• Заљубљени никад не трага, а да за њим не трага и његов Љубљени. Кад муња љубави простријели ово срце, засигурно знај да је љубав и у оному срцу. Кад у твојему срцу нараста љубав за Бога, нема сумње да те Бог љуби.
• Наша жеља за Богом разгоријева се Његовом љубављу: сви путници свој пут преваљују захваљујући сили Његове привлачности. Узлијеће ли прах без вјетра? Плови ли лађа без мора?
• О срце, ако имало разликујеш радост од туге, бит ћеш раздрто и предвојено. Премда је сладак окус онога за чим жудиш, зар твој Љубљени не жели да будеш без жеља? Ох, у смрти је живот оних што воле: нећеш освојити срце Љубљенога док своје срце не изгубиш.
• Нетко је упитао: „Што је то љубав?“ Бог је одговорио: „Сазнат ћеш, кад себе у мени изгубиш.“
• Кад се од бола љубави разбуја твоја духовна радост, руже и љиљани обузет ће врт твоје душе.
• Религија Љубави надилази све друге религије;онима који воле, Бог је једина вјера, једина вјероисповијест.
• Ти си моје небо, а ја сам земља што се чуди Твојему неуморном навиру из мојега срца! Ја сам тло сасушених усана! Добростиво ме напоји – то ће овај прах претворити у насаде ружа! Како ли зна земља што си посијао у њезину срцу? Ти си је Собом прожео, и Ти знаш њезин терет!
• Рече вода нечистому: „Дођи!“ Рече нечисти води: „Стид је мој превелик.“ Одговори му вода: „Како ће се без мене опрати твој стид?
• Љубави за Бога коријен је у нашему знању о Богу. Је ли незнање икада довело до праве љубави? Такво је незнање узрок нашему прогонству, и пријечи нас да Му се приближимо.
• Сви су краљеви робови својих робова, сви су људи спремни умријети за онога тко за њих умире. Срца заљубљених заробљена су онима, који су им срце поклонили. Кога год сматраш заљубљеним, знај, он је и љубљен. И ми, који смо Богом вољени, морамо постати Божји љубавници.
• Тај глас, искон свакога крика и звука, збиља је једини Глас; све је остало јека.
• Кућа срца, у коју зраке божанскога сунца не допиру, тавна је и самотињска, суморна је и запуштена, врата затворених. Она је попут гроба. Дођи! Устани из гроба својега срца!
• Ох, дај ми жеђу, и не дај ми воде! Дај ми да се у Тебе заљубим! Одагнај ми сан!
• Били ми здрави или болесни, нас опија Пехарник и пехар. Обарамо чела, поникли пред Његовом ријечју и законима, и драговољно полажемо живот у Његове руке. Све док је Пријатељ у нашему срцу, једина нам је жеља животом Му својим служити.
• Нисам ли ти рекао: „Не одлази, јер Ја сам ти пријатељ?“ У овому привиђењу ништоће, Ја сам праизвор Живота! Чак и ако Ме гњеван напустиш за наредних стотину тисућа година, на крају ћеш се вратити, јер Ја сам твој истински Циљ!
Нисам ли ти рекао: „Не задовољавај се свјетовним стварима?“ Јер Ја обликујем светиште твојега задовољства! Нисам ли ти рекао: „Ја сам Море, а ти си риба?“ Не замамљуј се обалом, јер Ја сам твоје Кристално Море!
Нисам ли ти рекао: “ Не улијећи у замку попут птице?“ Дођи к мени, јер Ја сам Сила твојега лета! Нисам ли ти рекао: „Они ће те опљачкати и оставити те смрзнута?“
А ја сам Ватра, Топлина, и Жар твоје жеље!
Нисам ли ти рекао: „Умрљат ће ти карактер, све до заборава да сам Ја Извор твоје чистоте?“
Нисам ли ти рекао: „Не питај како равнам твојим животом?“ Јер Ја сам Творац, а нисам равнатељ.
Ако ти је срце свјетиљка, дај јој да те одведе на твој прави пут. А ако си побожан, знај да сам Ја твој Бог!“
• Заљубљенима у Бога, Бог је извор свеколике радости и жалости. Једини је Он прави предмет њихове жеље; свака друга врст љубави пуста је залуђеност. Љубав за Бога онај је пламен који, кад гори, спаљује све осим Бога. Љубав за Бога је мач, који пресијеца све што није од Бога. Вјечан је само Бог, све ће остало нетрагом минути.
• Ма што био предмет твоје жеље, хајде стопи се с оним што волиш, узми на се његов лик и својства. Ако си жељан свјетла, буди га спреман примити; желиш ли се од Бога удаљити, продуби своју саможивост, и отјерај себе од Њега. А ако пожелиш изаћи из ове рушевне тамнице, не окрећи главе од Вољенога; пригни се поклонствено, и приђи ближе.
• Срце Ми постаде перо у руци Вољенога: ноћас би могао написати З, сутра, можда, Б. Он реже и оштри своје перо како Му је воља, да би писао риком и наскхом ; перо каже: „Гле, Теби сам послушно, јер Ти најбоље знаш што чинити.“
• Љубављу горко постаје слатко; љубављу бакар постаје злато; љубављу талог постаје бистар; љубављу бол постаје мелем; љубављу мртво постаје живо, љубављу краљ постаје роб.
• О Уточиште свих оних, који уточиште траже, води нас правим путем! Не дај застранити ниједному срцу, којега си Својом милошћу водио. Не растани нас од оних, који су с Тобом сретни и задовољни. Нема ствари горче од растанка с Тобом. Без Твоје заштите, све је збрка и расап. Свијет твари сише нам духовну снагу. Наша тијела свлаче одјећу духа с наше душе. Без Твоје помоћи, како спасити душу? Несједињена са својим Љубљеним, душа је заувијек у чемеру изгубљена. Ако не припустиш душу у Своју близину, она, иако жива, може се сматрати мртвом! Приговориш ли Својим робовима, тако и ваља, Господе. А кажеш ли да су сунце и мјесец нечисти, и усправни чемпрес назовеш ли погнутим, небеса над нама прогласиш ли вриједнима презира, а мора и руднике празнима, Ти говориш истину, јер Ти си извор свеколикога савршенства, и једино је у Тебе моћ да усавршиш несавршено. Свет си Ти и нетакнут непостојањем; онима који не постоје Ти дарујеш постојање, и живот им дајеш!
Фото: Божанска енергија исцељења; Википедија
