Ана Ахматова: Песма последњег сусрета


Хладила су ми се прса мукла,

Али мој корак беше лак.

Ја сам на руку десну навукла –

Рукавицу – на леву пак.

.

И степеника, ко много има,

А ја сам знала – само три!

Јесењи шапат међ кленовима

Моли ме:“Умри са мном и ти!.

.

Обманула ме је сва од сене,

Променљива, судбина зла.“

Ја одговорих:“Драги – и мене,

Исто. Умрећу с тобом ја…“

.

Задњег сусрета песме ето.

На мрачни дом погледах тај.

У спаваћој је тек свећа трепто

Равнодушни и жути сјај.


Катарина Прокић: Песме кратке форме (5)


Језик природе

у пољу ослушкујем

-душа све разуме

*

Иза старе крушке дуга

на дохват руке

поклон неба

*

Хармонија природе

души носи мир

-пчела усисава нектар цвета

*

Дах ветра у лишћу

мом врту носи песму

мом немиру мир

*

С природом сједињена

у њено савршенство утонула

-несавршена

-несавршена
.

К.П: Књига – Љубав у кодовима

Среван С. Лакатош: Реч пророка


Реч пророка на Јордану сија.

Долазо Онај што ће Огњем да вас крсти.

Белаголубица у оку му титра

Долази време злочин да се казни

да се плате ти сви дугови силни.

Вулкани ће да пукну

и мора да се дигну

васкрснуће мртви ако живих није.

Остаће само песме да се нижу

и слике што их снови множе

јер грешни у редовима стоје

да плате лажи и све грехе своје.

.

С.С.Л: “Изгубљено царство“

Радован М. Маринковић: Страхињићи


У Дљину, на месту званом Ражиште, у потесу Растоке, нађен је у шуми један обрађен камен.

По причању мештана, тај камен је једини остатак од цркве која се налазила у близини дворца Страхинића Бама.

У Дљину се чак и зна које су фамилије директни потомци овог косовског јунака.

.

Р.М.М: “Јеличке легенде“

Фото:Село Дљин – Ђедовићи: Википедија

Александар Блок: …


Да. Све је исто као некада.

У бунилу сам старом том.

Ти заустави за ме сада

Време у живом току свом.

.

И дошо са у бршљан овит,

Кон на изворе река тад.

И обала, кроз крај магловит,

Смеши с с воде ко некад.

.

И исти звуци, нетакнути,

Из тршћака ме зову, гле.

И исте мутне руке слути

Пророчка душа, као пре.

.

Ко да се време заборави

И не однесе ништа ту.

Ко без промене да остави

Ток младости на своме дну.

.

И ја сам вечан и пун мира,

Као давно, у време сна.

И тешким златом са кумира

Моја се душа бели, сја.


Љубивоје Ршумовић: Било је пролеће месец мај


Било је пролеће месец мај

Дрвеће се прелило зеленим кремом

Без посла је остао један змај

Са високом змајевском стручном спремом

.

Мотао се неко време по граду

Читао огласе и конкурсе из штампе

Змај који је уживао у своме раду

Изгубио се ко свитац без лампе

.

Почео је да пије вињак и содицу

Да се сналази и продева

Јер је имао велику породицу

Коју је морао да храни и одева

.

Кише су падале дани су текли

Куцао је на сто врата можда двеста

И свуда су му нељубазно рекли

Да за њега нема радног места

.

И када је свуда избачен ко кофер

Нагло му се осмехнула срећа

Понудише му да ради као шофер

Код градског саобраћајног предузећа

.

Опет је пролеће месец мај

На дрвећу пуне зелене ћумице

За воланом “LAYLANDA“ седи змај

На линији КАЛЕМЕГДАН – ШУМИЦЕ

.

Кад увече дотера кола у гаражу

Колеге о њему причају све нај нај

Али му је најдраже кад кажу

Е ДАНАС СИ ВОЗИО КАО ПРАВИ ЗМАЈ

Фото; Змај од Хомоља; Википедија

Владан Пантелић: СвеУчионица


Светлосрци Једини Бог застаде
У среди заноса Игре – Пралиле
Сео је на дивотни хиљадулисни
Белозлатасти расцветали локвањ
И Поглед-Љубав спустио на свет
.
Пред Њим су три испуњене посуде
Три врсте врло ситног праха тајинка
Једини Бог лакашним покретима
Један по један – расу их на светове
Прахове силе – Нава Јава и Права
.
СвеСвет је постао моћна учионица
У којој су измешани сви ученици
Основних и иних средњих школа
Високих и виших и докторанти
Доктори и професори и научници…
.
Неспознан човек живеће безпуће
Онда ће на путу видети и ударати
У живе честице – свере три света
Ослобађен нехоћења и озверења
Учиће кораке унапред између свера
.
Ходатајство кроз просторе-времена
И повезивање са душом свезнајном
Усмерава ка ПоЗнању и Управљању
Душом Духом структурисаном Свешћу
И вечним Телом налик на божанско
Заувек се спаја са Бићем Јединога Бога

Снежана Ђинђић: Враголије


Три сам му се ноћи

подавала страсно

како само шаманка уме.

У зору четвртог дана растопљеног срца

одлучи да ме поведе са собом.

Изненади га моја окретност

док смо кораком освајали успавана поља.

На источној падини Антиног брда

дочека нас уцветала ливада ретких трава,

подадоше се мојој торби да се са радошћу

сједине у еликсир делотворни.

Потом нерадо улових фазана

да моме драгом гозбу приредим.

Фото: Фазан; Википедија

Маја Марковић: Устајала свакодневница


Док седим и слушам зов умирућег гласа,

ослушкујем да негде у даљини ме зове

топот звукова и музика.

Зову ме поново тонови благи и јасни да

изађем из мртвила атмосфере која ме окружује.

.

Идем.Желим да одем одавде да побегнем

и да не слушам више тај глас,

и да не осећам више те мирисе

да не видим више те жалосне људе1

.

Одакле само толика снага човеку

да стално прича празне приче,

одакле му толика дрскост да се

обраћа сопственом себи на такав начин.

Какве су ваше ноћи?

А какви ваши дани?

Где ли боравите у сну?

Где се враћате када спавате?

Какав је ваш дан кад непрестано мислите

на ствари које вас се у животу нимало не тичу?

.

Зове ме тиха музика,

неки прапорци у даљини чују се,

зове ме слобода да је ухватим

и задржим за себе.

Идем. Желим да одем одавде, да побегнем.

Идем…

.

Парче неба задржаћу за себе,

јер то је део мој и мојих маштања.

А све остало нудим људима широм света.

Узмите своје парче неба!

.

М.М: “Пут ка Светлости“

Перо Зубац: Тања


Очи крупне кестењасте

и чуперак на врх главе

у градићу покрај Драве.

.

Бујна јој је била машта

питала је свашта, свашта
у градићу покрај Драве.

.

Ситна, љупка као патуљак,

а најлепши девојчуљак,

у градићу покрај Драве.

.

Била хитра као ждрепче,

умиљата као бепче

у градићу покрај Драве.

.

А година свега осам,

стално пита ко сам, ко сам,

у градићу покрај Драве.

.

.Зашто причам, зашто пишем,

зашто ходам, зашто дишем,

у градићу покрај Драве.

.