Халил Џубран: О давању
Тада рече богаташ: Говори нам о Давању.
А он одврати:
Дајете само мрвичак ако дајете од богатства свога
Кад од себе дајете, истински дајете.
Јер што је ваше богатство него ствари које чувате и пазите из страха да вам сутра не затребају?
А сутра, што ће сутра донијети преопрезноме псу који закопава кости у неутрту пијеску док ходочаснике прати до светога града?
И што је страх од нужде него нужда сама? Није ли жен, које се страшите док вам се извор прелијева, неутажива?
Има их који дају мрвичак од многога што имају – и дају то да би их други препознали, и њихова скривена жеља обезвренује њихове дарове.
А има их који имају мало и све дају.
То су вјерници живота и дарежљивости живота, и њихова шкриња никад није празна.
Има их који дају с радошћу, и та је радост њима награда.
Има их који дају с боли, и та је бол њихово крштење.
Има их који дају не упознавши боли давања, нити траже радости, нити дају опомињући се врлине;
Они дају као што у долини мрча шири миомирис у простор.
Рукама таквих говори Бог, и на њихове се очи смијеши на земљу.
Добро је дати кад тко моли, али је боље дати незамољен, разумијевањем;
И човјеку широке руке већа је радост наћи онога тко ће примити него само давање.
Фото: Халил Џубран; Википедија
СРБСКИ ЖУРНАЛ 