Драган Симовић: Лирско певање двеју песничких вила


Кроз поезију се пројављује лепота душе из вилинског света снова.

Певање је призивање оностране лепоте кроз реч, кроз слог, кроз глас, кроз ритам и музику.

Најтананија и најдивотнија осећања казују се песмом и певањем, откривају се кроз језик поезије који, истовремено, и јесте и није од овога света.

Песници су сневачи и визионари, благовесници светлих и божанских бића из вишњих оностраних светова.

Данас вам представљам две врсне и даровите песникиње: НЕВЕНКУ МИШИЋ и СЛОВЕНКУ МАРИЋ, које, већ неко време, објављују дивотне и танане лирске песме на Србском журналу.

НЕВЕНКА МИШИЋ

Даровита, самобитна песникиња, лирског гласа, разуђеног језика и узвишеног префињеног стила.

Њене песме су изаткане од топлине и трептаја танане и осећајне песничке душе што тражи и проналази скривену лепоту овога света, као и оностраних невидљивих светова, у свему што види, додирне, осети, слути или наслути.

У поезији и језику Невенке Мишић нема приземности, баналности и вулгарности, нема очаја, горчине и гађења, већ из сваког њеног стиха, из сваке њене речи исијава нежност, самилост, саосећајност и љубав према животу и бићу, према Творцу и свеколикој Његовој творевини.

СЛОВЕНКА МАРИЋ

Још једна даровита, самосвојна и самобитна србска песникиња, однегованог језика и стила.

Словенкина баш као и Невенкина поезија изаткана је од скривене лепоте овостраних и оностраних светова, лепоте и дивоте лучезарне и распеване душе што се открива и пројављује кроз разуђене песничке слике које подсећају на неухватљиве и недокучиве лирске аквареле.

Песникиње се поезијом, надахнутим лирским певањем, бране од бесмисла, безнађа, таме и зла овога света у којему свака узвишена и танана душа просто вапије за скривеном лепотом неких оностраних божанских светова.

У Невенкиним и Словенким песама, гле! осећам и препознајем властиту песничку душу.

(На Истеру, у јесен 7526.)

Advertisements

Словенка Марић: О СЛИКАРУ И ПТИЦИ


Брда су га опседала ноћу. Под светлошћу, каже,шуме, траве и воде крију душу. У мраку отворе се дубине, тајанство, простор.Говор тишине. Исконско клијање земље. И човек бива искон са душом биља и ноћи.
Ноћу он је бивао ноћ,затрављена тишина. Божанство са крвотоком биља. Клијање. Чекање, слутња млечног свитања.А онда се једном из тамне дубине винула сребрна птица. Бели феникс. Лабуђе бело, рана на апсолуту ноћи.
После је данима сликао сребрну птицу и ноћ.Блиске пределе и таман обзор затечене белином птичјерг тела у високом лету. Данима тако, опседнут, и сам жива рана лабуђе белине.Сликао је све док сребрна птица сасвим не осветли брда, шуме траве и небо, и – ишчезе сред светлости. На слици остаде светао пејзаж.
Од тада је, веле,у њему утиснут знак белог феникса који му се јавља са друге стране платна и ноћи.

(Из збирке ПРЕОБРАЖАВАЊЕ СВЕТЛОСТИ)

Николај Левашов и „НИБИРУ“


 

 

У октобру 2003. године, у близини наше планете требало је да прође небеско тело које је у митовима и легендама познато под називом „Немезис“ и „Звезда смрти“, а у „научним“ круговима под називом – „Планета X“. Немезис је била друга, неутронска звезда нашег соларног система, а пролази поред Земље сваких 3.600. г, и прате је тешке катастрофе детаљно описане у одговарајућим „митовима“ и „легендама“.

Следећи сусрет је требао да доведе 2003. године до губитка земљине атмосфере, па чак, можда, и до експлозије наше звезде – сунца. Ова информација није резултат нечије фантазије, и долази директно из „научне заједнице“. Ова информација је отворена, али није објављена да би се избегла бесмислена паника. Због тога је, информација о предстојећој катастрофи, мада ретко, објављивана у западним медијима. Међутим, ми смо свесни, да се ни 2003. г. ни касније, није догодила било каква планетарна катастрофа.

Академик Николај Левашов је био у стању да скрене „Звезду смрти“ из своје орбите.   Да би доказали ту чињеницу нећемо имати потешкоћа: 2003. година је прошла, а сви смо живи и здрави, односно, Планета X (Немезис) “ је прошла“! Остаје да се уверимо да је ризик од приближавања овог небеског тела заиста постојао.

Овде ћемо то да урадимо. Ево како је описао приближавање, „Звезде смрти“ Земљи академик Николај Левашов у чланку „Коме је и зашто је потребна тамница „тамне „материје …“ (децембар 2006):   „…

Чињеница је да се заиста приближавало Земљи космичко тело, које је познато под називом Планета X у научним круговима. У митовима и легендама то небеско тело називају Немезис, Планетом Смрти, а научници верују да је смрт диносауруса произишла пре много милиона година због чињенице да је то небеско тело тада прошло опасно близу Земље. У овом тренутку, према прорачунима астронома, планета-X је требала да се приближи тако близу Земљи да је то морало да доведе до губитка атмосфере наше планете.

Али то није све. Гравитациони утицај планете X на наше Сунце, био би толико јак да би то довело до наглог пораста сунчеве активности, које би веома брзо расло, а научници који проучавају Сунце, почели су да говоре о могућности да ће наше Сунце постати супернова, или, барем, мини нова, што је објављено у неколико научних часописа, а о чему нису журили да информишу медије, како не би изазвали панику.

Чињеница је да би експлозија супернове одмах убила сав живот на Земљи, а соларни систем би се, барем, у великој мери променио! Ако би Сунце постало мини нова, последице за соларни систем не би биле толико озбиљне, али за живот на Земљи, оне би биле катастрофалне.

Сунце би „засијало“ неколико милиона пута јаче него обично, а то би довело одмах до кључања и испаравања океана и мора на осветљеним површинама планете….. да настављам да објашњавам вероватно нема смисла и тако је све јасно. И све то, су налази научника, који су дали одговарајуће закључке. Узгред,  ко жели може сам да   „копа“  и нађе ове научне публикације. И то би био сасвим реалан, а не библијски „крај света“, који су научници очекивали у октобру 2003. године! .. “ 

Чланак из Вашингтон Поста, децембра 1983.гпдине

„… Примећена је чињеница, да НАСА данас енергично негира постојање Нибируа. Посебно се тиме бавио Давид Морисон – виши истраживач Института за Астробиологију НАСА (Наса Астробиолошки Институт), који је у току 10 година одговарао на питања на сајту НАСА – као, није је било ни 2003. ни 2012. г. а открили су је 1983. године, амерички астрономи Томас ван Фландернс и Ричард Харингтон. О њој су писали у децембру 1983. Вашингтон Пост и монтреалска Газете, у септембру 1984 – US News World Report  и у октобру 1999. – Британски  Економист (The Economist.). Бука је затим порасла у галаму. 2001. године, о планети X су одмах пријавиле три обсерваторије – из Јужне Америке, Швајцарске и Сједињених Америчких Држава. Касније су у свету говорили о „Проблему 2003“. И ево шта су говорили и шта су описивали:    

 

Чланак у монтреалској Газете, децембар 1983. године

„Ако она прође између нас и Сунца, Земља успорава своју ротацију и зауставља се на неколико дана. На једној страни Земље наступа дуг дан, на другој страни Земље – ноћ. Приморана да се „прилагоди“ моћном магнетном и гравитационом пољу Нибируа, наша мала планета се нагиње у страну за 1/4 круга – под дејством силе инерције земљина кора и воде океана ће почети да се крећу. Слојеви литосфере ће почети да пуцају и падају један на други, из дубине земље излиће се фонтане лаве. Гигантски таласи висина од 30-40м ће се излити на копна. Лед на половима, који ће се наћи у тропским пределима, веома брзо ће се топити, а након две године ниво воде ће порасти за 200 метара … „(Николај Шаповалов, I №10, 2003) ...“    

 

Чланак у САД у US News World Report, септембра 1984.год.

 А ево, информација из писма Николаја Левашова, написаног 2002. године Татјани Черкасовој, која је објавила интервју са њим у новинама „Панорама“, који је објављен у Лос Анђелесу. Тамо постоје интересантне информације о „Звезди смрти“ и обећање да ће спречити катастрофу

 

Чланак –  британски  The Economist, октобар 1999. године

„Желео бих да вам скренем пажњу на следеће. Астрономи, астрофизичари широм света говоре о доласку великог астероида до Земље, у мају 2003. г. кога називају Црна Планета, Звезда Смрти.  

Она (Звезда Смрти) мора проћи врло близу Земље и изазвати планетарну катастрофу. Ово се већ дешавало у прошлости, а више пута је довело до пропасти цивилизација, враћало човека у стање дивљаштва. Прорачуни астронома у овом тренутку су веома прецизни. Дакле, ја ћу покушати да променим путању планете, да би се избегла планетарна катастрофа. Да ли је то добро или лоше?! Надам се да је добро. Дакле, ако се у мају наредне године ништа не деси, за мене ће то бити довољно, без обзира, независно од тога, какво „објашњење“ ће дати  „научници“. Зар је то и битно?! По мом мишљењу –  није. А по вашем мишљењу? .. „    

Орбита „Звезде Смрти“ је приказана на швајцарској новчаници.

А даље – још један мали део из чланка Елене Љубимове „Николај Левашов – патриота Русије и света„:  

„… Проблем је почео да се заташкава већ тада, јер да спрече будућу катастрофу ни светски лидери ни стручњаци нису били у стању.

Али након тога, што је она спречена од стране једног човека – Николаја Левашова, и даље се по том питању ћутало, а сада се чак и негира да је такав проблем икада постојао у природи.

Али, постоји један врло занимљив податак, „Непостојећа“ планета је још увек приказана на швајцарском франку … “   На тај начин, тај задатак, да је Николај Левашов био у стању да заустави „Звезду Смрти“ и спаси Земљу од сигурне катастрофе, може се сматрати успешно завршеним  и чињеница да смо сви још увек живи, није спорна. Што се тиче ауторства тог дела, не постоје варијанте, осим осим оне о којој је говорио Николај Левашов – ни Господ Бог није потписао ову акцију, ни ванземаљци нису виђени, ни локални преваранти који воле да се ките туђом славом такође ћуте, све до сада.

Дакле, остаје само да се још једном захвалимо Светлом Јерарху Николају Викторовичу Левашову за оно што је 2003. године учинио и очигледно спасио планету и цивилизацију од сигурне смрти.

Разумни људи га никада неће заборавити! 

 

   Избор и прирема текста – Душан Ми·- 2016.

 

Борка Љешковић: ПЈЕСМА МОЈОЈ ЗВЕЗДИ


(Инспирисана ријечима Драгана Симовића

Моји дани плету венац мудрости још увјек превелик за моју главу
То је вијенац за спас, који попут компаса окрећем у нади да ћу пронаћи твој сјај и знати куд даље да запловим бродовима храбрости и наде док будеш моје лице зарила
Тад ћу познати бесконачну бајку, и океане у себи неоткривене по којима морнари луди од љубави рибаре радост
Тад ће се овај смртни век прелити у бескрај, биће мира јер знаћеш
док је мене биће тебе
док је тебе биће мене
Док је нас ту је спас
биће тебе
биће мене
то је истог бића глас. 

 

 

 

– Борка у Драгановом врту, поред Истера  –  тренутак забележио фотографијом, Владан Пантелић-

 

 

 

Борка Љешковић: ЈА ЧЕКАМ СВИТАЊЕ


Кроз црно бијели свијет лети румено перје фламингоса. Збуњује ову тугу што прави засједу после првог зареза у реченици.
Запали сва гудала и у прах претвори! Нек звук њихов не прави мреже од сјете што лове и хватају златне рибе мудрости!

 

Нећу да их слушам! Ја чекам свитање у тишини. Сунце ће иза чела мог изаћи! Буднија ћу љепше сањати. Звијезде ћу под ноктима сакрити. Бићу као никад до сада прогнана из престрављене обичности!

 

Будној ће ми из очију нестајати све маске, које облачимо нашем дану, док се мој осмех благи буде протезао између двије ужарене лопте.

 

Владан Пантелић: Л о в а ц с н о в а – т р г о в а ц


 (Из књиге – Праискони ловац на снове)

-У Пратијању, у неко пра време, био сам учитељ сневања и трагања, и ловац на трофејне снове, -прича наглас човек из мог огледала.

 

-Када је лепа погода снови плове мирно, и лако их је ухватити, али ти снови су као ситне животиње, и нису посебно вредни. Ни три паре не можеш за њих добити. Сви траже ретке, крупне и необичне санзверке. Обично бих се попео на узвишице, громко шаптао, шаптао речице тајнице и зналице, и с њима мамио, мамио снове необичнице, а онда бих на њих набацио плашт снова – хватачице. Мало би потрајало док се снови смире. Када престану трзаји, запакујем их, и они су спремни за испоруку. Онда чекам богате, заинтересоване купце, углавном старе муштерије, сноваскупљаче, занесењаке, необичњаке, оносветовњаке, са Истока.

 

 

 

-Но, никада нисам смео сметнути са ума да сам и ја само сан и да, можда, и мене лови неки санловац. Да бих се од тога заштитио, спроводио сам низ мера заштитница. Најважније ми је било да одмах, у плићаку сна, укључим прекидач трагача на левој страни главе, иза уха. Онда бих био потпуно безбедан. Он ме је више пута спасио.Чим запрети опасност, трагач би слао унутарње звуке, а потом је прелазио на трептаје. Тада бих се, брзином муње, будио у четвртој димензији сна и противнике распауглио распршивачем дејства, после чега су били потпуно застрашени и онеспособљени за дуже време.

 

 

-Једне прекрасне ноћи, ноћи створене за ловце неустрашивце

 

в и д е о  сам да је право време да кренем на одлучујући лов, лов на Првотни сан. То је највећи, истински вредан, највреднији изазов за правог санловца.

 

П р в о т н и  с а н је смишљач, зидач, фарбач, чувач и пуштач свих могућих снова, малих и великих.

 

 

Првотни сан је…

 

  1. новембар 2009. у 17:00

 

Невенка Мишић:Ветрови…


Оркани дувају узнемирено,
небеском светлошћу
траже изгубљен пут.
Трагови нестају при светлости

 

Музика свакидашњице
престаје за светлост или вечност.
У мојим мислима тутњи пролазност.
Мостови повезују растављено

 

Честице неповезаности
нагризају ми светлост из очију.
Помрачина на тренутке преовладава.
Надам се искрености
небеске светлости.

 

На путу моје сутрашњице
лешеви беспомоћно умиру.
Оркани дувају узнемирено
Враћам се да бих остала