Анастасија: Моја визија


~Моја визија ће поломити многе механизме тамних сила,

који су хиљадама година погубно утицали на људе,

а многе ће приморати да раде у корист среће.~

-фотографија преузета са фб странице „Звонећи кедри Србије“-

Десанка Максимовић:Бајка о Доброј Вили и Злом Вилењаку


Место дешавања: Царевина око језера

Ликови: Бака, Добра Вила, Руменка, Светлан, Сиротан, Бродар, Ветар Јужњак, сви остали становници Царевине и  Зли Вилењак

Пре много година живела је, ако је веровати мојој баки, Добра Вила у својој царевини, крај неког језера.

Она је од свих вила била најлепша и најмоћнија.

Могла је сваког свог непослушног поданика да претвори часком у камен, у цвет, у звер, али је то ретко чинила: много је више волела да им прашта него да их кажњава, и зато је свима била драга.

Када би требало да падне киша у њеној царевини, одлазила је под облаке да је доведе; а кад би требало да сине сунце, ишла би том великом господару свих звезда, да га замоли да сврати у њену царевину.

Њој нико није могао ништа одбити.

Једино ју је мрзео суседни цар, Зли Вилењак, ако је веровати мојој баки. Кад год је могао да јој што напакости, он је то без милости чинио.

Кад би благи Ветар Јужњак пошао с пролећа у њену царевину, Зли Вилењак би га силом зауставио у својој земљи, да би у царевини Добре Виле остао што дуже мраз. А ако би каква вила случајно залутала у његову земљу, одмах би заповедио својим поданицима да је убију. Нарочито је вребао оне виле и вилењаке за које је знао да их царица највише воли.

Највећа љубимица Добре Виле била је лепотица Руменка, њена сестричина. Али колико лепа, толико је и поносита била. Млади вилењаци су смели само издалека да јој се диве, иако су је многи толико волели, да би се радо њом оженили.

Други велики љубимац царичин био је вилењак Светлан, њен гласник. Он је увек пратио царицу када је одлазила у походе сунцу. Он једини, поред ње, могао је да дође близу сунца, а да не сагори, и да га гледа у очи, а да не заслепи.

Много је волела Добра Вила и младог вилењака Сиротана. Довела га је на двор кад му је умрла мајка. Сиротан је био врло несташан, пузио је вечито на дрвеће, пентрао уз високе стене, без икаквих лествица се пео на кров двора. Царица се често због тога љутила на њега, али му је на крају увек опраштала.

Царица је уживала да се вози по језеру, на месечини. Узимала је собом и Руменку. Вилењак Бродар их је по сву ноћ возио крај зелених обала тако тихо, да се чинило да чамац не гоне весла, него вуку зраци месечине.

Једном су се тако царица и Руменка возиле до краја језера, чак до царства Злог Вилењака. Како је била ноћ, надале су се да их неће опазити: али је он случајно био омркнуо у лову и преноћио са свитом баш у шуми крај језера. Зли Вилењак им, разуме се, није могао ништа на зло учинити, јер су биле у свом царству; а и да је могао, није хтео, јер се одмах заљубио у Руменку онако загледану у небо и обасјану месечином. Зато је већ сутрадан са великом свитом пошао у царевину Добре Виле да проси њену љубимицу, ако је веровати мојој баки. Свити је строго заповедио да се лепо опходи са поданицима царичиним, да се не би Руменка уплашила и да би је некако приволео да се уда за њега..

Кад се кроз царевину прочуло да је Зли Вилењак пошао да проси царичину љубимицу,завладао је велики страх и жалост. Страховали су шта ће бити ако она не пристане да пође за њега, а  сами нису желели да пристане. На царичином двору још је била већа узбуна и страх. Руменка је, чим је чула зашто Зли Вилењак долази, изјавила да не жели ни да га види, а камоли да се уда за њега, и отишла је да се шета по шуми. Ма колико да је знала шта очекује њену царевину због овога, Добра Вила је одобрила њен поступак; размишљала је само како то да каже Злом Вилењаку.

Видећи га после неколико часака где улази у дворану, устала је мало са свог престола, иако то царице никад не чине, и замолила да седне с десне стране до ње.— Твој гласник, царе, јавио ми је зашто долазиш, рекла му је она, али Руменка је врло млада и неће се удавати још десет година.

Зли Вилињак се овоме није надао, и мада је желео, полазећи у прошевину, да се покаже благ и добар, викну претећи:

— Или ће одмах поћи са мном, или објављујем рат твојој држави!

— Ја сам ти казала њену и своју одлуку, одговори поносито Добра Вила, а ти чини што знаш!.

Рекавши ово, царица устаде опет с престола да би му показала да нема с њиме више шта да говори; а он сав гневан, викну своју свиту и као муња излете из дворца, опет претећи ратом.

И тако је и било.

Зли Вилењак упаде још истог дана с војском у царевину Добре Виле. Собом је водио град, муње и громове. Сваки вилењак је сем тога имао у недрима по десет отровних змија и бацио их на непријатеља. Кад је царичина војска ово видела, обузео ју је ужас. Разумела је да се са таквим непријатељем не може борити. Зато је послала гласника пред Добру Вилу молећи да их претвори у дрвље и камење, јер је то боље него да падну у руке Злог Вилењака. Добра Вила покуша да охрабри своју војску. Позва у помоћ ветар Северац, заповеди свом језеру да се излије из обала, али све то није ништа помогло, Зли Вилењак је надирао и још мало је требало па да опколи дворац.

Тад Добра Вила горко заплака па позва Руменку, Светлана, Бродара и Сиротана и упита их:

— Волите ли више да паднете у руке Злог Вилењака или да вас претворим у биљке?

— Чини што знаш само нас њему не дај! — одговорише они падајући на колена.

— Руменка, најлепша моја љубимице буди краљица цвећа, — рече царица спуштајући јој руку на раме И из ње се створи дивна црвена ружа, прва на свету.

Царица затим загрли Сиротана па рече:—

Буди вечно млада зелена биљка и пружи се уз дрвеће и стење, као што си и за живота чинио.

И обави се око камена зелен бршљан, први бршљан на свету.

— Буди бели водени цвет, — рече тада царица Бродару, — тако ћеш увек пловити језером као и досад.

И створи се на језеру бели локвањ, први локвањ на свету, и заплови водом као мали чамац..

Најзад се царица окрете свом гласнику па рече:

— Буди цвет који ће вечно гледати у сунце. Твоје су очи навикле да гледају његову светлост. И постаде сунцокрет, први на свету, и окрете одмах своје велико жуто око према сунцу.

А Зли Вилењак све ближе је долазио двору, те Добра Вила изађе пред своју војску и рече:

— Будите дрвље и камење и у свом зачараном сну сећајте се своје царице. Једног дана ћу вас опет можда повратити у живот из кога сада одлазите.

После овога одлетела је под облаке, одакле ће вероватно опет доћи да скине чини са свога царств.

Негде, далеко, крај језера остао је врт Добре Виле и у њему Прва Ружа, Први Бршљан, Сунцокрет и Локвањ. Зли Вилењак немајући више с ким да ратује врати се као покисао у своју земљу, ако је веровати мојој баки.

Bajka o Dobroj Vili i Zlom Vilenjaku | NAJLEPŠE BAJKE SVETA

Милица Мирић: Житије


К’о индиго модра, ноћ се расу

и крадомице прекри путе,

па неприметно храстове засу,

сибирске брестове уздигнуте.

.

…И тихо, тихо попали звезде,

стаде њихати јата птица

што се у крошњи храста гнезде.

Скоро ће јутарња измаглица.

.

Ноћас нечујно клизиште сенке

док је са неба звезде брао.

Скупио неке воде далеке,

у мисао сваку допирао.

.

Палио кандила, уместо Сунца

Светитељ један, у мајски зору.

Спокојно трепте, попут свица

и дршћу сенке на прозору.

.

Блага се светлост разлила јутром.

К’ о искра у оку трепти нада.

Ноћас је овом прошао гором,

такнуо небо, па Сунце пада.

.

То млади ратник свети Ђорђе,

спусти се тихо, с небеског пута.

Звонким кораком међ’ Србе дође,

озари лица им, забринута.

.

М.М: Збирка – Србијо, вољена копљем и песмом“

Илустрација – Миливоје Мирић

Aлберто Вилолдо: Духовни приступ лечењу


Шамани не разликују карцином, дијабетес и срчане болести. За њих је то све једно – духовна болест, која произлази из губитка осјећаја јединства с Универзумом те занемаривања властите улоге у свету. Шамани као полазиште свега сматрају “моћ Универзума”- њој можете приступити само подизањем властите висине свести. Они верују да сваки човек мора проћи одређене иницијације или промене. За њих то значи да у одређеном тренутку живота треба одбацити старе навике и стара мишљења те прихватити новог себе и нови живот. То је својеврсна симболична смрт, која омогућује нови живот.

Од иницијације до просвјетљења

Свако људско биће током живота пролази кроз седам иницијација:

          1.иницијација рођења

          2.постајање женом или мушкарцем

          3.прва љубав

          4.склапање брака

          5.родитељство

          6.мудрост

          7.смрт

Неке од њих можда нећете проживети у биолошком смислу јер не постају нужно сви људи родитељи. Али, ти људи могу постати “родитељи” резултату своје креативности (неки људи ће написати књигу, покренути стваралачки пројект и слично).

Свака иницијација нуди вам могућност да постигнете просветљење.

“Ако пропустите коју од иницијација, ваше физичко и емоционално здравље је угрожено”, каже Виллолдо.

Иницијације имају четири стадија:

1.буђење

2.велики одлазак

3.искушења

4.просветљење

Читајући о сваком стадијуму, размислите о томе проживљавате ли неки од њих можда баш сада те како га можете довршити.

-наставиће се-

1. Буђење

Када сте суочени с неком великом животном променом, тада улазите у фазу буђења.

Примери буђења су следећи.

Можда нећете изгубити посао, али се у њему више нећете проналазити, можда нећете изгубити кућу, али ту кућу више нећете осећати својим домом.

Можда ћете у свом брачном партнеру ођедном угледати странца и питати се како вас је живот уопште у једном тренутку спојио.

Ако вам се буђење не догоди до средње животне доби, задесиће вас нешто велико, искушење које ће вас натерати на пропитивање себе и смисла властитог деловања.

2. Велики одлазак

Након буђења следи велики одлазак.

Када почне ваш велики одлазак, напустићете посао, кућу или партнера… Или ћете остати без посла, куће или партнера.

Тада ћете, каже Виллолдо, “оденути редовничку одећу”, почети презирати свој стари начин живота те кренути према новоме, свесни да више нисте иста особа. Схватићете да стару кожу морате замиенити новом. Да бисте довршили овај стадиум потребни су вам снажна воља и одлучност. Не довршите ли стадијум великог одласка, заглавићете у властитој сени. А то значи да ћете се досађивати, стално себи понављајући да нисте довољно паметни, мудри или способни за нове изазове.

“Људи могу годинама остати заглављени у стадијуму великог одласка, напуштајући радна места или партнере и похађајући многе радионице самопомоћи, без уласка у следећи стадијум – стадијум искушења”, каже др. Виллолдо.

3. Искушење

Након великог одласка очекује вас низ тешких изазова и задатака – то је време искушења. Да бисте савладали те изазове, морате се суочити с властитим демонима, односно с токсичним емоцијама које сте стекли рођењем и које су похрањене дубоко у вама. Током савладавања искушења у себи можете открити Мудрог Старца или Мудру Старицу, односно свој унутарњи извор знања и мудрости. Баш попут злата, “душа тоеком искушења сја властитом светлошћу, чак и у невољама”, каже Виллолдо.

4. Просветљење

Шамани верују да баш сваки човек који је вољан одважити се и кренути  путем иницијације може постићи просветљење. “За шамане је просветљење низ буђења и спознаја које појединац  поново доживљава”, каже Виллолдо. Просветљење је стање које вас ослобађа емоционалне патње и које вам пружа увид у истинску природу стварности. Тада се догађа ваше телесно и емоционално оздрављење те можете стећи моћ да и ви лечите друге људе. Тај сте дар дужни диелити с другима. Шамани верују да у овом стадијуму човек може формирати потпуно ново тело које може друкчије да стари и умре.   Када сте довршили иницијацију и доживели просветљење, ви прелазите у свет стваратеља. Тада на вас више не може утицати свет грабежљиваца и плена, у ком сте до тада живели.

Ненад Максимовић: Ти си биће Светлости


Ти си биће Светлости,

Духа Светог Истине,

која јесте Љубав,

наше Вечно Постојање.

Из Светлости си дошла,

у Светлости јеси

и у Светлост ћеш се вратити.

Нема кретања, постоји само буђење.

Љубав јесте стање будности

у којем тек уистину знаш да јеси.

У сваком тренутку те окружује

извесност твог бескрајног бића.

Једно си са свиме што је икада било,

јесте или ће икада бити,

и све је то у теби.

Није било време када ниси била

нити ће бити када нећеш постојати.

По својој вољи живиш сада у свету

који си сама створила,

обасјаваш га својом Љубављу,

разгонећи сваку таму,

недоумицу и заблуду.

Оно што носиш у своме срцу

ослобађа те и постаје истинито.

Постаћеш оно чему се највише дивиш

јер ти јеси то, одувек и заувек.

Ти си много више него што икада могу

замислити или изговорити.

Знај Ти си Вечитост

коју заувек прожима и окружује

стварност твоје Љубави,

Бога који те увек у Себи штити и води.

Анастасија: О периоду Сликовности и периоду окултизма


У току Ведског периода, човечанство је достигло такав ниво материјалних знања,  која су му омугућавала, да колективном мишљу ствара енергетске слике.

И човечанство је извршило прелаз у нови период свог зивота – Сликовни период. Помоћу енергетских слика, створених из колективне мисли, човечанство је добило могућности да ствара у Всељени. Оно је могло да изгради живот сличан земаљском и на другим планетама. То би било могуће,  само уколико се не направи ни једна грешка.

Али у периоду Сликовности који је трајао 9000 земаљских година, увек се правила грешка у стварању једне или истовремено неколико слика. Грешка је настајала уколико су на Земљи били људи са недовољном чистотом мисли и културом осећања. Она је затварала могућност за стварање у васељенским просторима, и довела је човечанство до окултизма. Окултни период у животима људи је трајао око 1000 година. Он је започео са интензивном деградацијом човечје свести. У крајњем случају, деградација свести и недовољна чистота мисли при високом нивоу знања и способности, увек су водили човечанство до планетарне катастрофе. Тако се понављало више пута у току милијарде земаљских година.

Сада је на Земљи Окултни период. И као увек. требало је да се деси катастрофа планетарних размера.

Требало је, али рок је прошао!

Kрај окултног периода је наступио.

Сад треба свако да осмисли своју улогу, своју суштину, и у чему се састоји грешка. Помажући једни другима, да се прође мисаоно цео историјски пут у обрнутом смеру, да се одреди грешка, и онда ће наступити ера срећног живота на Земљи. Таква какве још није било у историји планете Земље. Васељена са притајеним дахом и у великој нади очекује..“

-фотографија преузета са фб странице „Звонећи кедри Србије

Драгана Дачић: На излету


За један трен смо у природи, на излету.

Не знам да ли сам те позвала или си сам дошао.

Неке ствари су одавно договорене.

То језеро је усускано брдима,

питомим и сумовитим брдима.

Она су га обележила.

Колико га стите, толико га притискају.

На језеру уживамо, радимо шта нам се ради.

Ја највише уживам да гледам

светлуцање сунца по води.

Цика и граја деце.

И држимо се сунчане стране.

Када сенка поциње да се шири идемо назад,

носећи са собом све што нам је потребно.

Верица Стојиљковић: И рече …


И рече сунце води,

Да током својим и њега води,

До река, до мора, до океана,

Да живи и оно у тој слободи!

.

И рече сунце земљи,

Да засади му у њој зрак,

Да и оно цвет и дрво роди!

..

И рече сунце ветровима,

Да подигну се, и небом

Плавим целог га понесу,

У сусрет белим облацима!

..

И рече сунце оку женскоме,

Да отвори га, и погледа га!

Оком, душу да му замилује,

Срцем, пут љубави да му показује!

Aлберто Вилолдо: Сањати одважно


Данашња физика подучава нас, да сви ми сањајући,

и са сваком својом мишљу стварамо свет.

Древни шамани из Северне и Јужне Америке схватали су,

да ми не само да стварамо оно што доживљавамо у свом животу,

већ и да сањамо саму природу реалности,

и да је, стога, „живот само сан“.

Међутим, када не сањамо свој живот,

тада морамо да прихватимо, да живимо у кошмару,

који су створили други људи.

.

Милица Симић(превод)

Издавач: Лео комерц

Наслов оригинала: Courageous Dreaming / Alberto Villoldoо

Извор: Knjižara.com

Владан Пантелић: У Светој Тијанији


Ми у Светој Тијанији имамо „своју“ дугу.

Знамо оба извора из којих пије воду.

Нажалост, имамо и страшни Тијанадо,

који је јуче протутњао земљом Тијанијом,

спустио страшну кишу,

која је испунила потоке,

препунила пољовиту реку Тијану,

преплавила пашњаке, лековите гајеве,

засаде који живот значе, разорила мост

и отпловила у реку Бјелицу.

На крају се појавио Жарко Сјајко,

испружио злаћане и топле руке,

које доносе радост и смирење,

и које све доводе у ред.