Александру Пушкину

Усред белих магова дрвећа,
На стаклено леденим пољима,
У шатри од зимског перја кô свећа
Усана бледих пркосиш уморима.
.
Пао си кô жртва моралу крутом;
Од маховине у светлоплаве руке,
Рубину по кошуљи просутом –
Кô капи песме – стиха јауке.
.
Усред белих дрвећа пророка
На перону празном кô пусто поље,
Снежно перје, не бат корака,
То шкрипи твоје перо – најбоље.
.
       С руског препевао

Анђелко Заблаћански

Фото-Pomurec.com

Приредила Верица Стојиљковић