Неки цар, ратујући дуго с непријатељем, мораде једаред преноћити у некој качари. Кад се у зору пробудио, лежећи на слами, опази више себе паука, који је хтео да се успне на неку гредицу. Кад је био близу гредице, опусти се и падне. Цар се сад још већма загледа у паука, који је поново почео свој посао, али и сада дође донекле, па опет падне. Тако је покушавао паук и трећи па и четврти пут да се попне.

Цар се још више загледа да види шта ће бити до послетка.

Па шта је било? Паук се десет пута дизао и падао, али се ипак свога посла није оканио. Мало се одмори, па и једанаести пут поче се пети. Тада га послужи срећа и он се попе куда је хтео.

Цар скочи с постеље и узвикне:

“Много ли сам научио од ове мале животињице! Сад видим шта вреди истрајност. И ја ћу тако да радим. Та зар нисам и ја десет пута нападао непријатеља и нисам га могао надвладати!”

Цар, поучен овим примером, нападне непријатеља и једанаести пут, и победи га.

Извор:  нет страница:“ Српске народне приче – Зелена учионица“,  Србски Журнал

Фото- ММ Портал

Приредила Верица Стојиљковић

Песмо полети
на облак румен слети,
и путуј,
поздрави врхове планина,
реке дубоке,
и језера плава,
и јелена и лане,
и птића.
Онда стани, на запис стари,
пољуби му гране.
А онда опет полети,
на руке човека ми драгог слети.
Тад отвори своје стране,
да љубав сама себе чита

Фото: Румени облак; Википедија

Јутро је ускомешало тисућу јесени у мени
Намах нестаде та далеко отровна неактивност
Изрезао сам вешто три праве и дугачке црте
Назване – Поднебесна Небесна и Наднебесна
Богојављенским вечним водокршћем залих
Посејану траву у разореном замку предака

Док се на крову чују отисци корака мог оца
Који се вековима никоме није подсмејао
Улазим у танано и истисно поткино коло
И отварам сто векова стару аријску адресу
Која се у рукама душмана откинула контроли
И хоћу брзо да уберем небригу биљку кантиру

Одгурнух једну једину и неизвесну будућност
Коју нуди ошамућена пијана и несвесна доњица
Поправићу и водоопасати замак чукун претка
Посвећеним синовима поверићу путеве и вртове
И сећања и занате и Златну књигу прамудрицу
И усмено заветно предање које размножава путеве

Фото: Чудесне биљке…; Википедија

( Владан Пантелић, један од оснивача: Дана 20-ог јуна 2026. године у селу Тијању, које зовем Света Тијанија, одржаће се скуп заинтересованих да се оснује ЗАДРУГА ВЕДАРЈА. Целу идеју је осмислио Др Јоле Рам и припремио комплетну документацију која је потребна за регистрацију код надлежне установе. Квалитет идеје изражене кроз Завет Ведарје, свечани завет Ведарје, статут и друга документа далеко превазилазе све виђено на ову тему. Највише погодује да буде идеја за задругу Универзума. Очекујемо да се овој идеји и њеној реализацији у наредном периоду прикључи велики број, првенствено младих, стручњака из разних области.)

ЗАВЕТ ВЕДАРЈЕ

Свечани завет Ведарје је гласно изговарање речи којима потврђујемо оно
што већ јесмо -Носиоци светла
Заједница – Породица – Свет
Ми, чланови Ведарје, окупљамо се у служби живота.
Не окупљамо се против било кога.
Не окупљамо се да бисмо владали другима.
Не окупљамо се ради моћи, богатства или славе.

Окупљамо се да бисмо створили услове у којима човек, породица и заједница
могу да расту и развијају се у складу са природом и законима живота.

Развијати себе је мој завет.
Јер човеков потенцијал превазилази његова тренутна искуства и способности, а
развој свести нема коначну границу.

Чување и јачање породице – је мој завет.
Јер је породица прво место љубави, поверења, учења и развоја човека.

Штитим децу – то је мој завет.
Јер деца носе могућности веће од онога што смо ми наследили од наших
предака.

Чувам природу – то је мој завет.
Јер човек није господар живота већ његов чувар.
Земља, вода, ваздух, биљке и животиње нису власништво наше генерације већ
наслеђе које смо примили на чување.

Стварање добра, лепоте, љубави за све – је мој завет.
Јер стваралаштво је природан израз живота.
Радећи с љубављу, знањем и сарадњом ствараћемо вредности које доприносе
добробити људи, заједнице и природе.

Говорим истину – то је мој завет.
Не истину која раздваја људе, већ истину која ослобађа од незнања, страха и
сукоба.

Учим током целог живота – и то је мој завет.
Јер је развој човека непрекидан процес ширења знања, способности и свести.

Веде су знање које се открива у свести човека у мери у којој се његов нервни
систем развија и усклађује са законима природе.
Појам Веда заснива се на искуству и знању тоталитета постојања.
То је спознаја закона, сила живота и природе која расте како уклањамо стрес,
трауме и ограничења из нервног система.
То је процес развоја свести — духовности — који човека постепено усклађује са
природним законима живота.
Развој свести је темељ развоја човека, породице, заједнице и цивилизације.
Највеће богатство сваког народа је степен развијености његових људи.
Слобода се најпотпуније остварује када својим деловањем доприносимо животу.
Служење заједници живота представља природан израз развијене свести,
зрелости и одговорности.
Зато стварамо Ведарју.
Мрежу људи, породица и заједница које сарађују ради добробити садашњих и
будућих генерација.
Почињемо од себе.
Настављамо кроз породицу.
Градимо заједницу.
Повезујемо народе.
Чувамо живот.
И остављамо свет бољим него што смо га затекли.
Ово је мој завет.
ЉУБАВ ЈЕ ЖИВОТ

*

СВЕЧАНИ ЗАВЕТ ВЕДАРЈЕ
Заједница породица света
Ми, чланови Ведарје,
окупљени слободном вољом,
пред својом савешћу,
пред својим прецима,
пред својом децом и будућим поколењима,
дајемо овај завет.

Заветујемо се животу.
Заветујемо се да ћемо чувати и развијати живот у себи, својој породици, својој
заједници и природи која нас окружује.
Заветујемо се истини.
Да ћемо тежити разумевању стварности онакве каква јесте, а не онакве каквом
бисмо желели да је видимо.
Заветујемо се развоју.
Јер човеков потенцијал превазилази његова тренутна искуства и способности, а
развој свести нема коначну границу.
Заветујемо се да ћемо непрестано развијати своје знање, способности, здравље,
карактер и свест.
Заветујемо се породици.
Јер је породица прва школа љубави, поверења, одговорности и сарадње.
Заветујемо се деци.
Јер свако дете носи могућности веће од свега што смо наследили од својих
предака.
Заветујемо се да ћемо стварати услове у којима ће свако дете моћи да развије
свој пуни потенцијал.
Заветујемо се природи.
Јер човек није господар живота већ његов чувар.
Земља, вода, ваздух, биљке и животиње нису власништво наше генерације већ
наслеђе које смо примили на чување.
Заветујемо се стваралаштву.
Јер је стваралаштво природан израз живота.
Радом, знањем и сарадњом ствараћемо вредности које доприносе добробити
људи, заједнице и природе.
Заветујемо се знању.
Веде су знање које се открива у свести човека у мери у којој се његов нервни
систем развија и усклађује са законима природе.
Појам Веда заснива се на искуству и знању тоталитета постојања.
То је спознаја закона, сила живота и природе која расте како уклањамо стрес,
трауме и ограничења из нервног система.
То је процес развоја свести и духовности који човека постепено усклађује са
природним законима живота.
Заветујемо се развоју свести.
Јер верујемо да развој свести представља темељ развоја човека, породице,
заједнице и цивилизације.
Заветујемо се слободи.
Сматрамо да човек своју слободу најпотпуније остварује када својим деловањем
доприноси животу.
Служење заједници живота представља природан израз развијене свести,
зрелости и одговорности.
Заветујемо се сарадњи.
Да ћемо тражити оно што нас повезује, а не оно што нас раздваја.
Да ћемо градити поверење уместо страха.
Да ћемо стварати уместо уништавати.
Да ћемо помагати уместо искоришћавати.
Заветујемо се будућим генерацијама.
Да ћемо им оставити више знања него што смо примили.
Више здравља него што смо наследили.
Више слободе него што смо затекли.
И свет бољи него што смо га нашли.

Зато стварамо Ведарју – Заједницу породица света.
Мрежу људи, породица и заједница које сарађују ради добробити садашњих и
будућих генерација.
Почињемо од себе. Настављамо кроз породицу.
Градимо заједницу – Повезујемо народе.
Чувамо живот – Овим се заветујемо.
ЉУБАВ ЈЕ ЖИВОТ

Фото: Универзум…; Википедија

Са Едит Пиаф, и са песмом Милорд, будим комшије!
А будим и мале, у лопту шћућурене, дрхтуљице птице,
Испод мог прозора, на грани уснуле, и у зимску идилу
Потпуно враћене, расцветале, мирисне, дивље вишње.
.
И данас иде моћно, интернет предавање, о Васкрсењу,
О масовним (!!!) случавевима васкрсења, о поступку,
О законитостима, и комплетно јасној методологији,
Разрађеним до детаља, у школи Грабавоја, у Београду.
.
И птице, и биљке, и камење света, а о људима и нећу…
Нећу о њима да говорим! – они су и замесили безсмислицу
Безсмислицу распадљивости, и живе у тз. стварности –
Живот је патња, болест је пратилица живота, а смрт крај.
.
Није нас оковао снег, овог дана и месеца 2018. године!
Оковани смо од нетачних, намерно скројених, не-знања!
Које шире, скоро све, духовне групе, крута удружења.
Оковао нас је кружни калуп колективне свести, не-свести!
.
Хееееј! О, уснули, уплашени, скупљени, дрхтуљко – чојко!
Устани пробуђен! Устани раширен у глави, дигнут до Неба!
Удари тврдим теменом у Небо оковано, удари га Истином!
Нека пукну и Небо и глава! Обоје ће, САДА!, вечно проживети!

Фото: Фототека Србског Журнала

~Упознајте Истину и она ће вас ослободити~

То је један древан цитат који каже једну једноставну ствар, познај истину и бићеш слободан. Једно је имати познаника, друго је знати некога, треће бити пријатељ. 

Истину треба упознати темељно. Постати део ње и она део тебе. Истина је у свим областима живота присутан, неизоставни елемент.  У духовној сфери, односима, послу, филозофији, материјалним стварима, науци. Практично свему што има везе са човеком али и свим постојањем.

Истина је вишеслојна и свако према својој свести отвара њене слојеве и знања.

Знање, са друге стране, није исто што и Истина. Оно је њен део.

Право знање или како га називају – Гноза – је неизоставни део Истине. У нашем језику, бољи термин или израз је – Право знање. Сам израз почиње речју „право“ што дубински значи да долази из суштине и највећег врха свега, из „Права“. Право или исправно или иЗправно, из Права. 

Прав, Нав, Слав/а и Јав/а су различите димензије постојања. Светови и области више свести али и ниже.

Прав је највиши свет или област постојања. 

Кад нешто дође из Права постаје исправно или пре палатализацијског правила, изправно. Творац или Бог као извор живота је суштина Прав-а. 

Истина долази из Прав-а. 

Други језици, сем Словенских скоро уопште немају ову логику па тако на енглеском је израз за Право – Lаw, који се такође користи и за термин „закон“. 

Код нас се каже Право из кога проистичу закони. 

Разлика је. 

Да би се добила најтачнија Истина, треба се директно обратити Богу или Творцу као извору Истине. 

Сви остали начини су заобилазни путеви који воде…негде, свуда – само не Творцу. 

Сва знања које људи поседују а названа гнозом, езотеријом, херметизмом, и све технике које користе тајна друштва, попут кабале, мантрања, чи и осталих источњачких, и многих других су моћне, доносе неко знање и помаке у свести.

Само, где?

Коме?

Ако ти треба Истина, одмах питај Бога. Директно. Нема потребе да идеш около и да будеш алхемичар, магичар и масон. Нема потребе. Наравно да можеш све то и бити…

Пошто је ово толико једноставно, многи умови негативног опредељења су кроз историју потпуно замаглили, препречили и удаљили од људи – Бога Творца. 

Направили су религије, ритуале, жртве, робовање, насиље, страховладе, компликоване науке, технике, кодирање, програме и технологије – све у циљу да се човек никада не досети и лично општи са Богом. У многим езотеријским начинима, долази се до тајног знања како га они називају, долази се до Грала или знања о мењању себе. Негде се дође и до артефаката који имају космичку енергију.

То је све лепо и красно, некога испуњава. Само опет – са чим? 

Тражи се то невидљиво светло које је изнад овога света. Неки га називају светлом Црног Сунца тј, светлом толико јаким да те ослепи те га не можеш видети. Целе теорије и књиге су написане, тајне скрипте о томе. 

Тражење Светла.

Шта је Извор Правог Светла?

Творац Живота. 

То лично општење, унутрашњи разговор али и спољашњи са Творцем је прво што човек има. Пре ваздуха и хране. Пре свега има ту везу са суштином јер је из ње и потекао. Човек има то светло у себи као дар Творца.

Тушта и Тма се покренула одавно да се ова главна веза угуши и да људи поверују да је Творац недоступан, далек, негде тамо…да нема пута до њега сем кроз Пакао. Да не може се добити то светло па ето треба посредник…а ко је главни посредник у том ланцу?

Онај који се одрекао Творца и почео да даје своју светлост другима, да би био Калиф уместо Калифа. Да би био Он онај коме ће сва пажња а тиме и енергија ићи. Тако би он од себе начинио Главним. 

Перпетум мобиле је израз који означава савршени механизам који ради без утрошка енергије а ствара своју енергију. Тиме што би сва пажња била према њему, Он би добијао енергију од свих свесних бића и тиме био Главни. 

Наравно то није успело, али није није ни престало. 

Прва Лаж је била то. Да се не може доћи Богу.

Основна структура и главни темељ свих осталих лажних конструкција је та Прва Лаж – да нема Бога, да га не можеш дотаћи собом, духом и телом. Све су повезане.

Међутим, дешава се разнолико путешествије човека.

Многи цео живот се посвете духовности и најзад дођу до стања кад чују Бога и опште са њим…и шта добију као одговор одмах?

„Увек сам био са тобом дете моје а ти ме ниси чуо“.

Наравно, боље икад него никад. Још је боље не затворити себе незнањем. Потребна је храброст и воља за Истином. Најтежи корак икада који ћеш урадити је то. А кад га одкорачиш, схватићеш да је био најлакши.

Јер имаш уши? 

Слушај.

Јер имаш очи?

Види. 

Када први пут видиш и први пут чујеш, то је први дан твог живота. Све до тада је нејасни сан, магловито путовање. Када видиш и чујеш, моћи ћеш и да говориш. 

А тада…

Живот постаје Жив.

Извор- Звезда Род-

Ако нешто планираш,

у мислима одмах оствари,

не изговарај,

само најави!

.

.

-Благодарје за успех на ВЕЛИКОЈ МАТУРИ нашем Михајлу,  и на великој Радости, коју нам је свима дао –

.

-Слика  – Дима Дмитриев-

Ја сам перо у Божијој руци
Ја сам слика(р) по Његовој вољи
Кад дотакнем небо
Тада Он кроз мене
Тече, слика, пише и љубављу боји.
.
Хеј, најузвишеније
Најрадосније
Постојање моје.
.
Вјечности неупоредива
Недодирљива
Без земаљских одијела, нага
У чисту љубав и свјетлост обучена
.
Истина си и сва моја снага.

Фото: Перо …; Википедија

Петру Црљеници –
души настањеној у становима небним

У очима игра цветова белог крина
По нама крилате звезде слећу
Дан се у море излио, мирише боровина
Иконе милујем, за здравље палим свећу
На плавом плишу стрпљиво лелуја брод
.
Грозница растанка одлеће под кућни свод
Нигде обале до недогледа светлог у небу
Корак до бедема
Испод гнезда риба, тајна велика
Плавет упредена
.
Хтедох у букет руже шапнути тишину
За свитања и богојављенске ноћи наше
На другој обали као да Светац руком маше
Бисерна лађа за видик ока ми мину
Прозборих молитвено „Опрости“
.
Сачекај зрење сунца у новом вину
С’ првим зрацима долазе гости
Твој издах голуб понесе у небо бело
Рукама загрлих болешћу измучено тело
Између плавети мора и дуге корали нежни
мера су простора за срце врело
Душом Бога небо нам свечано, росом сија
док молитвена чедност разлива опело
С прозора птице се гласе, напев неба преплићу
над тобом што к небу стремиш, у новом бићу
То није пијана сенка, ни пир у телу
као када се јабука скида са петељке
Дом испуни се мирисом Богомајке Исцелитељке
Светошћу свом ојави се Тројица Света на челу
Ту не би шуштања ни дисања ветра
Ни свилених одора да ноћ пресвлаче
Анђелом обручена и у невестинску свилу
Лепетом крила прелете небо душа мога Петра
Једино још спознах тамо на крају грала
Звезда једна мирисава и плава
Ношена невиношћу птица упорно је цвала

Фото: Бели крин; Википедија

221
Иза пурпурног обзорја сна,
Чиста се светлост божанска,
Гле, леска и зрцали!

222
Сневамо оно
Што и нас већ снева!

223
Кроз двери од пурпура
На обзорју зелен-плавом
Пролеће јато ждрала
Гле! ждралова белих

224
Душе Свеблаги!
Прожми, те исцели,
Сва бића сушта,
У свим световима!

225
У пра-речи, гле,
Првонастала Светлост живота
Тајносано
Обитава!

226
Наша свест је од Бога,
Све док Бог у нама обитава.

227
Моје песме, гле,
Нада мном бдију!

228
Све је то био
Само један сан
Што будни сневасмо
Месец и ја

229
Дуго сам лутао
Сеновитим странама
Далеких светова,
Да бих до Тебе стигао,
Мајко Дивотна, Премила!

230
Мајко Дивотна, гле,
Љубав је Твоја
Светлост пречиста!

231
Дивотна Мајко, од Свести и
Светлости пречисте!
Све моје молитве и
Песме захвалнице, гле,
Теби су упућене!

232
Твој бруј и хуј,
Дивотна Мајко наша,
Гле, исцељује срце моје!

233
Мајко Праискона – Дивото
Од Светлости чисте!
Све ми опрости, и
Помилуј ме, и благослови!

234
Дивотна Мајко од Светлости!
Исцели и благослови
Свеколик Род Свој!

235
Тамо, иза света појавног,
Отвара се, Духу видљив,
Свет од Светлости неовдашње.

236
Нека су благословени
Сви ближњи моји,
И нека сам благословен
И ја уз њих!

237
Нека је благословена
Мајка Земља,
И нека је благословен
Живот на Њој!

238
Прамајка наша,
Од Светлости пречисте,
Нада мном, гле,
У Вечности бдије!

239
Живодејство, гле, прожима
Свеколико суштаство моје!
И, снова рођен, исцељен посве,
Певам и појем Пра-Васељени.

240
О, Мајко Дивотна!
О, Најскупљи Драгуљу
Духовне Пра-Васељене!
Исцели ме и помилуј;
И преведи ме, о Мајко
Милости препуна,
Преко Велике Воде
До Живота вечнога!

Фото: Фб страница – 𝐍𝐐𝐄李