Царица леда нестаје,
топи је сваки сунчев зрак!
Отвара се небо плаветно,
пространство непрегледно!
Слутим, прежу се ветри истока,
спрема се пролећа богиња!
Над реком набујалом, срешће се
сестре истога краљевства!
Смеши се земља мајка,
семењем набубрела!
И разбудиће се пупољци, успавани,
поклон Девани!
И брже ће закуцати срца камена,
око свих извора,
милује их у пролазу хаљином Калина!
Гледам, очима као да не верујем,
живот васкрсава!
И промичу векови, као сати,
знам у свакоме сам жива.

Фото: Богиња Девана; Википедија