Од Оца преко Сина нама:

Данас сам ту..
Данас пуштам да све цвета,
да се шири.
Данас нека ти срце буде башта
најлепших цветова љубави,
истине и правде.

Данас буди влас
на којој се нижу истине.
Данас буди венчић нежности,
саткан од цветова људске лепоте.

Данас цветај у песму, у вери
да смо сви једно у једности,
једнакости и доброти.
Данас понеси цвеће радости.
Данас и увек са тобом сам ту.
Ти, налик мени.

Фото: Песникиња Мира Саичић; Фејсбук

.

081
Дејство Чисте Свести,
Гле! прожима Пра-Васељену.

082
Син Човечији дејствује
За Светлост;
Син Људски одвећ
Дела за Вештаство.

083
Стварање је у Бићу
Нашем уписано!

084
Крв Сина Човечијег, гле!
Носи семе Светлости.

085
За вечан сте живот рођени,
Ви, синови човечији!

086
Све што је освешћено,
Уистини, бива вечно!

087
Постоји, у Пра-Васељени,
Дејство од Чисте Свести,
С којим ступамо у везу –
И бивамо Једно –
Само преко Свесног Суштаства,
Које у нама обитава.

088
У нашему Суштаству, гле!
Скривено обитава,
Семе правасељенске Светлости –
Живота вечнога!

089
За живот вечан, гле!
Мораћеш да се
Избориш!

090
Ништа се не поклања;
Све ћеш морати
Сам да створиш!

091
И Бога ћеш морати
Да приволиш
Да те благослови!

092
Дејство Чисте Свести
Све прожима
И све обујима!

093
Нама је Вечан Живот
Задат и дат!
Ако га не прожмемо
Чистом Свешћу,
Исто је, гле,
Као да га
Ни имали
Нисмо.

094
Суштаство Сина Човечијег,
Гле! једно те исто бива
Са Суштаством Пра-Светлости!

095
Штавише, и оно што нисам ја –
Заистински, гле, бивам ја!

096
Само сам Овај
Што јесам
У овоме трену
Вечности!

097
Све што је било –
Гле! било је и прошло;
Све што ће бити –
Биће када буде дошло;
А само у овоме трену –
Гле, јесам и бивам!

098
И гле!
Даљине, даљине…
Сневају о вечности!

099
Гле! и у тами –
Светлимо!

100
Следи Пут Светлости,
И буди спокојан!

Фото: Светлост душе; Википедија

Раскопчај капут,
онај, јутрима што носиш
кад бива хладно!
Раскопчај дугме свако,
да наслоним се на те груди,
а онда ме грли,
дуго, дуго и јако, јако!
.
Онда, закопчај дугме, баш свако,
да тако овим светом ходамо,
под капутом твојим,
по вечности нераздвојно!
.
Раскопчај капут,
онај, јутрима што носиш
кад бива хладно!
Раскопчај дугме свако,
да наслоним се на те груди,
а онда ме грли,
дуго, дуго и јако, јако!
.
Онда, закопчај дугме, баш свако,
да тако овим светом ходамо,
под капутом твојим,
по вечности нераздвојно!

Фото: Капут; Википедија

Ево сам ти дошао и пришао
И додирујем те меко десницом
По коси челу уху врату рамену
Теби је мој меки додир можда
Жест жеравица или као струја
За мене то је – миловање Бога

И ја сам тобом високо понесен
Извор ватре – струје бива узбуђен
Грицкам за смирај коцку пасуља
И стискам зубима много жешће
Нађох те у среди руже ветрова
У теби тражим половину јабуке

Говорим ти ведро из пете ватре
О моје испуњено пророчанство!?
Ако си илузија идем у твој корен
И питам се идући ка твом језгру
Да ли ме све више условљаваш

Фото: Фототека Србског Журнала

У априлу, у априлу
развигорац преде свилу.
.
Младо сунце ваздан жари
воћке, пуне чудног свраба.
А месец сву ноћ у бари
диригује хором жаба.
.
Развигорци у априлу
преду мирис као свилу.

Фото: Амстердам у априлу; Википедија

Свуда уходе. Прате твоју
изложност другојачењу.
.
Овде ссу само привиди стварни
и затрпавају околиш;
и ни у чему се не можеш препознати
см са кривицом
о којој ништа не знаш.
.
Чувају те достављачи тајне
с Аргусовим очима, проничу
у намере бега из сличности
и осујећују могућност
сусрета са собом.
.
Свуда уходе. Прате како
самоме себи измичеш.

Фото: Уходе; Википедија

Умирала сам у постељици
наручена од ближњих
на дан домовинске нагодбе
са сваком несрећом и клети.
.
“Ова ће наменска драга
са жртвоване овце кидати месо
четврт китаре да зготови
новчић да задоби
вишњем у злобу
и да после на икону
мозаик ставља и мач правде
за лице своје умируће.
Нека се поштеди сакаћења
очи јој не дирајте снене
и врат нељубљени
не украшавајте.“
.
Вика присутних имала је моћ
кад јато птица свило се над гроб
од тела мог правили су јазбине
за прилике ондашње
све док није приступио један
вукући за собом блудницу из Тира
и свог знамења хвалу присутних,
Симон је то био – скитница
тад је пред свима покушао
тело моје да реконструише
приповедајући о Фаусту, о чудеса,
за отелотворену је стубове
од мене саставио.
И врат не видеше, нити лице
окупљена младеж и старци вечити
само пепео покупише
и госпу другу по реду доведоше.

Фото: Гавран; Википедија

Тада рече богаташ: Говори нам о Давању.

А он одврати:
Дајете само мрвичак ако дајете од богатства свога
Кад од себе дајете, истински дајете.
Јер што је ваше богатство него ствари које чувате и пазите из страха да вам сутра не затребају?

А сутра, што ће сутра донијети преопрезноме псу који закопава кости у неутрту пијеску док ходочаснике прати до светога града?

И што је страх од нужде него нужда сама? Није ли жен, које се страшите док вам се извор прелијева, неутажива?

Има их који дају мрвичак од многога што имају – и дају то да би их други препознали, и њихова скривена жеља обезвренује њихове дарове.

А има их који имају мало и све дају.

То су вјерници живота и дарежљивости живота, и њихова шкриња никад није празна.

Има их који дају с радошћу, и та је радост њима награда.

Има их који дају с боли, и та је бол њихово крштење.

Има их који дају не упознавши боли давања, нити траже радости, нити дају опомињући се врлине;

Они дају као што у долини мрча шири миомирис у простор.

Рукама таквих говори Бог, и на њихове се очи смијеши на земљу.

Добро је дати кад тко моли, али је боље дати незамољен, разумијевањем;

И човјеку широке руке већа је радост наћи онога тко ће примити него само давање.

Фото: Халил Џубран; Википедија

Буди поздрављен, ти који играш на звуке свирале.
Слатке су твоје усне, заносна твоја коса.
.
Жене Брађанске ошамућене су њима
И хтеле би да заиграју с тобом.
.
Минђуше скидају с ушију властелинских
Носе круну од паунових пера.
.
Мира је заробљена јер, како спојити
Душу робиње са душом господара.

Фото: Бог Шива Играч; Википедија

061
Све је то, гле!
Само један Живот

Без почетка
И без свршетка

062
Ма где год били,
Увек ћемо
Заједно бити!

063
Господару свих светова!
Ти једини знаш
Зашто си нас створио;
Теби верујемо,
И у Тебе се уздамо!

064
Ти си пречиста
Бела Светлост
У језгру Суштаства
Мојега вечног

065
Љубав је најчистији драгуљ
Предивотне Беле Светлости
И највиши Безоблични Облик
Појавно-непојавног Знања

066
Кула-завојница
Пречисте унутарње
Светлости Духа

067
Човечанска раса, гле!
Већ вековима ометана бива,
Од ниже расе људске.

068
Човечанска раса у Светлости,
И раса људска у Вештаству, –
Две расе које се никада
Прожети не могу!

069
Човечанска раса
И раса људска:
Две расе тако сличне,
А тако различне!

070
Кроз људску расу, гле,
Зло се спустило у свет!

071
Само човечанска раса, гле,
Чува Велику Мајку!

072
Човечанска раса – ствара;
Људска раса – разара!

073
Вера извире из пра-сећања,
Из једног давнашњег
Заборављеног знања,
Што је зраком
Духовног Сунца, гле!
У Књигу Живота
Уписано.

074
Колико овоја таме
Око сваког од нас!
Боже, да ли се
Још видимо?

075
Више је стварности
У песништву,
Него у свету овом
Од опсене!

076
Поезија ће исцелити
Душу света!

077
Љубав се рађа из поезије;
Поезија се рађа из љубави!

078
Уметност је виши ступањ
Стварности!

079
Све што сам
До сада чинио,
Као да нисам
Ни чинио!

080
Румено крило сутона
Над сетним пољем тишине

Фото: Фототека Србског Журнала