Category: All

Драган Симовић: Лажу вас!


Резултат слика за песник драган симовић, слике

Лажу вас они који вам кажу, да ће вас патње, муке и невоље учинити јачим.

Лажу вас, зао што не знају.

Можда они који то говоре нису по природи својој лажљиви, али, будући да не знају, све то причају из незнања.

Све патње, муке и невоље у овоме свету само нас слабе и разбољевају.

Скраћују нам животни век, скраћују нам животну стазу.

Воде нас у слабост, немоћ, болест и смрт.

О томе да нас патње, муке и невоље чине јачим, најчешће говоре хришћани.

Хришћани много тога погрешно схватају и тумаче.

Зато што је и само хришћанство религија незнања.

Упамтите: хришћанство почива на незнању и, све се у хришћанству врти око незнања.

Знање је још на самом почетку протерано из хришћанства.

У хришћанском свету вековима су људи од знања завршавали на ломачи.

Наравно, ни у исламском свету није ништа боље.

Јер је то, у бити, један те исти изокренути свет.

Свет незнања у којему се столећима негују мржња и зло.

Како је негда бивало, тако је и дан-дањи.

Ништа се битно није променило.

Advertisements

Велика Томић – Рудник


 

Рудник

 

Још увек стојим сплетена

од трагања за налазиштем дуге

руком твојом омађијана

док у чвор везујеш, шарене пруге.

 

За твој пут до мене

порте китим цвећем

а мирис белог љиљана

шири се обраслим дрвећем.

 

Ризиковах  на људе да хулим

Показах к`о снег ми образ

штамбиљ, модар к`о  чивит

притиснух на камен, као доказ.

 

Велика Томић

Bilderesultat for староверци о цвећу

Дрвљаник


47682112_2143179462415965_407637283093610496_n.jpg

 

Ово је место на коме се смештају и цепају дрва за огрев куће, а у народу се сматра једним од „нечистих” места, попут прага, раскрсница, ђубришта и гробаља. Често, због своје граничне позиције између „свог” и ,,туђег” бива простором погодним за извођења магијских ритуала, а одлазак на ово место ноћу се избегава.
Дрвљаник се јавља као место на ком се врше различити обреди из живота појединца. Тако у Србији постоје веровања да трудница не сме ићи на дрвљаник јер би зли духови могли нашкодити нерођеном детету. Док се у Полесју на дрвљаник износи клупа на којој је лежао покојник, а у Србији се овде просипа вода после његовог купања. На дрвљанику може бити одлаган бадњак, на овом месту се могу приносити жртве или је ради заштите од вукова у њега забадана секира. На Руском Северу, ради боље муже крава, домаћице скупљају по туђим дрвљаницима иверје звано „Коровушки” или „Кравице” и стављају га у ведро за млеко.

Текст:
Селена Кривић

Српска родноверна жупа „Луг Велеса”

Литература:
В. В. Усачова – „Дрвљаник”, „Словенска митологија – енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001

Словенка Марић – ЖЕНА И АНЂЕО


– Посвећење Ероса –

На свету ништа ново сем чудеса,
велим ти, Анђеле.
И после измишљених векова
рука сам прва која те слика,
бдење сам радосно у земаљском невиду.
Кажем, ти си опсенар, моја узајамност,
онај си што још ваја Афродиту
за неки нерођени храм.

.

Ако тако видим,
овај тренутак је вечан, Анђеле,
јер ништа није прошло ни будуће.
Орфејева чудесна свирка
прошла је кроз јесењу шуму,
лишће је плакало сјајно.
Кажем, ја сам лишће, дрхтај,
и ад сам који потреса божански звук.
У сну сам јава порушеног града,
и демон, и Јелена Тројанска,
на јави – сан, прва сам тамна вода
у коју слази светлост одељеног неба.

 

 

..

Верујеш ли, Анђеле,
у некој паганској шуми жудња сам,
а ти близина, обличје и лепо божанство
од чијег додира умрем. И будим се.
Будим се на суморној киши,
свеједно где, можда у Атлантиди.
Свеједно што не кажем:
блискост је недокучива даљина.
Већ видим, тако ме уписује неко
у кишном јутру
на другој тачки времена.
И писмо се по знацима ишчитава,
можда као љубавни говор
или мит о Еуридици.

.

Велим ти, Анђеле,
од свега извесна су само чудеса,
митови су сушта историја, душино дело.
Безименог именујем те тако.

(  Збирка ЗВОНО)

-слика- Јелена Тројанска-

Тагоре – Градинар 41 – Чезнем да ти кажем


Чезнем да ти кажем

најдубље речи које ти имам рећи;

Али се не усуђујем,

страхујући да би ми се могла насмејати.

Зато се смејем сам себи

и одајем тајну своју у шали.

Олако узимам бол свој,

страхујући да би ти то могла учинити.

.

Чезнем да ти кажем

најверније речи које ти имам рећи;

Али се не усуђујем,

страхујући да би могла посумњати у њих.

Зато их облачим у неистину,

и говорим супротно ономе што мислим.

Остављам бол свој да изгледа глуп,

страхујући да би ти то могла учинити.

.

Чезнем да употребим

најдрагоценије речи што имам за те;

Али се не усуђујем,

страхујући да ми се неће вратити истом мером.

Зато ти дајем ружна имена

и хвалим се својом суровошћу.

Задајем ти бол, бојећи се

да нећеш никада сазнати шта је бол.

.

Чезнем да седим немо поред тебе;

Али се не усуђујем,

Владан Пантелић – Силнице Николе Солунца (1)


Ћилимице – осмице, покажи им лице;
Сликописом фарбам косе и убрзавам откосе;
Прамајко Свемајко, видик им заклони – моли те твој Рајко;
Ожеднели извори, ожеднели извори.

Моја нада – чудиша, опасана пламеном, чува ме од лудиша;
Носим орах рђавид да вам обневидим намере;
Дајем несебичност, еликсир у еликсиру – узимам себичност;
Ја сам нагнутог ума али будан!

Спавају моја су-је-верица, ври-шталица и не-верица.

Распоп језик имам ја, а он бића не одваја;
Дођите у Мир – мој светли храм;
Носим чизме зубате што хватају ципеле рогате;
Носим лонац и два крста које мешам са три прста.

Књига за штампу – АВАТАРСКИ ИСКОРАК

Драган Симовић: ОНО СМО ШТО СМО У САДАШЊЕМ ТРЕНУТКУ


Резултат слика за песник драган симовић, слике

Нашу древну ведску повесницу морамо да саобразимо садашњем тренутку.

Да будемо у садашњем тренутку оно што смо од Праискони били, и што јесмо.

Сви наши светли митови нека буду стварност садашњег тренутка.

Да живимо са Боговима и Прецима као да су они наши савременици, јер то и јесу.

Предање је само оно што живи и у садашњем тренутку.

Што год не живи у садашњем тренутку, то као и да није било.

Веде нису наша прошлост, већ наша садашњост и будућност.

Немојмо писати силне књиге, да бисмо нашим душманима и вразима доказивали ко смо били, већ у овоме тренутку будумо оно што смо одувек били, не размишљајући уопште о нашим душманима и вразима.

Нису битни они, већ ми!

Ја уопште не размишљам о ономе што сам негда био, но о ономе што јесам у овоме тренутку.

Могао сам у прошлости бити ово или оно, овакав или онакав, али у садашњем тренутку, ја јесам и бивам баш такав какав јесам и бивам.

Ако бих вазда туговао и жалио за оним што сам негда био, никада не бих живео садашњи тренутак.

Све што је прошло, то нисам више ја!

Све што је прошло, не тиче се мене!

Зимски цвет – Вељко Вујовић


x26-winterflowers.jpg.pagespeed.ic_.zPYgsTn8Ge.jpg

Ове сузе што пустих за те,
Као ноћне птице беле,
Удри громе,
Удри сило!
Удри свете мој…

Зар да пустим шапат,
И тај звезда лет,
Да иде у бестрага.
Где је неми призор,
Где је подземног живота свет.

Не, ја нисам себи мио,
Ни помисли оне њене,
Ни ово небо зимско ведро,
Већ онај дом, где је вечна туга,
Где је мрког живота свет.

И тај шапат и тај зов,
Силне душе, силна неба,
Зову мене звездо моја,
Где је рајског неба лет,
Где је зимског дана цвет.

Драган Симовић: ДВЕ ЧОВЕКОВЕ СУПРОТНЕ И ОПРЕЧНЕ ПРИРОДЕ


Резултат слика за песник драган симовић, слике

Ми смо, истовремено, саздани од двају бића, двају природа и двају суштастава – па, ако хоћете, и двају начела стварности – смртног и безсмртног, пролазног (илити времешног) и вечног.

За себе можемо и овако рећи: ми смо, у исти мах, и смртно безсмртни, и безсмртно смртни.

Постоји нешто у нама што је смртно и пролазно (а то је видљиво), и, опет, постоји нешто у нама што је безсртно и непролазно, односно вечно (а то је скривено и невидљиво).

Све наше животне и космичке драме, све наше битке и трагедије, све наше невоље и патње, сав наш животни смисао и безсмисао, гле! происхиди из тих наших двају –  супротних и опречних – природа, бића, суштаства и стварности.

Има тренутака кад нама влада наша смртна природа, и, потом,  тренутака кад смо у власти своје безсмртне природе.

У зависности која природа влада нама, и наше свеколико расположење бива подређено дотичној природи.

(До овог познања дошао сам давно, а пре неки дан и Владан Пантелић ми потврди, јер је и сам дошао до тих увида.)