Певају из поља девојке –
Сетна им песма вечерња!
Под пуним Месецом, на ветру,
Уз песму плешу девојке.
Виосна Орана

На белом ветру ждралови –
Од снега бељи, у сутон,
Лете ка земљи предака.

Лете ка земљи предака!

 

Стара изрека казује: “Equo ne credite, Teucri.quidquid id est, timeo Danaos et dona ferentis.“ – „Коњу не верујте, Тројанци! Шта год да је, плашим се Данајаца и кад дарове носе.“ , а коју, као опомену Тројанцима изговара Лаокоон у Вергилијевој Енеиди.

На основу митолошке интерпретације историјског догађаја створени су изрази  „Тројански коњ“ и “Данајски дарови” који значе да неочекивани дар или изненадна предност, у ствари, могу значити и проклетство или потајну превару. Израз такође значи и „подмукли напад“.

Тројанац данас је и појам који означава софтвер намењен наношењу штете рачунару и рачунарским мрежама.

Историјска је чињеница да су ТРОЈАНСКИ РАТОВИ били дуготрајни сукоби многобројних србских групација око контроле територија и доминације над рудним благом и технологијом обраде метала.

Збуњује величина територија на којима су се у дужем период ти сукоби одигравали – од морске обале Јадрана ( где је вишевековна србска престоница Скадар) и дела залеђа, преко Авале, долинама до делте Дунава и даље до Црног мора…

Више старих историјских дела потврђују постојање посебних ратних вештина и уређаја међу којима се истичу и тешка ОКЛОПНА возила коришћена код опсада утврђених насеобина.

Једна од посебно ефикасних ратних опсадних СПРАВА било је и возило ОКЛОПЉЕНИ КОЊ које је посебно успешно искоришћено и приликом опсаде Троје.

Прича о даривању овог коња браниоцима града и таквом ратном лукавству нападача јесте интересантна митологизирана представа, касније настала међу потомцима бранилаца у циљу похвале храбрости и издржљивости нападнутих, као и потребе вишестране опрезности..

Важно је напоменути да се у временима Тројанских ратова ГРЦИ као посебна етничка скупина НИГДЕ не спомињу. Етноним Грци скован је крајем средњег века у католичким кухињама са намером кривотворења историје.

Тешка оклопна коњица, овог пута са реалним животињама, била је дуже времена ударна песница војске у многобројним ратовима. Треба истаћи постојање таквих елитних јединица и у средњевековној Србији.Једну такву предводио је ВУК БРАНКОВИЋ и та је муњевитим продором по десном крилу одлучила судбину битке на Косову 1389.г.у корист Срба.

 

 

Кроз занос биља

опет свирачи свирају.

На слављу ливада

опила се ноћ

из небеске чаше

месечине.

 

(Из збирке Пејсажи у огледалима)

Знам шта је убиство и знам шта је геноцид

Убиство је када откинеш прекрасни цвет

Геноцид је и када не збориш са ближњим

Ако дубоко промислимо – то је и суицид

Јер ударац на Живот приземљује духа лет

.

Тијанија – проповедамо ненасиље и чистоту

Клањање и три пољубца прекрасном цвету

Загрљај чврсти времешном мудрацу Храсту

Зналачки гајено воће и поврће нудимо свету

За умље – здравоумље снагу сјај ока и лепоту

.

Тијанија је земља и унутарња и светлосна

Земља Витеза Праисконог Реда – најмоћна

Сви вртови њиве баште поља су плодоносни

Шуме и лугови препуни фазана зекана и срна

Прелепа је Тијанија од јутра а лепа је и ноћна

.

Враћају се расути Витези Праисконог Реда

И наши познати уметници и јогини и учитељи

Подучавају и обрађују земљу знањем Веда

Причају са птицама и биљкама и зверкама

Прерушени уТијанију свраћају и Светитељи

.

На сточетрдесетчетири корака од дома – Поглед

Ту тихују Аранђел и Мансанман долети и Дајбог

Около клеке церови бјелови грабови букве глог

И лековито биље – столисник катарион турица

Девет је планининских ланаца видно кроз доглед

 

 

 

Ако знаш куда идеш –

а ти слободно пожури!

Ја ћу застати на овом

прагу за трен

пре но што се бацим

у провалију дана.

.

Неодлучан сам.

.

Ако ти мој трен,

моја неодлучност

изгледају као вечност –

Дивно!

.

Можда ниси схватио

али си бар осетио –

наслутио суштину:

Твоја журба мени

изгледа као трептај

као магла

као трошење дана

док дланом о длан!

.

П.Ш: “Антикварница срца“

Саставио у име Рода Војислав Паунић

Словенски календар сматра се једном од најзанимљивијих, најмистериознијих и најстаријих повести наших предака, која је успела да савлада огромно време и опстане до данас. Када се студира, чак и површно, боље се разуме  вера,  култура  и свакодневни начин живота предака.
Летњи родоверни празници  заузимају  посебно место  јер  су  у то време  преци напорно радили да обезбеде храну својој породици а сем тога, били су начин  да се мало одморе и захвале Боговима на њиховој милости.

Један од најишчекиванијих,  и најзабавнијих празника наших предака био је 8. гумника ( августа) када је дан Стрибога,  божанства одговорног за ветрове.
Наши преци су Стрибога називали различио:  Стрии,  Стриба,  Ветрило. Он има моћ над ветром  и свим што се налази у ваздуху као што су то птице па и стреле које су летеле.

Стрибога су поштовали и пољопривредници и морнари, Ветар је био потребан млиновима и онима који развозе брашно и зрно.  После празника Жетве –Велесове браде наравно да су ишчекивали довољно ветра да заокруже циклус припрема за зиму

Бог је одувек био представљан са дугом сивом брадом као симболом мудрости и искуства,  и са златним луком у рукама.  
До нас је стигло неколико легенди, о његовом рођењу и изгледу а једна је, да се Стрибог појавио од варница које је исклесао Сварог.  Његова браћа су Семаргл и Даждбог

Како су стари Славени славили Дан Стрибога

Сви становници села окупљали су се на капиштима приносећи требе Богу, молили му се,  док су свештеници  вршили своје обреде како би примили милост и заштиту Стрибога. Након тога, сви би се окупили за столом и забављали до зоре када је долазило преображење природе.

Иако по хришћанском календару то буде 19. Август,  сведок сам,  да није тако. Мој рођендан је 11 гумника/августа и ретко је било да буде изузетан дан – увек ветар, киша и захлађење….Ево иде 44 пут,  па ћемо проверити ове чудне године 7528,  од стварања света у звезданом храму,  какав ће бити преображај после Стрибога вечноветровитог.

Слава Роду !

-слика Стрибога – Шишкин-

Извор: www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb

ноћ од шкољки седеф неба

бисер игра под уснама

талас ватра груди хлеба

вулкан тајни у венама

.

незасито длан се лепи

на врелине несит тела

грло пламти дуго стрепи

распамети искон врела

.

пијемо се пијан дуго

нека траје луда игра

не треба нам ништа друго

.

до та страсти вечна чигра

нек се у нас неба руше

тако нам се лече душе