Упознавање са Мирославом Бичанином


Да се представим: Мирослав Бичанин. Имам 53 лета, жену, ћерку  од 22 и сина од 26 година. Живим у Суботици. Порекло водим са Косова село  Велико Крушево, општина Клина, близу Пећи. Мој живот је музичка уметност, фолклор и очување Народне традиције кроз ову уметност. Свирам хармонику. Музика на мене делује као када ставите мелем на рану. Вегетаријанац сам. Не једем ништа што има очи, односно никог.

Ово што прочитам што Драган напише, то нигде нисам нашао. Од своје ране младости сам осећао да негде нешто није у реду. Моје неко ЈА се увек негде бунило, а обзиром да сам имао васпитаче, наставнике, професоре.., и родитеље, који су им веровали, на неки начин сам на силу одвучен од својега ЈА.

Читајући Драгана, почео сам да схватам где је ГРЕШКА и да се враћам себи и својему ЈА.

Немам речи којима бих описао своју срећу што сам открио Журнал и Драгана. Прогледавам, освешћујем се, (одучавам се) и учим нова истинита знања и живим садашњи тренутак како ме Драган учи. Имам једног драгог пријатеља који такође чита Драганова писања и његова су искуства као и моја. Једино са њим имам разговор и ми смо из рекао бих, истог звезданог јата. На жалост, ако некоме другом говорим о овим стварима, ретко где ме ко саслуша, а камоли да нешто и разуме. У мањини сам. Мене то не обезхрабрује. Сваки дан чекам Драганов нови текст и објаве.  Ово моје писаније, Верице, можеш слободно уредити по жељи, а да не изгуби смисао и поставити јавно на журнал (обзиром да знамо да код вед Срба није било персирања, да је то увезено са запада да нас што више удаље једне од других, ја се теби искрено и нашки обраћам са ТИ као да сам ја, а ти из мог истог јата, а верујем да јесмо и као да смо род.)

Дакле, срећан сам, јер имам Драгана за учитеља и тебе која си нам карика спајања у смислу некаквог контакта. Од када читам његове текстове, жудио сам да га упознам на било који начин. Овако, преко тебе, малко сам му се приближио. ​Желим да идем напред и навише. Живели!

-на слици Мирослав са својом ћерком-

Advertisements

Верица Стојиљковић: ТАМО


Тамо где водиш ме

Стена бела је

Из траве ниче

Зелене,  високе

Тамо  – дом је 

Кућа мека  

Небо кров  

Од белих облака

Тамо…  дешавају се чудеса

Тамо,  далеко од сваког света

Отварају се очи дивне

Пуне драгог топлог зрака

Тамо,  тамо љубав доноси

Рајска врата

И кључева нема… 

Врата су …  отворена

Тамо где водиш ме

Звони име твоје,  име моје

И лица наша права

Гледају се нетремице

 

Коловрат  – Перунов Ратник


22008001_550362511968070_1896483222031736174_n

Једног дана док лутах планином
У потрази за унутрашњим миром
Угледах урезан у сиви камен 
Један древни, свети знамен.

Прекривен пузавицама и маховином
Неми сведок о времену славном
Кад су земљом ходили Богови
Где Срби нису били робови.

Пришао сам му опчињен
Његовом лепотом задивљен
Додирнух коловрат руком десном
Испуњен бих божанском снагом.

И видех Богове и Хероје
Из времена златне ере
О њима приповедају Веде
Памте их старине мудре.

На колена падох
И гласно заридах
Јер живим у времену трулом
Сада цене што звасмо срамом.

Ал’ не смем клонути духом
У борби сталној је спас
Знамен наш је Коловрат
Перун Громовити води нас.

Владимир Шибалић:МОЈЕ ПЛЕМЕ


Моје племе, старо сјеме,
Бој је било, барјак вило.
Капу твоју гордо носим,
Корјенима се поносим.

 

Дурмиторе, горо јуначка,
Избјеже те турска пљачка,
Под тобом се вије оро,
Волим те силно, Црна Горо!

 

Нема више твојих горских вила,
Језерца ти пресушила.
Јоште који памјат чува
Чека нов бој да се закува.

 

Капа црна, а одозго црвена,
Над њом орловска крила раширена.
Памти турска кућа свака,
Памти јаде од Дробњака!

Драган Симовић: Вилењакови увиди из Акаше


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Давно би се Европа ослободила паразита и рептила, да Енглези и Немци, свих ових минулих векова, нису тако верно служили паразитима и рептилима.

Да није Енглеза и Немаца, данас би Срба било више од стотину милиона, а Руса, вероватно, око пола милијарде!

Хиперборејска и аријевска Европа посве је разорена и уништена благодарећи управо Немцима и Енглезима који немају никакве везе са звезданом, хиперборејском и аријевском расом.

Само успавани, неосвешћени и бесловесни могу Енглезе и Немце сматрати Аријевцима.

Енглези и Немци су нижа азијатска раса коју су створили паразити и рептили, а потом је лукаво убацили међу више европске аријевске родове.

Драган Симовић: Поетика, Етика и Вертикала Вилењака са звезданом лиром


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

 

Посве сам равнодушан према оним Србима и Србкињама који не држе до части и достојанства, који су снисходљиви, сервилни, понизни, бедни, јадни и ништи пред свакојаким олошем и шљамом са Запада.

Ако не држе до себе, до својега образа и части, до својих предака и богова, до чојства и јунаштва, онда нека их као скотове понижавају и газе Западњаци како им год воља!

Онај ко не држи до себе, до својих предака и богова, до својих корена, традиције, језика и писма, тај неће бити поштован и цењен ни од кога у свету целом.

И, не само што неће бити поштован и цењен, него ће још и презрен бити до скота!

Уистини, гаде ми се сви они Срби и Србкиње што моле и просе било шта од Западњака, што пристају на свакојака понижења зарад хлеба насушног, јер сам још у детињству научио од свог оца горштака, да је боље и умрети од глади неголи за било шта молити туђина и душманина.

(У вечерњи час, у Великом Гају, 24. рујна 7526.)

Владан Пантелић: Велики Гај


Парк у Великом Гају препун дрвећа

Поветарац са Карпата и Вршачког Брега

Шетамо и уживамо – Драган Мило и Ја

Око нас светови вилењака и патуљака

Светови многих врста птица и инсеката

Светови вишекрилних духова разних боја

Светови Лепоте Лепоте Лепоте Лепоте

Онда… сноп Светла Додира Љубави Знања

Миловао је драго Драгана и мило Мила

А ја сам га повукао за реп држећи камеру

Сноп Светла је желео да се игра – надвлачи

Обузела ме сила љубва радости и топлине

Умало да будем са-Владан и над-Владан

И стога сам на слици оностран и невидљив