Како доћи до човјека у човјеку?
Гдје се са њим срести?
Како да се сретну човјек са човјеком,
ако ли су унутар самог човјека?
Да ли смо се ми икада срели?
Да ли смо, једно другом,
преко прага прешли,
или се дозивамо,
свако са своје стране ћуприје?
Да ли смо се дозвали,
или бар глас,
једно другом познали?
.
Како доћи до човјека у човјеку?
Ево,
већ и мрак пада.
Помрачио се и човјека лик
што на ћуприји стоји,
па све мислим,
ни не миче се више,
кано кип,
ни глас да му чујем.
.
Ал’ искри свјетло,
надалеко,
па све, ево,
и моју таму осјетљава,
Пале се звијезде на небу
више наших глава.
Дом,
назирем дом,
и свој и брата својега.
.
Заједно униђосмо
и склупчасмо се око овог зрака,
као у мајчиној утроби.
Заподјенусмо причу,
неиспричану,
али јој познамо,
и почетак и крај.
И нас двоје се познадошмо.
.
Не питамо се за име,
ни откуда смо дошли,
већ, једно другом,
у очи гледамо,
и не можемо се нагледати,
ни чудом начудити,
ко је човјек у човјеку
који позна човјека у мени?
.
Ево,
ми дођошмо,
и сити се нагрлисмо.
Сада, и да се растанемо,
вавјек ћемо се познати,
сви ми, који смо се познали,
у оној искри,
гдје је живота било
и прије самог човјека.

Фото: Фототека Србског Журнала