Пијаћу воду точим на Хајдучкој чесми
Таласају ме болно шуме Кошутњака
Места и дрвље памтим из оног времена
У груду титре прагрлилице – миловалице

О храбра животдајна шумска лепоокојко!
Лако је било мени да мачем опсене сечем
Није лако харамбашу крити и чувати!
Најмање најтеже је лако волети хајдука!

Јака водоцев – наточих све тестије своје
Опрез – корак лак кроз шуму – као некад
На шушањ скачем брже од пантера црног
Крв није вода вода није крв крв није вода

Љубави моја знам овде си – певојка птица
Држах те окамењен топлу крвцем овлажену
Мрша злоћко – камом љубав у срце нам убо
Пре него га самострела међу плећа стигла

Идем опијен цветом шумом и оновременом
Слушам гавраницу моју –прати ме и пева…
Враћам се у сада неста из ока праслика стара
Около тркачи вежбачи мајке цвркућу деца

Фото: Хајдучка чесма; Википедија