Сина Човечијег,
Гле! једно те исто бива
Са Суштаством Пра-Светлости!

095
Штавише, и оно што нисам ја –
Заистински, гле, бивам ја!

096
Само сам Овај
Што јесам
У овоме трену
Вечности!

097
Све што је било –
Гле! било је и прошло;
Све што ће бити –
Биће када буде дошло;
А само у овоме трену –
Гле, јесам и бивам!

098
И гле!
Даљине, даљине…
Сневају о вечности!

099
Гле! и у тами –
Светлимо!

100
Следи Пут Светлости,
И буди спокојан!

Фото: Светлост душе; Википедија

Раскопчај капут,
онај, јутрима што носиш
кад бива хладно!
Раскопчај дугме свако,
да наслоним се на те груди,
а онда ме грли,
дуго, дуго и јако, јако!
.
Онда, закопчај дугме, баш свако,
да тако овим светом ходамо,
под капутом твојим,
по вечности нераздвојно!
.
Раскопчај капут,
онај, јутрима што носиш
кад бива хладно!
Раскопчај дугме свако,
да наслоним се на те груди,
а онда ме грли,
дуго, дуго и јако, јако!
.
Онда, закопчај дугме, баш свако,
да тако овим светом ходамо,
под капутом твојим,
по вечности нераздвојно!

Фото: Капут; Википедија

Ево сам ти дошао и пришао
И додирујем те меко десницом
По коси челу уху врату рамену
Теби је мој меки додир можда
Жест жеравица или као струја
За мене то је – миловање Бога

И ја сам тобом високо понесен
Извор ватре – струје бива узбуђен
Грицкам за смирај коцку пасуља
И стискам зубима много жешће
Нађох те у среди руже ветрова
У теби тражим половину јабуке

Говорим ти ведро из пете ватре
О моје испуњено пророчанство!?
Ако си илузија идем у твој корен
И питам се идући ка твом језгру
Да ли ме све више условљаваш

Фото: Фототека Србског Журнала

У априлу, у априлу
развигорац преде свилу.
.
Младо сунце ваздан жари
воћке, пуне чудног свраба.
А месец сву ноћ у бари
диригује хором жаба.
.
Развигорци у априлу
преду мирис као свилу.

Фото: Амстердам у априлу; Википедија