Брату Миленку који је отишао
на данашњи дан 2017. године

Моја суштина – твојој суштини…

Сву снагу и сву љубав цедим из себе
И сву памет да се брзо присетим свега
Што проживесмо заједно са многима
Које смо срели и животе им дотакли
И какве лукаве препреке склонисмо
.
Дошао си да поправиш многе облике
Што кваре лепоту мир и склад у свету
Упоран лак издржљив снажан храбар
Чист стрпљив моралан неподкупљив
И дошао си да лемиш раскол међ људма
.
Отишао си – стискам срце нећу плакати
Сузе су тежак терет око врата суштине
На путу повратка Творцу у Ириј златни
Хоћу да твоја суштина сасма чисто види
Све небеске замке и замршене путеве
.
Препознај гадне ликове богова и богиња
Њих су створили страхови љутња незнање
То су утваре које хоће да уплаше суштину
Да склизне у мрак уских путева безциља
Дуни на њих ватру из срца распрши илузију
.
И махни весело и оберучке богињи Карни
Показаће се као лепојка дјева – Свелепотица
Твојој – са људима – раскармљеној суштини
Онда настави најсветлијом стазом у Светлост
Са Извора коме припадаш где те Творац чека

Фото:Фототека Србског Журнала