Симболи љубави,

Весне поклони,

Цветови су јоргована

Љубичасто вагрени!  В.С

Према грчкој легенди, Пан, бог шума и поља, срео је лепу нимфу Сирингу. Очаран њеном лепотом , појурио је за њом.

Уплашена осећањима Пана, Сиринга је побегла од њега, тако што се претворила у мирисни жбун – цвет – јоргован.

По другој легенди, Пролеће је сакупило мало сунчевих зрака, и помешало их са мало дугиних боја, и почело да их просипа по земљи. Када је стигло до северних земаља, остала му је још само бела боја – ту је боју расуло по цветовима грмља и на местима где је бела боја пала, израсли су бели јорговани.

А друга  легендаопет,  каже, да је Богородица благосиљала дрво, под којим је заспала, а које није никада цветало. Од тада, негде око Васкрса, оно цвета.

Ако нађете цветић са пет латица бићете срећни. Зачудо, ово дивно, мирисно дрво у Енглеској се сматрало доносиоцем несреће, док је у Русији неизоставан слемент имања.

У Француској га зову Лилас, у Ирану и Турској Лисичји реп,

Код нас долина Ибра више од седам стотина година мирише и подсећа на краљицу Јелену Анжујску, мајку Драгутина и Милутина.

,

www.artnit.net › Flora doma; Стил; Florets ru…

фотографија –Телеграф

приредила Верица Стојиљковић

У памет се дозовите Срби

На Космету где нам свићу дани

Ведро небо изнад Божјег храма,

Сабор држе на пустој пољани,

Преци наши вјећају о нама.

Газиместан стражари, не спава,

Уз Немању Сава десно стоји,

Са Душаном Лазар васкрсава

Крај њих Милош никог се не боји

Деспот Стефан стигао међ њима,

Карађорђе, с Марићке јаруге

Синђелић се заклиње пред свима

Сви за једног, један за све друге

На Сабору преко океана

Тесла вечни родној груди броди,

Ту је Његош са ловћенских страна

Арсеније још сеобе води.

А Краљ Петар преко Албаније,

Са Мишићем на тај Сабор стиже,

Славни преци, понос историје

Збор зборују и о нама бриже

И остали бројни великаши

Дучић, Андрић и Патријарх Павле,

Див јунаци, бесмртници наши

Свих векова Светосавске лавре

Док збор сунце са небеса грије

Траже начин Србе да обоже,

Моли Свеце Свети Василије,

Спасавајте што се спасти може

Бог Свевишњи поручује с Неба

Не чешите тамо ђе не сврби,

Пропаст тешка прети вам и вреба,

У памет се дозовите Срби.

На Сретењу вишњем свако мио

Кад је Исус приступио Богу,

Сретните се, јад вас не убио,

И крените у свесрпску слогу.

Нико од вас наћи места неће,

У камену скривени и дрвљу,

Нема српству напретка ни среће

Не крчмите што платисмо крвљу.

Нек у главе свим Србима уђе,

Вековна се не продаје жетва,

Ко да српско као да је туђе,

Стићи ће га Лазарева клетва.

Продајете свога рода главе,

Зар вам срце не дрхти и зебе

Издаје се ко победе славе,

Кад све дате, продали сте себе.

Без Призрена неме су нам речи,

У Пећи смо остали без вида,

Душа нам се Дечанима лечи,

Грачаница српске ране вида.

.

Фотографија- Манастири.рс

Приредила Верица Стојиљковић-

Девет првих дана и ноћи од срп младог месеца
Тихујем и постим – прочишћавам и чула и свест
Без гласа – брбљивка и без мисли – љуте авети
Чистим и окрећем спирале избељујем јаснице
Окренут истоку убрзавам жив-вире у смеру сата
И ходам мрачним тунелима – лавиринтима ума

Ох како пред тишином пада безбожје зрикаво!
Пада неодлучност – бразда и пукотина у личности
Тишина прочишћава грло и уста – пећину зубату
Тишина прочишћава и васцртава сјајне видике
Тишина – као водеан дубине – тишином казује
Тишина – када проговори – шаље речи медоносне

Хајде да сви сви будемо вође – тихи и незнани!
И да владамо са љубављу – врх силом Универзума!

А ти – моја друга половино – ткаш ли Вечност?
Немој душо да пољутиш наше нерве језике и очи
Хајде моја друго – врзину посеци запали прескочи!
У центру свих раскрсница попни се на кам кремен
Пропо-ведај мудрост и преокрећи усијане главе
Словољубве људе усмери ка врху високе планине

И ја ћу доћи тамо где две реке траже и налазе ушће
И исплести ти венац од расцветалих лек – биљака
Слушаћу твоју проповед док ти Тијанадо мрси косу
Онда ћемо се загледати у златно овално огледало
Нећемо се уздати у очни вид – невид већ осећај
И изабрати најбољу будућност – једну од милион!

Фото: Фб страница – Flawers und Nature

Пун месец овог јула виси над Тијанијом
Прорадило неко ломно ломило у мени
И заштокрилне мисли пред непознатим
Гледам у бели облак који плови небом
Видим како поприма многолике облике
И раствара се али не брине и срећан је
Не брине срећан је – он је оно што јесте!

Благо оном човеку који нема непријатеља
Они су заувек отишли из његове подсвести
Јер им тај човек није признао моћ над њиме
И није дозволио да испољавају своју силу
Ојутрило магла пијуцка воду речице Тијане
Пун месец убледео спушта се ка хоризонту
Праискони мир потпуно испуњава моје биће

Јул пун месец – недеља није отишла од мене
Сећам се прошлих лета и стене за тиховање
Колико дубоких тајни носе мора и водеани!
И у плими и осеци и бонаци почива Једно!
А толико брзих потока и река носе у себи!
Ох! Ко је жеднији – ја Воде или Вода мене!?
Човек је леп као цвет а цвет је леп као Човек!

Фото: Каћун; Википедија

Један упита:
„Шта је твоје, а шта моје?
Небо или земља,
радост или туга,
свјетлост или мрак,
уздах или издах,
живот или смрт…?“
Други размисли, те му одговори:
„Ја сам и на небу и на земљи,
дијелим и радости и туге,
у свјетлости искрим јаче,
у мраку пут освјетљавам,
присутан сам и кад живот издахне,
те се смрћу вјечност удахне.
Ништа није, ни моје, ни твоје.
Гдје сам ја, ту си и ти.
Сагласје клепета анђеоских крила.“
А човјек?
Човјек у својој гордости воли да је сам,
себи својствен, самодовољан…
да посједује и да присваја.
Не горди се, човјече, пред величином туђих дјела,
већ се унизи пред величином својих недјела.
Чак ни мисли које имаш нису твоје.
Дјело су Господа.
Он је створио свијет за двоје.

Фото:Два анђела; Википедија

Нема суштих недостатака у теби нема ни у мени
Стога не кривимо наше лице и не печатимо усне
Сваки човек је прави битник – Откровење Божије
Људи наизглед лутају безциљно – траже Пут
Не прави слепо од Живота рмбу над рмбовима
Живот је вечан и безконачно велики потенцијал
И увек увек подржава наше несебичне планове
.
Потка –шести елемент красна Божја плетеница
То су лепи дубокосмисаони ћилим до ћилима
Потка је свест и потка увек плете и чини светове
А его је рам у који се заробљено урамљујемо
Уместо да спознајно путујемо дуж плетеница
Из света у виши свет из Васељене у Васељену
Будимо занавек истинити и чисти и усправни
.
Када човек нема исправну акцију врти се у круг
Да би се показао другима скупља духовне мрве
А то су таштина и гордост и духовна мастурба
И не ушушкавајмо се! Бацимо свилене пелене!
Бацимо душеке јоргане јастуке свилу и кадифу!
Изађимо напоље пробијмо лед окалимо главе!
И живимо живот изнад оправдања и опраштања
.
Бацимо уштогљени тупи сценарио писан гомили!
Пишимо сами свој живот и послушајмо мудраце!
Не бринимо о било чему недостојно и неважно је!
Чувајмо наше чело од брига и бора водоравница
Ни овај свет ни много виши светови бригу не воле
Слушајмо срце душу и скокнимо – небо куцнимо
Полетимо на планину полетимо на другу планету

Летећи усмеравајмо се кроз духовну вертикалу
Протрљајмо очи једном два пута стотине пута
Гледајмо кроз масиве високих планина и облака
Бацимо луткице сличице књижице које скупљамо
Тражимо сасма непознате тајновите висине дубине
Тамо је вредност и изазов – тамо су Пут и Циљ
Иди слободан и неустрашив иди у Светлост!
.
Понекад пустимо крв и призивајмо љуте звери
Чувајмо се тих меких дана да не прекардашимо
Јер сува свакодневница уштогљена и уштројена
Представља духовни ментални и физички слепизам
И јесте пакао деветкружни у нама другог нема
Над људима је дуго предуго била копрена незнања
Вратимо памћење да смо духовна и вечна бића
.
Питају се људи а питам и ја њих – како пливати?
Пливајмо радосно кроз Вечност тражимо Безкрај!
Нек сви уче велика знања већа од религијских
И нека ме се ману млаки тугољуби и оптуживачи!
Тражимо Божији глас и гласове иних захукталих
Чији трептаји отварају око наше Ја Јесам есенције
Дошли смо – да се одушодухосвестолицетворујемо!

Фото: Смисао живота; Википедија

141
Из златно-жутог облака,
Гле, слива се у сне –
Јесења вилинка сете!

142
И кад све изгуби
Сваки смисао, –
И даље верујем!

143
Онај сам што зна,
Да је све ово
Само један сан.
Само сан, гле,
И, ништа више!

144
Тајинствени сневач из сна,
Гле, мене у сну снева!

145
Не сневам ја своје сне,
Већ моји сни, гле,
Сневају мене!

146
У ноћи дужој од века, гле,
Само нас Духовно Сунце греје!

147
На концу
Дугог пута бесмисла,
Смисао ће, гле,
У Светлост да процвета!

148
Гост у дому своме;
Туђинац, гле, на родини!

149
Душе наше
Светле низ сазвежђа!

150
Постидех се,
Пред самим собом,
Дела својих, –
Не знам што!

151
Дела моја,
Без мене,
Гле, лепша бивају!

152
Будим се, гле,
У праскозорје
Будућега века!

153
Ако си рођен,
У Истини,
Онда и јеси;
Постати не можеш!

154
Вера је знање
Које не долази
Из ума,
Већ из срца
Посвећеног!

155
Век се рађа из тишине,
Док свет тоне у дубине!

156
Онај што јесте –
Праузрок без сврхе;
Творац свега без узрока,
Гле, Он је без имена
И без обличја,
И Њега нико
Познати не може!

157
Свирку сетну ветар свира,
На струнама месечине, –
С вечери,
У сутон зелен.

158
Ветар, у сну, над водама,
Грли иве месечарке.
А пун Месец, мед крошњама,
На сенкама ветра клизи.

159
Путуј! Не оклевај!
Једини си путник
На путу навише!

160
Да ли ће Доброта
Моћи да опстане
У веку овом зла?

Боже, гора високих,
Врхова плаветних,
Долина зелених,
Огледај се у очима
Поља цветних и вода изворских!
.
Прошетај се њивама
Златним, житним,
Шумама столетним!
Окити се птицама радосним
И јутром распеваним!
.
. Насмеј Боже,
Облаке, земљу
Сузама Радости да поквасе.
.
Осмехни се Боже,
Сновима девојачким!
Помилуј образе им,
Зрацима жарним,
И пољуби их уснама
Медоносним!
..
Огреј Боже,
Срца младића, што лутају,
И изворе Вилине што траже!
Поведи их!
Путеве жељене им покажи!
.
Дај Боже,
Мир тихотни свакој травки,
Птици, срни, јелену,
свима што Земљом лете и ходају!
.
И Вуку, кажи,
Да буде будан,
Народу своме
На вечној да је стражи!
.
Дај Боже!

Мој тата
скаче у вис по три спрата
тек онако из ината
акробата
.
Зубима за ланце хвата
дебље тање дуже краће
ланце кида алке жваће
мој тата
.
Стави ноге иза врата
и на једном прсту стоји
ничега се тај не боји
акробата
.
Савитљив је ко од гуме
Свашта зна и свашта уме
.
Мене маму и мог брата
све нас чува татамата
акробата

Фото: Акробата; Википедија

Код нас на Балкану још се налази по планинским селима простих душа с толиким богатством доброте и чедности, да када би их бацили у главну улицу ма које од пет и пет престоница, ви бисте се и нехотице сетили приче о благу заривеном под земљу.

– Шта би тек било од ових простих душа, испуњених добротом и чедношћу, да су простудирали седамдесет и седам варошких философија и теологија?

Било би несумњиво исто што и са здравим човеком, који је прогутао седамдесет и седам пилула, одређених за болесна човека.

Уболестио би се.

Философије и теологије множе се тамо где се множи духовна затупелост.. Тамо где је болест, тамо је и медицина.
Однос верепрема системима философије и теологије сличан је односу хигијене према медицини.

Фото: Старци у планинском селу; Википедија