Свуда тврђаве подигнутих мостова
Из којих опрез намерника
Не скида са нишанма. Зов без одазова
Разбија се о зидине.
У кривом огледалу слика
Света који стари – одраз јаве
Забрађене сенком отуђине,
Од ње поцрне очи плаве
И реке пресуше.
Ни пехара, ни здравице
Нико не држи. Из душе
Као зарђале цеви,
Не излећу птице
Већ слепи мишеви.

Фото: Слепи мишеви; Википедија

Знам шта је убиство и знам шта је геноцид
Убиство је када откинеш прекрасни цвет
Геноцид је и када не збориш са ближњим
Ако дубоко промислимо – то је и суицид
Јер ударац на Живот приземљује духа лет

Тијанија – проповедамо ненасиље и чистоту
Клањање и три пољубца прекрасном цвету
Загрљај чврсти времешном мудрацу Храсту
Зналачки гајено воће и поврће нудимо свету
За умље – здравоумље снагу сјај ока и лепоту

Тијанија је земља и унутарња и светлосна
Земља Витеза Праисконог Реда – најмоћна
Сви вртови њиве баште поља су плодоносни
Шуме и лугови препуни фазана зекана и срна
Прелепа је Тијанија од јутра а лепа је и ноћна

Враћају се расути Витези Праисконог Реда
И наши познати уметници јогини учитељи
Подучавају и обрађују земљу знањем Веда
Причају са птицама и биљкама и зверкама
Прерушени уТијанију свраћају и Светитељи

На сточетрдесетчетири корака од дома – Поглед
Ту тихују Аранђел и Мансанман долети и Дајбог
Около клеке церови бјелови грабови букве глог
И лековито биље – столисник катарион турица
Девет је планининских ланаца видно кроз доглед

Фото: Слика; Википедија

Припадам Кришни – Гиридару Гопалу
И никоме више, он је мој бог.
Не требају ми ни отац, ни мати, ни родбина.
Што бих се поносила чувеним родом!
Што бих се старала о некоме!
Живећи окружена светима
Одбацила сам овоземаљски стид!

Фото: Кришна; Википедија

Даноноћно на тик-так под кожом
Срце тихо и тромо одбија.
Даноноћно под земљином кором
Ти ћеш трајат као историја.

С деловима што заборављени
У том ружном мраку очекују,
Док под земљом, тромо, даноноћно
Ритмови се тик-так опет чују.

Даноноћно, ко у старој причи,
Биће опет тик-так ритам била;
И шумеће под кором дрвећа
Твој магијски тик-так ритам била.

И ко лакше да ти од тог дође:
Када будеш пешчана гомила,
Навалиће кроз жиле дрвећа
Твој магијски тик-так ритам била

Фото: Слика тик-так; Википедија

Опрости ми, Господе,
што бројим своје дане и радости
као да је вечност
само за мене.
.
Опрости ми, Оче,
што не гледам, не слушам, не слутим,
као да је Рај
место само за мене.
.
Изаткај ми звездану постељу,
успаванку од доброте и чистоте,
уморна сам, Господе,
од сопственог греха.
.
Опрости ми
за слепило очију,
за слепило срца и душе,
за бесћутну одбеглост
од Тебе.
.
Изаткај ми звездану постељу,
успаванку од доброте и чистоте,
уморна сам, Господе,
од нашега греха.
.
Очисти ме, Господе,
од свега што не личи на љубав.
.
Омекшај ми срце,
да у сваком страдалнику
препознам брата,
у сваком добром делу
Твој тихи благослов.
.
И ако поново зажмурим,
Ти ми, Господе,
нежно отвори очи.
Ако заборавим љубав,
врати је у моје срце.
.
А ако залутам,
не остављај ме,
него ме тихо приведи
Себи.
.
Изаткај ми звездану постељу,
успаванку од доброте и чистоте,
уморна сам, Господе,
од греха.

Фото: Фб страница – Fractal Multiverse
.

Два балона лебде.

Нити их вуку,
Спајају се
И разилазе,
Као да се играју.

Два балона лебде.

Спојити би се желели,
Али се не дохватају.
Сусрећу се нежно,
Или се сударају.

Два балона лебде.

Нити све слабије,
Удаљавају се балони,
све више,
свако свом Сунцу тежи.

Нити попуштају.

Све мање нити вуку,
Пуцају полако.
Два сунца
На две стране вуку.

Нити нестају.

Прекидају се везе,
Лете балони,
Сваки свом сунцу тежи,
Светлост да упију.

Два балона лете.

Празно је у њима,
Празнина их пушта,
У даљине лете,
Нове нити траже.

Два балона одлетеше.

Близину другог да осете.

Јутро, непроспавана ноћ, осећај кидања, дец 2016.

Фото: Балони; Википедија

Оче наш смилуј се на ме
Грешну и неутешну,
тешкоће се множе
А из ове коже се не може.

Срце отврдло и стегло се
Од увреда и строгих погледа
Љубав се скрила у дубини
И само се злоба огледа.

Памет није довољна
Решења се не виде
И све погрешним путем
У пропаст сигурно иде.

Знам да треба да учим,
Искуства вредно скупљам,
Али далеку рајску земљу,
Мир и слободу сањам.

Фото: Слика; Википедија

Светску заштиту рибица има
што именом бога име јој дали.
Иако више личи змијама
рибицом Човечијом је прозвали.
.
Егземплар прави у роду је људском
јер рода првога трсу има.
Оплодио свет у знању ведском
а заштиту од злоумља нема.
.
Од правремена он бож’ји је син.
Тројство и троједност његов су пут.
Правда и право завет њему фин.
Без страха он хрли у бож’ји скут.
.
Жељу да ништи праоца свога
зачудо има блудни му син.
Одверио од стабла роднога
па сада кида отачки корен.
.
Но корен овај нит је танка
о којој судба света битише.
Снаћи ће свет чистка потопска
кад искре чојства не буде више.
.
Портал што води у бо’жје скуте
тај народ ко ванчулну тајну скрива.
Кад машти својој раскрили путе
ванопажајни бескрај он снива.

Фото: Фб страница – Beautiful Roses & Flowers 🌺

Ој јуначе српски са солунског фронта
убише те сто пут за твога живота.
Убијао Шваба, убијале звери.
Кидали те вуци из пасијих двери.
.
Разнеше ти кости по врлети пустој
носише те прости и по шуми густој.
Секоше ти главу, пробадаше чело
ал’ сачува душу кад убише тело.
.
Гутала те мора и гробнице плаве,
њихали те вали, вазнесли до славе.
Грактале те вране и галеби бели
љубило те сунце и облаци свели.
.
И засп’о си тако на дну мора сиња
прекрстио руке ал срце још тиња.
Пригрлио пушку и све што си стеко.
Издахнуо тихо и молитву реко:
.
Да ти Бог наш чува отаџбину милу.
Да кандило светли мајци, оцу, сину.
Да се цвеће њише и љуби и кћери.
Да им звоне звона и да су весели.
.
А кад склопи очи, тад душа заблиста,
уздигну се горе, до самога Христа.
Запеваше орли, двоглави и свети.
Задрхташе вали, аждаја што прети.
.
Са осмехом оста на небу записан
да слободан поста и да си мирисан.
Да се ниси пред’о и да ниси клек’о.
Да си храбро глед’о и оружјем пеко.
.
Да си пад’о, стај’о, био мртав скоро
ал’ да си се диг’о, клете дане број’о.
И да костур беше, жила, вена само.
Ал да и тог трена стајао си право.
.
И одважан беше, ти, јуначе српски
и у смрти твојој кораци ти чврсти.
Свој на своме газда и понос и дика.
Земља једна мала имала је борца,
имала је свеца и од Бога сина
ИМАЛА ЈЕ СРБИЈА
СРБИНА ВОЈНИКА!

Фото: Србски војник; Википедија