Тек пробуђена гледам како са истока
јутарњи зраци, блистави
трешњу нашу умивају
изнад куће старе на брегу…

и сећам се…
у неко време давно
за мене други браше
плодове сочне са врхова њених.

Гледам је, волим и осећам
да ће душа моја
са душама многим блиским
у неко време друго
стићи до врхова њених
и брати вечно
божанске гроздове Вечности.

Фото: Трешња; Википедија

Процветао новембар у Тијанији витешкој
Напољу сам благо диркам уснуле шкољке
Гледим танане стидљиво напупљене брезе
И мило зурим у читав безкрај плаветнила

Сушим на ветру узреле лековите шипурке
Чекам пролеће да им видим цвет – петолат
Устајем и крећем ка шуми без тврдог циља
Немам расклопљену рачуницу циљ ће стићи

У шуми сам у свако дрво гледам као у људа
Два стабла истог корена – мили љубавници
Скуп више згусних стабала – цела породица
Шушка лишће лете птице скакућу веверице

Славим те оооо Свелепото свуда пројављена!
Како је дивно дивоту гледати видети упијати!
Лепота разрива мој ум пустињу непрегледну…
Ничега више нема – распрсли време и видици…

Фото: БП – шипурци

Много је обмана, превара и лажи у званичној светској повесници.

А што се ВедСрба тиче, ту су све саме лажи!

Ниједног расног, словесног и освешћеног ВедСрба нико више неће нити сме лагати.

Он зна да је једина истинита повесница у Летописима Акаше.
У Пољу Беле Сварге.

И зна да су јудео-кршћански калуђери шарали по пергаменту све саме лажи, јер то и јесте религија мржње и лажи.

Словена никада било није – бејаше одувек само ВедСрба, Хиперборејаца и ПраАрија!

Приче о Јужним Словенима јесу давно измишљене, у самостанима јудео-кршћанских калуђера женомрзаца.

Били су женомрсци и остали женомрсци!

Мржња је израз њихове вере, те кроз мржњу они и потврђују оданост својој вери.

Они не мрзе само жене.

Највише од свега мрзе ВедСрбе.

Кад кажем ВедСрбе, онда мислим и на ВедРусе, будући да је то, у суштини самој, један те исти Род.

Оно што се назива Јужним Словенима, то нема никакве везе са ВедСрбима, са Стриборјанима и Хиперборејцима.

То су неки други народи, посве страни Бићу ВедСрба.
ВедСрби са њима ничег заједничког немају.
Они су јудео-кршћани, и нека тако буде!

Злочине које су јудео-кршћани чинили над ВедСрбима, никада заборавити нећемо, нити опростити смемо.

Нека лицемерни и лажљиви јудео-кршћани праштају једни другима, али, ВедСрб – вразима никада не прашта!

Фото: Фото из манастира Лепавина; Википедија

Трчи зека из јендека
Сав задихан шумом вије
Сазнао је страшне ствари
Ниста није као прије.

Причао са старом совом
Вратила се тек из града
Као воз да прегази је
Није причат била рада.

Отвори се стара сова
Па све своје муке збори
Виђела је свјетла града
И каква га мука мори.

Није мрква што је била
А ни кромпир ни салата
Није више мама иста
А ни онај снажни тата.

Мама ради цијелог дана
Тата некад ручак скува
А мрква се од нечега
Зрумени и надува.

А да видиш ту салату
А и купус како вене
Парадајз је тврд ко камен
А краставац грк ко чемер.

Бресква више не мирише
Лубеница сласти нема
Пчеле висе не долазе
Нешто нам се гадно спрема.

И јос многа чуда виђе
Но му није могла рећи
Јер од муке и од стреса
Морала је мало лећи.

Фото: Зец; Википедија

Нит ме ишта боли, ничег немам више,
нит верујем, нити очекујем.
Само очи упрте у небо
броје капи мајске кише.
.
Да л и ти бројиш, душо мила?
Ил си се већ негде утешио у ноћи,
и бежиш од сопствене немоћи.
.
Да л некад обиђеш наше улице?
Да л ти се бар у сну јави моје лице,
док ноћу луташ у сенци града,
а на мојој страни мајска киша пада?
.
Да л си срећнији, где нисам ја?
Да ли си срећнији, где си сада?
Да л ти је ичег жао?
.
О, не, не не буди срећан!
Зашто си ми ту тугу дао?
Не буди срећан, о душо мила.
Благо оном ко те није знао.

Фото: Мајске кише; Википедија

Прашина месечева
У језеру свој лик гледи
Лако чамац клизи
Из уског међустења винут
Четири му виле једра праве
А добра срећа
Сребром виле боји

Он огртачем скривен
Да бљеском јутро не збуни
По мирној води
Веслом звезде разлива
Уз бок му леви
Вук сиви мирује
И скоком ужарене зенице
Страшила разгони

Високо над десним раменом
Свевиди орао криком
Воду са копном спаја
На врху стрме стене
Где једног пут води
Бели чека храм

Прастари портал
Кругом отворен
Свој печат дочекује
Тајни кључ капију
Којих светова отвара?

Фото: Језеро; Википедија

(Визија са духовне планете чије су реке
плави растопљени бисери и сафири,
а вечно променљиви пејзажи плешу.
Назвах је Созерцанија Светла)

Многооко гледам твоју слику
Сунце се лепо сместило у среди чела
Колико уздржаног и жестоког давања!

Колико богатства и лепоте!
Колико сласти у зрелим воћкама –
Две јабуке љуто загрижене
Послужене у сребрном пехару!

Пуштам да нам се душе прожимају
Милооко и неочекивано ми узвраћаш
И не скидаш поглед који ме убада

Ох понуда је изненађујуће богата!
Толико стихова неисписаних
Толико ноћних грчева и дрхтаја
Толико крикова чежње и среће!

Слика ми немушто пева и прича
О сновима силним који чекају свој ред
И о драгуљима из себе – рудника богатог

Колико путева и цветова ка врху планине!
Колико лета и котрљајуће морске пене
И суза-бисера војнички постројених!
И толико зракова топле љубави из срца!
Зурим у Јединога Бога:
– Ти си ми Око напио!..

Фото:Слика, фототека СЖ; Википедија

Пусти ту птицу
из кавеза својих груди
да одлети међу своје..
Да одлети у слободу
из које је потекла..
Пусти је да живи у
радости свог постојања!
Ко смо ми да је
сумњама и страховима вежемо?
Свака птица
своју емоцију носи.
Свака птица
своју радост свира.
У цвркуту птица
препознај мелодију живота,
чуј симфонију
природне креације.
Допусти јој да свира,
допусти јој да живи.
Отпусти из груди
са љубављу и радошћу
сваку птичицу,
сваку емоцију,
сваку ноту из свог срца
и буди сретан и захвалан
што си кроз инструмент свог тијела
дио Божијег оркестра
који вјечно креира
мелодију овог постојања!

Фото: Фб страница – Birds World

Песма дође на папир
Кад је пустимо да слети из кавеза
Који у глави и око главе носимо
Глава је оловка а графит је срце света
.
Песма је увек ту у нама и око нас
.
Ми смо увек око песме – око песме гледа нас

Уместо љубавника загрлите песме

Будите блудни у тој лепоти

Загрлите их …хиљаде… и плешите плешите плешите

Певајте их… певајте им… певајте

Грцајте их док вас крцкају
Док вас не скрцкају на најситније умове
Што ће беспомоћно пливати у лепоти
У коју сте растопили овај свет – свој свет
Онај свет, оносвет, овосвет – тосвет

Свет светли – светли свет са друге стране
Певајте плешите кроз светове!

Фото: В. Попа: Браним и не дам слободу; Википедија