(Не плаче се за Јунаком)

Јутрос тужна вијест Ратко
Из хашкијех дође тмуша
У небеско царство да је
Преселила твоја душа
.
Па нека је вјечна слава
И нека је вјечно хвала
Теби што си у бој пошо
Отаџбина кад је звала
.
На крвавим мегданима
Просијан си на сва сита
Од ледене воде Дрине
До гордога Велебита
.
Од Динаре и Козаре
До проклете Трескавице
Крваве си битке туко
Српског рода перјанице
.
Полумјесец кад је крено
На крст часни и звонике
На челу си српске војске
Стао храбро пред крвнике
.
Кад дођоше ненадано
Дани тешки и опасни
Ти пред српском војском викну
“ За мном браћо за крст часни“
.
Кад на џихад хоџе сташе
Позивати с минарета
Када опет дође доба
Страшних мржњи и освета
.
Лазарев си штит подиго
Пред Алију и пред Фрања
Због тога те Срби данас
Жале с пуно поштовања
.
Наследниче Бојовића
И чувеног чиче Степе
И од тебе мртвога ће
Зли душмани да стријепе
.
Стајао си ђе смрт сију
Бомбе , пушке и пиштољи
Ни Живојин Мишић вјеруј
Није од те био бољи
.
Због тога ћеш кроз вјекове
У српскоме живјет бићу
О теби ће да се пјева
Ко о Јанку Вукотићу
.
Лице ти је данас мушко
Смрти страшне скрила маска
Ал ће гусле да те славе
Ко Ђорђија и Танаска
.
Име ће ти вјековати
На гусларској светој жици
О твојој ће слави писат
Умни људи и пјесници
.
У српској ће историји
Твоје име да се злати
Дат нећемо да те блате
Нит Бошњаци нит Хрвати
.
Нит Бошњаци нит Хрвати
Нит крвави Арбанаси
Пламен твоје славе ништа
Неће моћи да угаси
.
Из прошлости слике бледе
Памћење је људско кратко
Али ти ћеш кано луча
Да свијетлиш вјечно Ратко
.
Џаба ланци и окови
И пресуде и порота
Ти си за нас Србе херој
Ти си прави патриота
.
Душмани ти залуд име
На ломачи срама пале
У срцима нашим ти ћеш
Вјечно живјет ђенерала
.
Јер си с ножа и вјешала
У час задњи Србе скино
Нека ти је вјечна слава
Мирно спавај јуначино
.
У бескрајној васиони
Ђе вјечито Сунце грије
У строју ће да те сретну
Витезови с Романије
.
И остали зор јунаци
Сви усправни ко свијеће
Маузер те горе чека
И Алексић из Билеће
.
Тамо ће те ђенерале
Много, драго срести лице
Тамо ће те дочекати
Славни Митар с Мајевице
.
Тамо ће те срест хероји
Људске злице и громаде
Пеша , Неђо и Карлица
И Радовић силни Раде
.
Људи што се не бојаху
Срцем стати испред тенка
Ту ћеш срести ђенерале
Срђу , Вељка и Споменка
.
Поштовање ту ће одат
Твојем дјелу и твом лику
И сви они што сад леже
На Маломе Зејтинлику

На Озрену и Мањачи
На Купресу и на Пале
И сви ће ти у глас рећи
“ ДОБРО ДОШО ЂЕНЕРАЛЕ „
.
А на крају пјесме ове
Србину ћу рећи сваком
Главе горе браћо драга
Не плаче се за јунаком.

Фото: Са Фејсбук странице

Срећан почетак, драги ђаци!

Најважнија лекција у животу је научити да је Бог увек уз вас.

Кад то знате, нема препрека, нема посустајања, нема суза,

само радост јер неко те безусловно и безгранично воли!

Ноћ – звезде трепере на својим путевима
Кум распростро сламу по васцелом небу
Седим у лотосу на многомоћном месту
Зрикавци малени неуморни а гласногрли

Идеалан пев за дубоки мир и созерцање
Ни до Лире не стигох суштина ме тргла
У трену ме свест – пребрза и за вајтмане
Врати у родну Тијанију лепотом васкрслу

Месец срцаст – око њега вишебојни круг
Миришу цветови које ноћна сила отвара
Нарастају биљке у врту и трава око дома
Стидљиво се отвара и првоцвет бегоније

Сова са хуком прелеће кров – јури сеницу
Удаљени лавеж љутог гонича брзог зекана
Веверице орашарке развукле звучну мрежу
Шушкају по лишћу пауци и ситни инсекти

Зашто си ме Душо моја вратила са Пута?
Оностранство је наша завичајница права!
Поново зурим ка небу пратећи вековни зов
Напупила земља – испод себе осећам језеро

Његове воде напајају изворе и реке и људе
Преко хоризонта прелеће неорганско биће
Врви многолико Живот у свем Постојању
Како свеобујно Господе и танано трепериш!!!

Фото: Црква у Тијању; Википедија

Кад умрем, судиће ми Бог!

Ваш суд у земљи
где сунце пада у воду,
где су заблуде истине,
а лажи чињенице,
не признајем!

Не признајем удворице,
звери, силеџије,
преваранте, лажове,
издајнике људског рода.

Не! Нисмо исти!

Ја сам борац за слободу,
за правду.
Заклео сам се своме народу.
Ја не газим реч!
.
Кад умрем,
судиће ми време!
.
Нека се чека
и стотину лета!
Нека ми се гроб преврне
ако Страшни суд тако каже!
.
Али моју част
браниће надолазеће године!
.
Умро сам!
.
А ви који остајете,
не дозволите
да моја смрт буде узалудна.
.
Не дозволите
да после мене
умре и истина.
.
Јер тада,
нисам умро само ја.

Фото: Screenshot; Фб

Кад треба, буди вредан к‘о пчела
Кад не треба, буди спор к‘о пуж
Кад треба, буди брз к‘о прела
Кад не треба, буди опуштен к‘о муж

Кад треба, буди спреман к‘о соко
Кад не треба, буди препуштен к‘о река
Кад треба, буди отворен к‘о око
Кад не треба, буди к‘о крило века

Кад треба, буди храбар к‘о царство јунака
Кад не треба, буди слободан к‘о рода
Кад треба, буди пажљив к‘о мајка
Кад не треба, буди прилагодљив к‘о вода

Кад треба, буди чврст к‘о орах
Кад не треба, буди културан к‘о нико
Кад треба, буди добар к‘о монах
Кад не треба, буди пријатан к‘о свако

Кад треба, буди снажан к‘о гром
Кад не треба, буди складан к‘о свети храм
Кад треба, буди удобан к‘о дом
Кад не треба, буди диван к‘о сунчев дан

Кад треба, буди елегантан к‘о мачка
Кад не треба, буди понизан к‘о мрвица хлеба
Кад треба, буди важан к‘о значка
Кад не треба, буди смирен к‘о плавет неба

Кад треба, буди светло к‘о сунце
Кад не треба, буди спреман к‘о стрела и лук
Кад треба, буди послушан к‘о овце
Кад не треба, буди вођа к‘о храбри вук

Фото: Сунце; Википедија

Постоји глас који те из сна прене
као тајна.
Сав бескрајан и звучан.
И светао као звучно сунце.
Глас од којег се ти што земља си и пеп’о,
преобразиш и измениш по изгледу,
кад смиреном свешћу
звери свемирске кротиш.
И разбуђен душом хрлиш
у далеке висоравни,
док светлошћу, дарованом
разгониш таму отровну,
тражећ миомир заборављени, давни.
.
Јер, почашћен шапатом Божјим
биваш кап од капи са извора Крста
и биваш башта биља небеског, благост чврста.
И биваш сјај звездани, пресликан
из вечне плаве радости.
Разливен сав, као бели пламен у Срцу,
као љубав освештана, огњем дана.
.
Храброшћу лептира који пламен љуби,
ка њему одлеће.
.
Постоји лепота из суза проникла
из тамне радости сна,
где у опомени пеображен изрони глас румени.
И пчела у прашна небеса полети
ка слаткој лепоти цвета.
Дисањем душе изнад оштрице мача,
духа вододелног.
Изнад света.
.
Постоје људи – птице спокојног пламена у оку.
Изнад ове помрачене звезде засјаје,
људи, птице, неболетне
и сведу сунчеве зраке у то срце
што се сузарником каза.
У акордима смирења и када болна крвари рана.
Кад светлост блажена је врело обновљено
што га небо точи.
Љубав, освештана.

Фото: Слика; Википедија

Бројаше им ребра штаповима
Разгаћене под колац повише
Удрише им тридесет по туру
Oкићени килавим кесама
Даномице зјапе чељустима
Поданички контејнер трпези
Одвикоше газдинску кухињу
Народна им постаде краљевска
Пси несити а скитњице нису.

Фото: Штапови, батине; Википедија

Јутрос је моја душа чистуница поносница
Изашла на реку која се дообро оштипала
Обасјавам свесност где сам на своме Путу
Осећам кроз себе моћно живљење живота
.
Срдито је и тврдо ово место идем на Извор
Гледаћу у њега помно да му угледам Срце
Високо изнад планине кроз плаветно небо
Сто орлова клизи по силницама невидним
.
Из неутро вертикале нечворујем осећања
Рашчињујем прошлост и правим збирове
Миран сам одавно немам згуснуте болове
Збирови су исправни а болови разређени
.
Ослушкујем – меки ритам је пришао мени
Осећам Присуство и осећам Његову снагу
Правим многе изборе и одлуке бирам путеве
Живот је безброј начина наших испољавања
.
Долазимо на овај свет изнова много пута
Долазимо да прођемо све Сциле и Харибде
Да прозремо кроз демоне богиње и богове
Враћамо се да досањавамо недосањани сан
И кроз Истину дођемо до коначног буђења

Фото: Слика; Википедија

Лепота је потка испод и видног и невидног
Најгушћа је у Чојку који циља небо високо
А тако је – тврдим – густа и у Тијанији милој
.
Брдо Орлова – пењем се ка Кругу посвећења
Јасновидо гледам танано лепототреперење
.
Човек згрчен и непосвећен у тајносана Знања
Лута ко сеоска самсара животом и светом жеља
Самокажњен – самозаробљен – мислима везан
.
Мудрољубац дугим рукама разкриљује облаке
Цеди кишу – оживљава и оњивљује пустињу
.
У среди Круга посвећења подижем обе руке
Повезујем се са Душом и са тачком стварања
Силницама мудрим призивам пламени вртлог
.
Енергију Свеспасења поливам на свест света
Да се у Души појача и покрене извор осећања
.
Светлоплодовито учовечење силне благодети
Осећам Творац спушта кроз мене на наше Душе
Кроз њену средину као реку златне светлости
.
Светлило – златило развејава силу смутипроспи
Унутарње јединство са свиме испуњава груди
Рад за свест света – отвара сва закриљена врата

Фото: Лепота; Википедија