Ходао си за мном и стрпљиво сакупљао
Сво драго камење знано и незнано
Које сам уз пут расипала несвесно и свесно
Од њега си сачинио најлепшу круну

На дан мога крунисања схватих
Шта добијам а шта сам изгубила

Потражих те погледом
Дању златаст ноћу сребрнкаст
Није те било тешко пронаћи
Теже те је сачувати и гледати
Истину мерити

Ухватих звезду у твом оку
И препознах одлуку
Бацих круну у вис
Драгуљи се расуше по небу
У ново сазвежђе и мапу мога срца
Ти имаш право да му даш име

Фото: Како нас небо заводи; Википедија

Пењем се на стрму планину и највишу стену
У грудима крчи сужени дах и понестаје свежина
Упорно упорно настављам тисућвековни посао
Клесања и полирања свог вечног камена
.
О громадо-планино о висока стено!
Мој необрађени Камен дијамант скрива
Ни вукомишљак разљућених доњих органа
Неће ме спречити да исклешем д и в а!
.
Ево ме седим на врху главом у облаку
Жарни вулкани кроз кичму сипају лаву
Кидају тело љути планински и кармички демони
Потом киша из небеског кабла лије на главу
.
Ја – путник ка трону и Камена клесач
Стварам за све и са љубављу светове светлости
Опијен божанским играм као Шива – плесач
Пун делатног саосећања и пун милости

Фото: Сува планина; Википедија

Кад сељак умире све се сневесели
Пшеница у пољу шљива у воћњаку
Његова душа на међу се сели
Тамо где је клецо при сваком кораку

Кад сељак умире походе га звери
С највиших планина из присоја гује
Његову душу Бог сељачки мери
На њиви небу где ветрови хује

Кад сељак умире небо се замрачи
Пресахне поток тихне цвркут птица
Његова душа у цвет се повлачи
Да се снова роди кад никне пшеница

Фото:Сељак; Википедија

Док сваки створ живи сјену хлада тражи
А врелина јулског Сунца земљу топи
У дубини мене појави се мисо
Да напишем једну пјесму о Европи
.
У Француску земљу отишо сам давно
И живио у њој свог живота пола
Ал то више није оаза слободе
Постојбина Сартра и Шарла де Гола
.
У Европи сада друга су времена
Сад је тамо нека друга атмосфера
На првом су мјесту лакомост и профит
А на задњем морал и хришћанска вјера
.
Тамо влада нека одрођена клика
А људи су само гласачка машина
Тамо дјецу малу у повоју уче
Да се мрзи света Русија и Кина
.
Тамо не’смјеш дјете пустити из куће
Да оде до школе или до дућана
Тамо храна нема ни мирис ни укус
Тамо чак ни птице не поју са грана
.
Тамо је све сиво , безлично и тмурно
Код комшије тамо не пије се кафа
У пакленом строју европске машине
Човјек има само улогу шарафа
.
У земљама тијем тражећ боље сјутра
С простора је ових многи радећ скапа
Тамо нема фруле нити хармонике
Тамо нема пите , проје и ћевапа
.
Тама нема брате јагњади на ражњу
Због којих ти вода тече иза зуба
За Видов дан тамо не чују се звона
Нити рески одјек драгачевских труба
.
Тамо нема роде народнијех кола
Нит бучних весеља што трају три дана
Тамо нико не зна шта су српске гусле
Тамо нема Жиче , Острога , Дечана
.
Тамо нема оно када чујеш пјесму
Да ти суза среће потече низ лице
Тамо нема Бери , Мораче и Пиве
Тамо нема роде свете Куманице
.
Тамо у град више рјетко можеш срести
Чистог Талијана , Франзуза ил Швабу
Ту не можеш чути овце како блеје
Нит пијевца како пјева на тарабу
.
У мигрантском мору Европа се дави
Све притисли Турци , Арапи и “ Црње „
Ко памети има видио би да је
Задња ура дошла да пакује прње
.
А ми као муве што немају главе
Јуримо што брже у тај врели кота’
За шачицу сиће да продамо душу
Да живимо пасји живот без живота
.
Да нам дјецу уче истополном браку
Да не знају ко је мама а ко тата
Да будемо Јуде што ће издат Христа
Да нам купе образ за кесицу злата
.
Да у својој земљи праунуци наши
Неће моћи живјет ко на своме своји
Да морамо признат да смо геноцидни
А душмани наши сви да су хероји
.
Да морамо слати војнике на Москву
Да из гроба наши проклињу нас стари
Да морамо на све гадости и бруке
Смјерно климат главом рђи и фукари
.
Али ја сам Србин поносан и частан
Што у груди има још увијек “ херца „
И вазда ћу више вољет свету Москву
Но Лондон и Берлин и Фридриха Мерца
Кренули смо неким наопаким путем
Све би дали ради ћара и профита
Страх ме неки мори да ће српском роду
Европа бит гора од маршала Тита
.
Да ће брзо доћи миграната хорде
Да на нашем прагу бивствују и живе
Сјетите се само Тарабић што рече
“ Сви ће Срби стати , испод једне шљиве „
·

У будућем времену – времену сада
Ми мушкарци нећемо уходити жене
И нећемо читати њихове мале трагове
Неће ни оне издајно наводити мушке
Да се исповедају у опуштеној сласти
.
Већ ћемо – оне и ми – жарко смерати
Ка Једном у чврстој подршци и свести
Користећи моћ промишљене намере
И ширењем мирисне енергије врлине
А на језике ставити или мед или узде
.
У будућем времену – времену сада
Ми мушки градићемо мандалу Склада
Од цветних венчића из њихових руку
Мандалу ведских предака и потомака
У нововедској стварности која нараста

Поново ћемо у врло врло високој свести
Тражити другу полу јабуке – свога себе
Роњењем у дубоко језеро – огледало духа
Као некада на Лири или светој Даарији
Ох Лепоте! у преплету јаве и прасећања!

Фото: Овчар – Каблар; Википедија

Живот – та чудна чудница најчудноватија
Наличи на прекрасно расцветалу белу ружу
Са милион милиона лати – могућих путева
Од изтканих тананих нити ВечностБезкраја
.
Ходам складно без станке малим корацима
Многоного и многогоруко и многомислено
Танком плавом ивицом непрекидне промене
Дими моје јутро и нагло буди неиспав људе
.
Нада опасана пламеном пробудила чудише
Гледају тупо јер им спава прозор за живот
Пројављује се то јасно – у њиховом изгледу
Мотрим из рупе моје свирале размишљања
.
Чојка сваког лако најлакше можеш упознати
Гледећи право преко његовог мача у осмех
Али не буди лонац који се меша у туђе прсте
Упознај чојка благо – као пријатељ и као брат
.
Идем малим корацима и садим орахе орњаше
Видим погодно место за садњу садница жеља
Потом зурим у плаво напупљено високо небо
Ох! Ох! да ми је Тебе Творче сасма упознати!
Када ствараш – свијаш ћелије и светове целе!

Фото: Покрет; Википедија

(Не плаче се за Јунаком)

Јутрос тужна вијест Ратко
Из хашкијех дође тмуша
У небеско царство да је
Преселила твоја душа
.
Па нека је вјечна слава
И нека је вјечно хвала
Теби што си у бој пошо
Отаџбина кад је звала
.
На крвавим мегданима
Просијан си на сва сита
Од ледене воде Дрине
До гордога Велебита
.
Од Динаре и Козаре
До проклете Трескавице
Крваве си битке туко
Српског рода перјанице
.
Полумјесец кад је крено
На крст часни и звонике
На челу си српске војске
Стао храбро пред крвнике
.
Кад дођоше ненадано
Дани тешки и опасни
Ти пред српском војском викну
“ За мном браћо за крст часни“
.
Кад на џихад хоџе сташе
Позивати с минарета
Када опет дође доба
Страшних мржњи и освета
.
Лазарев си штит подиго
Пред Алију и пред Фрања
Због тога те Срби данас
Жале с пуно поштовања
.
Наследниче Бојовића
И чувеног чиче Степе
И од тебе мртвога ће
Зли душмани да стријепе
.
Стајао си ђе смрт сију
Бомбе , пушке и пиштољи
Ни Живојин Мишић вјеруј
Није од те био бољи
.
Због тога ћеш кроз вјекове
У српскоме живјет бићу
О теби ће да се пјева
Ко о Јанку Вукотићу
.
Лице ти је данас мушко
Смрти страшне скрила маска
Ал ће гусле да те славе
Ко Ђорђија и Танаска
.
Име ће ти вјековати
На гусларској светој жици
О твојој ће слави писат
Умни људи и пјесници
.
У српској ће историји
Твоје име да се злати
Дат нећемо да те блате
Нит Бошњаци нит Хрвати
.
Нит Бошњаци нит Хрвати
Нит крвави Арбанаси
Пламен твоје славе ништа
Неће моћи да угаси
.
Из прошлости слике бледе
Памћење је људско кратко
Али ти ћеш кано луча
Да свијетлиш вјечно Ратко
.
Џаба ланци и окови
И пресуде и порота
Ти си за нас Србе херој
Ти си прави патриота
.
Душмани ти залуд име
На ломачи срама пале
У срцима нашим ти ћеш
Вјечно живјет ђенерала
.
Јер си с ножа и вјешала
У час задњи Србе скино
Нека ти је вјечна слава
Мирно спавај јуначино
.
У бескрајној васиони
Ђе вјечито Сунце грије
У строју ће да те сретну
Витезови с Романије
.
И остали зор јунаци
Сви усправни ко свијеће
Маузер те горе чека
И Алексић из Билеће
.
Тамо ће те ђенерале
Много, драго срести лице
Тамо ће те дочекати
Славни Митар с Мајевице
.
Тамо ће те срест хероји
Људске злице и громаде
Пеша , Неђо и Карлица
И Радовић силни Раде
.
Људи што се не бојаху
Срцем стати испред тенка
Ту ћеш срести ђенерале
Срђу , Вељка и Споменка
.
Поштовање ту ће одат
Твојем дјелу и твом лику
И сви они што сад леже
На Маломе Зејтинлику

На Озрену и Мањачи
На Купресу и на Пале
И сви ће ти у глас рећи
“ ДОБРО ДОШО ЂЕНЕРАЛЕ „
.
А на крају пјесме ове
Србину ћу рећи сваком
Главе горе браћо драга
Не плаче се за јунаком.

Фото: Са Фејсбук странице

Срећан почетак, драги ђаци!

Најважнија лекција у животу је научити да је Бог увек уз вас.

Кад то знате, нема препрека, нема посустајања, нема суза,

само радост јер неко те безусловно и безгранично воли!

Ноћ – звезде трепере на својим путевима
Кум распростро сламу по васцелом небу
Седим у лотосу на многомоћном месту
Зрикавци малени неуморни а гласногрли

Идеалан пев за дубоки мир и созерцање
Ни до Лире не стигох суштина ме тргла
У трену ме свест – пребрза и за вајтмане
Врати у родну Тијанију лепотом васкрслу

Месец срцаст – око њега вишебојни круг
Миришу цветови које ноћна сила отвара
Нарастају биљке у врту и трава око дома
Стидљиво се отвара и првоцвет бегоније

Сова са хуком прелеће кров – јури сеницу
Удаљени лавеж љутог гонича брзог зекана
Веверице орашарке развукле звучну мрежу
Шушкају по лишћу пауци и ситни инсекти

Зашто си ме Душо моја вратила са Пута?
Оностранство је наша завичајница права!
Поново зурим ка небу пратећи вековни зов
Напупила земља – испод себе осећам језеро

Његове воде напајају изворе и реке и људе
Преко хоризонта прелеће неорганско биће
Врви многолико Живот у свем Постојању
Како свеобујно Господе и танано трепериш!!!

Фото: Црква у Тијању; Википедија