Зли волшебници, мрачни владари овога света у каљузи, већ тисућама година чувају у строгој тајности Знања о ВедСрбима, о КолоВенима, о Стриборјанима илити Хиперборејцима, како би кроз многе векове држали Србе, и ине Србе који се зову Словенима, у покорности и у ропству.
Свеколики Запад, онај Запад отпао од Словесности и Слова, од Истине и Светлости, онај Запад рептила и грабљиваца, изокреће и преокреће Истину и Реч, нашу Свету Реч, Реч у којој је садржана Истина и Светлост ВедСрбства, ВедСловенства.

Једна од тих Речи Истине (а све Речи јесу тек Једна Реч!), јесте и Реч Арија, Реч која садржи духовни печат, светлосни запис, суштаствени ДНК ПраСрбства, ВедСрбства, ВедКолоВенства. Арија је ПраСрбска, ВедСрбска Реч за Словесног Човека, за Хомо Сапијенса, за Биће Сушто и Освешћено. На древном Светом Језику наших Великих Предака, Реч Арија значи дословце: Онај Који Зна Да Јесте; Онај Који Зна Да Једно Јесте Са Суштим. Арија је и ПраОтац ВедСрба, који се изворно зове Ор Арија ДаждБог! Аријеви потомци зову се Аријевцима! Аријевци су изравни потомци Праисконог Сапијенса, Праисконог Словесног Човека. Аријевци су ведски чувари Велике Мајке Земље, чувари Мокоше ПраМајке, Сербонини Свети Ратници.Ово је праизворно значење и тумачење Светог Слова Арија и Аријеваца.

Свако друго и другачије тумачење Светог Слова јесте од Господара Таме, које иде преко оних људи који служе Господару Таме, Чорту и Црнобогу, а заклетим вековним вразима и душманима ВедСрбства и КолоВенства.

Аримански Редитељ, Зли Волшебник, дуго је припремао, у најдоњим одајама Тартара, паклене ратове против ВедСрбства и КолоВенства, с намером да сатре и затре ВедСрбе и ине КолоВене. Сатирање и затирање ВедСрба и КолоВена ишло је управо преко ВедСрбских Знамења, Слова и Речи. Преко ВедСрбских ПраСлика! Зли Волшебници, слуге ЦрноБога, слуге Чорта и Аримана, у двадесетом веку, у Срцу Европе, преокренули су сва ВедСрбска Знамења и Слова, преокренули и окренули надоле, према Тами и Тартару, да би преко тих Знамења и Слова, да би кроз та Знамења и Слова, извршили најгрозније злочине и погроме над Србима, Русима, Пољацима, Словацима, Чесима, Украјинцима и БелоРусима. У двадестом веку побијено је стотину и осам милиона ВедСрба и иних КолоВена!

Свеколики је Отпали Запад радио на том Ариманском Пројекту сатирања и затирања ВедСрба КолоВена! А све је то чињено стога што Отпали Синови, Синови Таме, Синови Чорта, нису желели да наступи Ново Доба Божанске Духовности, оне Духовности која је усаображена, како са Мајком Земљом, тако и са Језгром Звезданих Јата. Чортови Црни Аријевци, Зли Волшебници, разорили су, праисконом мржњом и праисконим злом, Само Језгро ВедСрбства и ВедКолоВенства, како би и даље, у најдубљим одајама Тартара, остала скривена Истина о ВедСрбима, изравним потомцима Ора Арија ДаждБога, Праисконог Божанског Сапијенса!

Свет је у расулу и распаду, у бесмислу и безнађу; Човечанство је на Путу РасПутном, на Путу Самоуништења, управо стога, што се Истинита Света Знања ВедСрба, већ тисућама година, скривају у Тами Тартара. Једино и само Знања ВедСрба, потомака Ора Арија ДаждБога, могу Човечанство да изведу на Пут Светлости, на Пут Спасења, на Пут Живота Вечног, на Пут Лепоте, Доброте и Љубави!

Напомена Песникова.

Ово је праизворно и праисконо значење и тумачење Слова, Светог Слова Арија, и сви они који преузимају моје песме и лирске записе са наших портала и сајтова, и објављују их, потом, на својим ариманским и чортовским сајтовима, да би их, са својих злих наума и намера, изокретали и преокретали, тумачећи их у присуству Таме и ЦрноБога, чине велик злочин према Светлости Стриборије, злочин према ВедСрбима и ВедКолоВенима.
У глуво доба ноћи, призивам Велике Претке – Ора Арија ДаждБога, Световида, Перуна и Сварога, Мокошу и Србону, да распрше и разјуре све Зле Волшебнике од мојих певанија и писанија; а посебице кличем Перуну Огњевитом, да својим стрелама, лучезарним и огњевитим, сажегне све Синове Таме, све Зле Волшебнике, што на моје Слово и на мој Пев и Пој насрћу! Перуне, дај, и бдиj!

Фото: Дајбог (ГаждБог); Википедија

Повежи се са Човеком – Јединим Богом
Повежи се са Знањем и бићем ВедАватара
И повежи се у Тиху са својом суштином –
Са свим својим дејственим центрима
Нижим средњим вишим и највишим
И повежи се саТелом Свешћу Духом Душом

Удахни вечни дах Творца који држи свет
Изреци потврди прихвати силницу – разјасницу:

Све религије и све духовне групе
Сви верски поглавари и духовни учитељи
Гуруи шамански прваци и сви други
Који не подучавају Божјим знањима
Чије су одредице – научо-духовна знања
За складно управљање свим догађајима
Управљање развојем Човека и Света
Технике свести о васпостављању
Оштрим ножем одстарњених органа
Враћању отишлих и вечном животу

И даље армирано цементирају Потку
Са застарелим нетачним магијским знањима –
Која следбеника врте кружно неделатно
И представљају кочницу-успоривачицу
За брзо и брже остварење Божјег Плана

Њих и нас- који не стварамо врло моћно
У пуном складу са многодарованом снагом
Коју од искона носимо дубоко дубоко у себи
Лепота Стварања ће упорно упорно и без осуде
Свакотрено призивати прозивати призивати

Фото:Тиховање…; Википедија

Да заштити вољенога брата
живот свој пред бож’ји олтар меће.
Она креће пут Балканског рата
у мушког се ратника промеће.
.
Једну жељу пожелела само:
Нек јој ране удове и главу
да јој ране не буду онамо
где ће оне разоткрити жену.
.
Бомбашица Гвозденога пука
у детињству благо чобанила.
Неретко је пуцала на вука
од напасти стадо одбранила.
.
Брегалничке ране разоткриле
да војује сестра место брата.
Одлике за храброст је спасиле
да је кући не врате из рата.
.
Епски Српски Скадар опседала
слободећи дом краљевића Марка.
Француска јој влада Крст је дала.
Једина је са њим жена светска.
.
Витез јунак Милунка је била.
Назвали је Српска Орлеанка.
Шест ордена за храброст добила.
Легију части дала јој Француска.
.
Рас колевка Немањића славних
Милунку је српству одњихала.
Милозвучјем песама гуслених
јунакињу Колевка саздала.

Фото:Милунка Савић; Википедија

Ходаћу градом дуго
и сретати лица
у којима бих да назрем
обрисе твога лика.
Познала бих те ја,
издалека, као негда,
по ходу и пламену,
незагаслом.
.
Довољно ми је
да знам да си ту
у том граду
препуном угарака живота
гдје међ милионима,
нема једног,
да распламса
ватрене чежње плам.
.
Дуж празних булевара
утиснути трагови
ситних гутача сновиђења
и понеког сањара,
уснулог на репу снохватице,
запечаћени леже
на перонима заборава,
чекајући празне возове сјећања.
.
Довољно ми је да знам
да си ту,
под нашом кабаницом неба
гдје смо, држећи се за руке,
чекали да звона града
пробуде тротоаре
на којима још увијек има оних
који се радошћу пламена
воздижу ка небу.

Фото: Беч; Википедија

Челичног оклопа, гвоздених мишица,
Погледа што бљује ватру на душмане,
Бржи је него свака у гори тица,
Витез силовити без страха и мане.
Непријатељу душа у пете стане
И у њему замре свог живота клица.

Сабљом сасеца љуте кабадахије,
Без милости реже, дере посред лица,
Пори Угаре и Шваба сто буљука.
Од њега јаросног и сам се Враг крије,
Пресамити у наклону преко струка.
Народу и робљу пред очима сване
Кад тај делија на чело војске стане.

Иза громких поклича и арлаука,
Иза скорелих рана и боја мука
Скрива се милосна, нежна, мека рука
И питомо срце од танане свиле
За нејаке, децу и за миле виле.

Прави ратник- јунак, пред њим измиче мрак,
Он небо светлицом из ока осветли,
Због сокола заоре први петли
Да соко муњевито пређе кућни праг,
Оседла коња и у битку полети.

Кад Мајка Србија зацвили и да знак
Да устане тежак и ратар и горштак,
Борбом за слободу злаћану посвети
И у паметарницу Србства узлети.

Фото: Прота Јован Бошковић; Википедија

Учили су нас
да су комплекси
негативна уверења
и да се лече у оквиру
психичких поремећаја
.
трице и кучине
.
уморила сам се
да будем самостална жена
хоћу да неко брине о мени
.
да брине уместо мене
хоћу да верујем да
ме неко може спасити
и када одустанем од борбе
.
показујем озбиљне
факторе ризика за
ниско самопоштовање
само зато што кажем
да не могу сама
.
сећам се како
сам са пет година
на маскенбалу била Пепељуга
и како сам побегла са позорнице
.
да ли ми се није допала маска
или они који су очекивали
да добро одглумим своју улогу
.
отад лоше глумим
и не експериментишем са маскама
.
тридесет година касније
затиче ме сазнањe
да имам све симптоме
cinderella komplexa
и да се појачавају
како старимо
.
или пребрзо старим
или читам превише
или сам старомодна
(не)зависна жена
.
пуна комплекса
и празна себе

Фото: Комплекси; Википедија

Бол… није болест, и неће ни бити уколико му не допустимо да нас убиједи у своју реалност. Бол је аларм којим би се требали будити из уљуљканости из осјећања нужне реалности. Бол би нам требао служити а не ми њему. Стога, бол треба схватити и бити му захвалан што постоји као такав али онда треба преузети палицу живота у своје руке и сву одговорност за оно што нам долази и у што смо својом акцијом упали. Болом наглашавамо себи да смо негд‌је погријешили, да смо застранили, успавали се у рутину убјеђења које нам не прија а то и не примјећујемо. Бол је ту да то нагласи, да нас пробуди из тог сна, из рутине, да прекине ток којим се уводимо у деструкцију.

Шта је бол и како се јавља?

Бол је последица блокираног енергетског тока у нашем енергетском пољу, у нашем тијелу. Тијело, као енергетско поље, је намијењено да буде проводник информација које добијамо из Виших сфера постојања или пак из нашег окружења. Када се информација нађе у нашем енергетском пољу ми је нашим разумом прослеђујемо кроз енергетско поље и из ње читамо њено Знање-о-Себи. Та информација у наше тијело улази у форми вибрације. Пошто је и наше енергетско поље уистину маса која вибрира фреквенцијом наше душе, свака информација (вибрација) која уђе у домен нашег разума и стога у домен нашег енергетског поља, својом фреквенцијом д‌јелује на фреквенцију нашег поља.

Уколико смо бомбардовани одређеном фреквенцијом, у знању или у не-знању (то може бити фреквенција које изазивају страх, дакле убјеђењима), наше енергетско поље реагује. Сама реакција на нешто је чин самозаштите, који у дијелу нашег енергетског поља а који је најосјетљивији према тој вибрацији ствара блокаду. Блокада служи ћелијама тијела да се заштите од фреквенције која им ствара страх. Штитећи се, ћелије уистину чине супротно од онога што би требало да се чини у таквој ситуацији. Самозаштитом стварају штит који у једном моменту постаје непробојан, тј, не дозвољава енергији да тече својим намјереним токовима. У немоћи да протекне кроз унапријед сворене токове енергија тражи начин да заобиђе блокаду. У покушају заобилажења насилно себи ствара пут а на мјесту гд‌је је енергија блокирана јавља се набој који се нервним токовима нашем разуму представља као бол. Бол дакле није болест већ је бол показатељ учвршћеног убјеђења, блокираног протока енергије, а самим тим нам је и показатељ стања нашег енергетског поља. У оптималном стању нашег енергетског поља енергија тече несметано те се енергетски токови обављају без препрека и за нас неосјетно. Бол је аларм који нам указује на искривљење нашег схватања реалности на ћелијском нивоу пројекције. Са ћелијског нивоа размјена информација утиче на подсвјесно стварање цјелокупне реалности коју евентуално доживљавамо као манифестацију. Бол је дакле механизам буђења који нам наговјештава да нам је моментално потребна интервенција, помоћ.

Како нам то бол може помоћи?

Заустављањем тока реалности у којој не видимо искривљење намјереног нам пута, бол усмјерава нашу Свјесност на Себе, наговјештавајући један једини циљ; заустављање свих радњи. Заустављањем свих дотадашњих радњи, укључујући и сваку мисао којом смо доспјели у овај моменат, заустављамо акцију и мијењамо њено усмјерење. Усмјерење акције је активни градитељ реалности. А бол, како га и доживљавамо и осјећамо, јесте увјерљив доказ да смо на погрешном путу.

Међутим, његова улога није да нагласи негативност већ да нас из ње изведе и врати нас на пут душе, на пут самореализације из које израста радост живљења. Стога, у моменту када осјетиш бол, вријеме је (већ увелико, задња прилика) да се зауставиш у свему и да медитираш на Здравље. Шта то значи? То значи да се извучеш из сценарија који се намеће као нужност и да бираш реалност какву би у најбољем сценарију пожељела. Уистину, појава бола наглашава акценат на једну приоритетну мисао; на одржање ЗДРАВЉА. А одржати Здравље можемо и требали би чинити као превентиву радије него ли да нас на то наше биће наводи болом, дакле последицом запуштености ове рутине.

Запуштеношћу, тј, не-знањем или немарношћу, бол прераста у болест. Болест је дакле проширена блокада протоку енергије која се са једне ћелије или са мање групе ћелија пренијела на тијело или пак већи дио тијела и заживила као енергетско тијело унутар нашег тијела. Проширење настаје допуштањем нашим устрашеним ћелијама да емитују фреквенцију страха (којим се тобож’ штите) ка сусједним ћелијама нашег тијела. Да би се спријечило стварање болести бол се јавља у нама а да би се спријечило јављање бола неопходна је рутинска активност ‘балансирања’ нашег енергетског поља.

Шта је рутина и како доћи до Здравља?

Рутина је једноставна: Свако од нас се у овом тренутку може зауставити и сагледати стварност тренутка онаквом каква она јесте. А каква је то стварност коју свако под‌једнако може да потврди? То је стварност овог тренутка, овог сада, у којему могу да закључим да ЈЕСАМ, да постојим, те стога, док постојим да у том тренутку ничим, до својим убјеђењем у угроженост моје егзистенције, нисам условљен/а. Ако би смо се у том тренутку истински преиспитали, схватили бисмо да је здравље основа нашег битисања. Ако пак стварност гледамо кроз филтере разума, дакле кроз створено убјеђење о овом моменту, онда нас бол може одвести у даље искривљење истине о себи, у
убеђење које нас неумољиво увјерава да смо угрожени.

Ако ово схватимо, онако како би требало схватити, наша пажња ће у том трену окренути свој фокус од болести ка здрављу. Окрећући се ка здрављу наш дух проналази и начин да се наше тијело врати у оптимално стање битисања. При том постоји и једна рутинска вјежба, радња, која је мени дата на увид а која и свима другима може помоћи да будемо сами себи ‘лијечници’, тачније ИСЦЈЕЛИТЕЉИ.

Да би исцјељење било пто ефикасније пожељно је схватити да је наше тијело (као и материјални свијет) уистину холограмска пројекција Свјетлостног записа. Ако то успијемо схватити онда нам је знатно лакше одрадити метод који ћу вам овд‌је представити. Дакле, увелико ће вам помоћи уколико своје тијело, своје енергетско поље, замислите као свјетлосну радије него ли чврсту материјалну форму. Неки би такву форму нашег енергетског поља назвали АУРА. Ако смо то прихавтили прослиједимо кроз процес исцјељења.

Фото: Бол, болест; Википедија

Можда је боље тако,
обичним речима прићи камену, води и ватри.
И онако ништа се у песму не да.
И онако ништа се не одгонета, ни горе, ни овде,
ни толико барем да знаш
шта то пустоши близину између две душе, а некмоли више.
На почетку била реч, која ли је,
и крв и Божја уста смо изболи,
од недослуха, од ћутања, од речи оболели,
до црног са лудилом звезда, омамом изгибељи.
.
Напокон, нашла си ме, моја благости.
Благ је овај дан
над добром земљом коју смо сатрли.
Време је и било. Обичним речима назвати све.
И кад смо говорили, све смо прећутали,
у соју нам тако,
по оцу, по мајци, по браћи, по сестрама.
Горки и сами једни с другима
црно ткиво у беле крпе завијали,
за мачкама, за божјацима, за туђим жалили,
а своје ћутали.
Једино мајка говорила о мртвима
и плакала пред свима.
.
И онако све смо знали, кажеш ми благости.
Велим ти, можда смо ружни одвише тужни
те нас ни једна лепота на ране не привија.
Можда језик не знамо, говоримо и ћутимо у невреме.
Стоглаве су речи.
Апостоли себељубни исповедају љубав,
фарисеји тумаче свете књиге.
Са ким ћемо?
Коме рећи другу страну привида
где заборављена боли чиста и светла вода Јордан,
она која је већ једном спрала свет?
.
Учиш ме, благости.
Велики је неспоразум, васељенски,
а крхко људско, нико ни до кога.
Кажем,пријатеље чекали, нису дошли,
а болесна ноћ за сламку се држала.
Драгости, милосрђе тумачиш, можда су и они чекали.
Омразом затичу нас из потаје, велиш њима је горе.
Зло нам се унутра свија, велиш добро се збунило.
Варали смо и чарали,човечјем надевали Божје име,
ако је по љубави, велиш, исто је.
.
Боље је тако, обичним речима, без жестине,
прићи камену, води и ватри.
Дан је овај ко млеко.
Располућено црно чека. Нека га.
Нађох те благости, моја добра светлости.

Фото: Фб страница – Favourite Flowers

Јутрос смо осванули заједно
Тијанија унутарња и ја
Тијанија – земља моја најмилија!
Певају птице певалице
Оне увек певавају
Само ја одлазим и долазим
.
Јуче сам дошао после дугог лутања
Дошао сам са сврхом и суштом
Дошао сам да поново одем!
Опет певају птице певалице
Певајуће молитве узносице
Ја одлазим и долазим птице остају
.
А где је та раван којој одувек тежим?
И где се налазе сврх и сушт?
На Тибету – у Миларепа култу?
Можда у пећинама Хималаја?
У испосници Свете горе атонске?
Или у пустињи Антонија Великог?

* * *
Место Поглед изнад родног дома
Заплетене ноге у Лотосу радости
Испред – девет плавих ланаца планина
У души сва светилишта света
Ако хоћеш до циља да стигнеш
Не одлази нигде – нигде не одлази

Фото: Плаве планине…; Википедија

отворена врата ноћ од црног плиша
над главом детета крило слепог миша

ужаснуто лице страх цури из ока
црна сенка прати јасну слику шока

с ормана на кревет из собе у собу
животиња чека ставља нас на пробу

неко јеца вришти неко светло гаси
свако покушава од зла да се спаси

животињи лепо прија царство ново
док кроз главу лети и оно и ово

очисти се кућа прође време стреса
а још се тумачи порука с небеса

М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“

Фото: Слепи миш; Википедија