Ходао си за мном и стрпљиво сакупљао
Све драго камење знано и незнано
Које сам уз пут расипала
Несвесно и свесно
Од њега си сачинио најлепшу круну
.
На дан мога крунисања схватих
Шта добијам а шта сам изгубила
.
Потражих те погледом
Дању златаст ноћу сребрнкаст
Није те било тешко пронаћи
Теже те је сачувати и гледати
Истину мерити
.
Ухватих звезду у твом оку
И препознах одлуку
Бацих круну у вис
Драгуљи се расуше по небу
У ново сазвежђе и мапу мога срца
Ти имаш право да му даш име

Фото: Фототека Србског Журнал

Тихо…тихо звоне невидљива звона.

Ослушни неким другим ушима.

Дубоко осети оно што те прожима.

.

Тон сред срца, душе и духа…

Нема речи за то нема ни поја…

Ја сам твој и ти моја.

.

Кроз еоне њишемо руке наше

Седимо на ивици свемира

испод нас река времена…

.

Једина…

Чујем тихи звон срца твог ма где био

Како ме дозива, милује речима…

.

…што нису речи…

.

Ускоро ће потећи.

Ускоро ће прве капи животне росе

пасти на суве ноге босе.

.

На душе што тугом битишу све.

На тела што вечно мисле да мре

и да никад неће вратити се сјај,

.

нити ехо заборављеног Неба тај,

што негде дубоко у њима ври

а да му не знају извор наћи.

.

Вео скинух са лица твог

невесто Неба и мене,

искро што бојиш све Божије сне,

.

а они по свету без краја скачу.

Играју и проносе дарове све!

Да никада мрак не постане!

.

Да тама не победи – не!

Јер вазда је светло попут воде.

Жеђ вечну и огромну гаси,

вазда су њени присутни часи…

.

Гле!

Звезда падалица…

Као суза са лица

Творца што воли све.

Извор- Звезда Род

Приредила Верица Стојиљковић

Све што пожелиш оствари се када ћутиш!

Жеља не воли буку ,

Из срца речи директно замке пролазе

Оваплоте се и долазе ,

директно теби

На дар да буду !

–

Слика Ариеларт – Сербиан Арт

Приредила Верица Стојиљковић

Дан се просуо низ видике,
Наилазе часи безмерне туге
Када ће свете источнике
Прекрити црне, смртне пруге.
.
И у тој кобној јези смрти,
Последњим зраком занесени,
Док им се гасе светли врти
Умиру сунцокрети испијени.
.
Отужно дижу ка Сунцу очи,
Сећањем љубе још вреле жуди,
Гасно је извор што тихо точи
Тај вечни живот у топле груди.
.
Све више слеп на рубу ноћи
Стојим без свога малог света,
И гледам у часу беспомоћи
Испијене очи сунцокрета.
.
Они ће опет подићи главе,
Јер то по вечном закону треба,
Својом ће жудњом пробудити траве
И мирно лећи у наручје неба.
.
Једино изгубљене очи моје
Родити се неће у обзорју млаком,
Тужно ће век свој да одстоје
Без свога Сунца, пијене мраком.

Фото: Сунцокрети; Википедија

Ако имаш Љубав у себи
Нико ти је не може узети
Ако имаш Љубав у себи
Нико те не може повредити

Кад те најближи напусте
Твоја Љубав ће те чувати
Кад те нађу тренуци тешки
Твоја Љубав ће све средити

Ако имаш Љубав у себи
Нико ти је не може отети
Ако имаш Љубав у себи
Нико те не може изневерити

Кад ти се душа растужи
Твоја Љубав ће те лечити
Кад ти се срце раазболи
Твоја Љубав ће тецисцелити

Ако имаш Љубав у себи
Нико ти зло не може учинити
Ако имаш Љубав у себи
Нико те не може разочарати

Фото: Цвећара Infinity -101 ружа; Википедија

Тамо где Биљана платно белеше
а из места где Ленка спава
матуранти на пут кренуше
да се историја изучава.
.
У земљу великог Александра
дружба пред испитом зрелости стигла.
Застаде крај труда вредних воћара
где поглед мамила јабука зрела.
.
Цурице сласти сочне пожелеше
па мангупи ограду прескочили.
Упојашене мајице напунише
но пуцњи ка небу их укочили.
.
Товар њедара шамаром платисмо
и потом нам био је дарован.
Наклоност цурица храбро стекосмо.
К’о витез једне и ја сам изабран.
.
Молитвом се Николај узносио
Богу покрај језера Охридског.
А ја сам овде први пут љубио
цуретка за јабуку захвалног.

Фото: Свети Николај Велимировић: Википедија

Гледам како милујеш семење што биљка постаје
Гледам како ти долази планинско цвеће
Лек за многе душе на путу изгубљене
Гледам како радосно улећеш у беле облаке
На земљу сишле да ти буду ближе

Лепезе беле праве твоје раширене руке
Гледам те и озарује ми се цело лице
То душа моја поред твоје плеше
И срце пева песме уснама изговорене
Како си леп у истини данас када
Преображење – тече!

Фото: Бели облак; Википедија

Паук је велемајстор ткања
Хиљаде тананих и упредених нити
Гадост кружења од жртве до жртве?
Постоји игра између убице и жртве

Библијска игра Каина и Авеља…
Бог је заштитио братоубицу Каина
Игра је велики изазов – пристанак

И човек мишљу, речју, делом тка Потку
Она је много суптилнија од паукове мреже
Прекрасну потку ткају људи истине и чистоте

Фото: Паукова мрежа; Википедија

Ех, није лако песма
бити
о чије гране ће се
радост и туга, љубав
свити.
.
Није лако пустити сузу,
у срцу узгајати без трња
ружу.
.
Није ни песми са нама
лако,
јер у душу њену завири
свако…
.
Али и Небо и Земља наша
зна,
да песма не може без мене,
а не могу без песме ни
ја…
.
Загрљај наш траје и трајаће
дуго…
Смењују се поздрави :
Добар дан СРЕЋО!
Лаку ноћ туго.
.
Шта песничко срце да
чини?
Да се радује, плаче, нада,
воли,
на вечној животној сцени
и њеној ветрометини…

Одјек на песму драге ми, дивне песникиње,
Драгане Миленковић

Фото: Загрљај; Википедија

Јутро
мирише на
Женино бијело грло,
На брашно и орахов лист.
.
Јутро
Маглом што сањиво
бауља са ријеке
Умива прозоре
И у небо упереним димњацима
Изазива црвеног пијетла
Који накостријешен
На дну постеље
Чека да запјева…
.
Јутро
Хладним рукама
Јежи груди дјевојачке
И хлади вруће бутине
.
Јутро
Стидљиво доноси пјесму
Откинуту са моје
Угрижене усне…

Фото:Фб страница – Flawers und Nature