Бели бог, Белобог или Бел-бог (или бог Бал)

Из упоредних доњих и сеновитих светова убачени су у Србско Биће тамни бесовни ентитети (а то су сенке и утваре), с намером да се посве разори и поништи ВедСрбство изнутра.

Убацивање палих душа у Србски Народ почело је одмах по свршетку Првог светског рата, а на том демонском пројекту и данас ради Тим ариманских лекара и научника под именом Принц Еуген Зомби.

У тајним лабораторијама, негде дубоко под Земљом, тамо где је по аријевском предању Тартар, стварају се ентитети, утваре и прикојасе, са србским именима и србским измишљеним родословима, под изравним надзором Црног братства званог Нови светски поредак.

Аримански лекари, психолози и ини научници у Тиму Принц Еуген Зомби, користе знања Древних Атлантиђана, раси створеној у једном далеком звезданом јату и низведеној на Земљу у Црном облаку, у Времену Девичанства када је Звездана раса ПраАријеваца, ВедСрба Стриборјана, била у зениту славе и моћи, и када владаше свеколиким пространствима ЕвроАзије.

Док су ПраАријевци били усаображени са Божанским Језгром Светлости, радећи и стварајући за БелоБога, ПраСрба, дотле су Атлантиђани, тајно и скривено, негде на Вечерњој Земљи, а усаображени са Језгром Црног Сазвежђа, дејствовали за ЦрноБога, којега Ариманом зваху.

Атлантиђани су користили савршену технологију коју су примили из мрачних звезданих јата, с намером да униште свеколики Живот на Земљи, те и саму Мајку Земљу, и само снагом Божанског Духа ПраАријеваца, на Стриборији, Тибету и у Хималајима, у последњи час, избегнуто је оно најстрашније.

Мајка Земља је тада доживела велика разарања, много је бића страдало и заувек нестало, али је, ипак, сама клица живота на Земљи сачувана за неке будуће нараштаје, потомке ВедСрба ПраАријеваца.

Данас се поново, после 7520 година, води жесток рат између Светлости и Таме, између потомака ПраАријеваца и потомака ПраАтланта.

Једни имају задатак да спасу и сачувају Мајку Земљу, а други намеравају да је освоје и поробе, а потом и разоре, те, на концу, да униште свеколики живот на њој.

Оно што је једном бивало, то вазда изнова бива, кажу свети списи Ведских Срба Стриборјана.

Истина је у Предању скривена, а оно што зовемо Историјом Света, коју у школама изучавамо, то су само обмане и лажи.

Једно се питање, све време, свакоме освешћеном Србину, само од себе намеће: Зашто је свеколики Запад, са свим својим демонским војскама, кренуо да посве сатре и затре Србе?

Одговор је: Због духовног преумљења, илити менталног декодирања, да би преокренуо и замутио србски ДНК, а потом и Светлосни Запис из којега происходи ДНК.

Сликовито речено, ДНК је Мала Вертикала, а Светлосни Запис јесте Велика Вертикала; ДНК се односи на Биолошке Претке, а Светлосни Запис на Божанске Претке.

У Срба је, као и у иних потомака ПраАријеваца, усаображен ДНК са Светлосним Записом, док у НеАријеваца тог усаображња нема.

Шта то значи?

То значи, да ВедСрбин има Душу, Срце, Ум, Дух, Свест и Божанско Знање, те да никада, ништа од тога, не користи против Реда и Поретка у ПраВасељени.

Песнички речено, ВедСрбин ПраАријевац јесте Стваралац и Градитељ, док су НеАријевци, кроз веове бивали, само Рушитељи и Разоритељи.

Aкo се сатру и затру ВедСрби, одмах ће потом пасти и ВедРуси, а са падом ВедРуса светом ће завладати Тама.

Тада би, како стоји још у светим списима, Атланти ликовали над коначним поразом ПраАријеваца.

У овом времену (али неће још дуго!), Србством и Србијом владају они ентитети створени у лабораторијама Принц Еуген Зомби, па нам се отуда чини да је Србство поцепано, шизофрено и тешко насмрт болесно.

Заиста, није Србство расцепљено илити шизофрено (штавише, Србство је све време уједињено, потпуно и заокружено!), већ нам се, због убачених срба (овде се свесно користи мало слово!), само тако причињава, да би се створила још већа пометња међу нама.

Ово што овде писах, преузето је из Акаше илити Поља Беле Сварге, а ви ово толкујте свако на свој начин.

Ја ово и не писах због оних убачених срба, већ писах зарад оних, светих и посвећених, ВедСрба ПраАријеваца!

 

Далеко од граје суморна града,
У гори међ’ стаблима стољетним,
Тамо моја душа припада,
Само туда идем кораком смјелим.

 

У тишини тој, милој ми, и светој,
Гледах у ноћи моћни пламен,
Ту ране видам, ту се надом кријепим,
Ту рунама је украшен мој знамен.

 

У брдима нек’ курјак завија,
Родољубље било је, и биће пут мој.
Србија, ах, љупка и горда Србија,
Заувјек биће дом мој!

 

И тако, крај огња, утонем у сан,
И снијевам о побједи Рода.
Садашњицом утучен и разочаран
Оним што начинише ми од народа.

Са пешчаног спруда
Исцурелог времена
Шаљемо са мора у небо
Све гласније поруке

 

Многопозивани се не одазива
Наше вапаје и крике
Упућене молбе не прима
И молитве не оверава

 

Велики мех историје
У окупљенима на тргу
Распаљује протеста жар
Ништа само сузе чар

 

Народ је сагоревао
И куљао увис разаткан
Тражени дали смо глас
Извукли ожиљке

 

У ветар развејали снове
Између облака
Опет је сијало сунце
Над бившом домовином

 

Због различитих укуса
Крви и спржене земље
О узроку наше смрти
Више се и не расправља

 

Доказни свитак
Раширен над нама
Оцртава се кључ
Тајних досијеа

 

Све је више
Додирних тачака
У наслеђеној грађи
За нове параде и празнике

 

 

 

Вилењаче, тако изгледа, али ово само ново доба почиње да струји,

па чишћење и  прочишћење са свих страна и бесови се ускомешали,

треба бити дубоко уткан у себе и са собом у Творцу,

иако смо ми стално на удару због светлости коју одајемо

и нападнути треба издржати у милости и стрпљењу,

нови погледи Јасне свести се сада увелико отварају,

а то ради свако од нас својим погледом,

додиром своје свете и светле Душе,

порађа се Душа у свету наново за Ново Доба!

Тако да треба видети светлост у свему и светлети за даље,

и осветљавати свој пут у Творцу,

пут навише високих висина!

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Све што је лепо, племенито, узвишено и божанствено у европској култури и традицији – то је словенски, ведсрбски и ведруски стваралачки дух створио.

Ведсрби и Ведруси јесу првобитни и једини Хиперборејци, првобитни и једини Аријевци.

Сви ини европски народи јесу само онолико Аријевци колико су се мешали и укрштали са Ведсрбима и Ведрусима, а знамо да аријевски генетски код и светлосни запис иде само преко мушких предака.

Када говоримо о Звезданој Раси, онда имамо на уму и у свести, превасходно, Ведсрбе и Ведрусе!

Свеколика европска традиција, култура, уметност и духовност јесте ведсрбска и ведруска.

Првобитна Европа – то Европа Ведсрба и Ведруса!

Све што у Европи није ведсрбско и ведруско, то је, зацело, помешано и укрштено са тамним космичким паразитима и рептилима.

Права и истинита наша повесница пише се управо у овом тренутку вечности!

 

 

(У вечерњи час, 20. рујна 7526.)