Кораком тешким
газим први снијег
хорде магле
нападају јутра
.
Злодух збиље
заробио крик
кида срце
окове стеже
.
Сјене из таме
укорак ме прате
Псују
лажу
реже
и пријете
Лажу да те
више нема
Да си само траг
угаслог пламена
.
А не знају
они худи
да није тако
и да те има
.
Да си овд‌је
свакога трена
у грудима мојим
драга успомена
Да си вјетар
што милује лице
кап росе
на јутарњој трави
.
Сјајна звијезда
што трепери
мирис мора
дашак врели
.
Нису туга
они које немаш
туга су они
што ти срцу фале
.
Док тихи сјевер
празнину дише
у снове дођеш
са мирисом кише
Погледом кажеш
Немој да бринеш
Све је у реду
Више не боли
.
Путуј анђеле
Путуј
раширених крила
у царство доброте
а и мира
.
Именом твојим
Поље мирише
уснуле љиљане
милују кише

Фото: Љиљани; Википедија