Дођоше људи неки
и на ћошковима пољане
побадаше колце на све четири стране.
Ту ће бити тај основац
за наш будући мали дворац.
Ископаше темеље од пола метра
и по обичају жртвоваше петла.
Пршти крв на све стране
вековно огњиште ту да остане.
.
Док се темељ гради
Размишљах, коју воћку да садим.
Купих трешњу крупну и сочну
посадих је на леву страну бочну.
Расла је трешња, расла су деца
у Њу се клели као у Свеца.
На њој се свакога дана
љуљала два малишана.
.
Dођоше нека зла времена
кућа на пола завршена.
Моја су плећа још нејака,
а уз градњу и два мала ђака.
У таквом се стању
баца коцка на цену мању.
Разгласих на сва звона:
„На продају кућа са два плафона.“
.
Дође један гастарбајтер стари
и својом се имовином поче да хвали.
Ману се за џеп и штос извади
испружих руку ал` ме син повуче.
„Мама! Да ли си ти од јуче?!
Је л` нећу више смети
на нашу трешњу се попети?“
Како сметнух тако с ума
нашу трешњу, нашег свеца.
Зар да ме прокуну моја деца?
Суза низ образ се скотрља.
Ту се ја тргнем:
Опростите, погодбу желим да оповргнем.
.
Оста наш дворац и наша Трешња
освајаше се на њој врхови Монт Евереста.
Уз цвркут птица кафе сам пила
расним се плодом сладила.
.
Једног дана одох преко океана
одморе сјајне проводих испод крошње бајне.
.
После двадесетшест лета
синова порука тужна и мала.
„Трешња је пала.“

Фото: Дрво трешња; Википедија