Букви славној из Језерских дана
где Чолине виле виленише
мало мало осуши се грана
сребрн воду од кад исушише.
.
А за славе столетнице ове
ходочашћа ка њој јесу ишла
милујућ’ јој старе коренове
над земљицом што их је надвила.
.
За лепоту дарови захвале
често су јој шаренили скуте.
Ту су цуре момке мађијале
да свој поглед ка њима упуте.
.
У љубави она братствовала
и са шумом и са родом људским.
Корењем је воду миловала
над коритом наднета поточним.
.
Поток водом Језеро љубила
док јој слало благодарје своје.
Потоком је даре изгубила.
Злочињење благо посело је.

Фото: Дрво буква; Википедија