…

Ја не користим појам Бог случајно.

Зато сигурно могу тврдити да тај појам не указује само и искључиво на религијски ентитет.

Мој рад и истраживање појма је шири од религијског поља. Мене интересује његово изворно поимање.

Изворно све ријечи долазе из народа, неке од тих ријечи се користе у религијске, магијске, езотеријске и друге сврхе с циљем да се постигне жељени ефекат.

Жељени ефекат религијске употребе појма Бог је манипулација над перцепцијом. Манипулатори знају да се појам Бог у народу, дакле изворно користи када се мисли о нечему вантјелесном, нематеријалном а опет свеприсутном…

Базирано на свим тим одликама којима се описује то Биће ја сам упоредио своје непосредно искуство просвјетљења и повезао све његове особине у оно што је најближе том опису. Неко је дакле прије мене имао исто искуство и дао му је име. Име не долази ниоткуда. Сва имена-појмови имају извор у искуству.

Дошао сам до следећег открића:

„БОГ … је бестјелесно, безвремено, беспросторно постојање=Биће које бива у својој неманифестованој, неманифестујућој есенцији. То Биће је неродиво, нествориво, непромјењиво. Оно је и Алфа и Омега свих појава а само остаје непојавно. Само по себи нема узрок али својом Свијешћу узрокује све појаве. Иако се никада не манифестује оно за Себе манифестује све своје потенцијале.

Неманифестовани потенцијали су у његовој Свијести (која је Једно с Њим), апсолутни су, Апсолут су.

Апсолут уистину значи да су сви његови квалитети (све-што-јест) садржиоци свих тих квалитета, стога би се могло рећи Једно је СВЕ, али симултано СВЕ је Једно. Без присуства Његове Воље, Будне Пажње и Духа не може постојати било која појава, било која стварност.

Стога, управо зато оно је свезнајуће али и свеприсутно.

Из његове Свијести се еманира цјеловита дуалност у којој оно и даље остаје непромијењено али његова Воља постаје Слободна да изолује посебности из цјелине, да их бира и да од њих ствара субјекте али и објекте своје субјективне представе. У сваком субјекту задржава само минимално знање-о-себи (Ја јесам) којим себе у субјекту потсјећа на сопствену присутност. То га тјера да кроз искуства даље трага шта се крије иза тог „Ја јесам“.

Да скратим…

У својој Једноти, у свом есенциалном аспекту (Апсолут + Свијест) Биће=Апсолут је Бог.

Као Бог обитава у апсолутном безусловном давању. Све-што-јест се безусловно даје свему-што-јест.

То безусловно давање себе себи јесте Љубав. Управо Љубав омогућава дуалност и пројекцију Ума у којему то исто Биће свим својим чиниоцима (свему-што-јест) даје Слободну вољу да испољи своје потенцијале.

У дуалности оно постаје Творац, а Творац не би био да нема и Творевине.

Ово давање Слободе Вољи је с циљем да му кроз њену Слободу Воља донесе Радост кроз манифестацију његових највиших потенцијала. То постиже када Творац постане свјестан Себе и Бога и стога ствара стварност Љубави, хармоније и мира.

БОГ је стога исто Биће које себе доживљава и Творцем и Творевином. Другог Бића НЕМА.

Ми смо овд‌је и сада на путу манифестације Његових (а својих) потенцијала с циљем да Му се кроз ОСВЈЕШЋЕЊЕ вратимо. Враћамо Му се када постанемо налик Њему:

Када својом појавом и д‌јелом постанемо отелотворење Његове Свијести, стога Љубави.“

Фото: Бог и бог; Википедија