Владан Пантелић: Сећање на Песника Румених Облака

На данашњи дан 2018.-те године уснуо је на Мидгард земљи велики србски песник Драган Симовић, уснуо, али се, у истом трену, пробудио у Златном Ирију.
Нема смрти, има великих сеоба, има даљег путовања, стицања нових искустава, и даљег усавршавања на путу ка Једином Богу.
О Песнику су, тог и других дана, писали многи његови пријатељи. Остаје у нашем најдубљем сећању непревазиђени текст власника Србског Журнала – господина Миодрага Новаковића, који је са Драганом био повезан тананим нитима душе.
Нећу данас писати о укупном стваралачком раду Драгана Симовића. О томе има довољно података на Википедији. Нећу писати ни о кукавним и ускогрудим мишљењима неких србских критичара, који су га, из сопственог незнања о вишедимензионалности човека и света, називали мистичним песником, и то је било довољно да не буде уврштен у школски програм Србије.
И подсетићу читаоце да је Драган био главни уредник Србског Журнала где је објављивао сопствене луцидне текстове – песме, разјаснице, лирске приказе на многе теме, жестоке критике на прилике у Србији, о истинитом историјату Рода, девијацијама у нашем и светском друштву, и друго.
За дивљење је била његова брзина схватања, брзина писања са великом концентрацијом, способност раздвајања важног од неважног, кукоља од жита, јасноћа изражавања. У најкраћем – његово писање је откривање непознаница, а изражавао се са енергијама силница, јасница, и мудрица.

Фото 1: Песник Драган Симовић
Фото 2: Фб страница – Fractal Multiverse

Вечна му Слава!
Царство Небеско је било Твоје Драгане и на Земљи, а сада и у веке векова, и на Небу- Анђеле наш Благословени…
Хвала на лепом коментару!