Живот већине људи планете Мидгард Земља
Говорим о свакодневном распећу од Правила
Наличи на дечју игру коју смо весело играли
У Тијанији златом новозлатног доба опточеној

Кажем у духу јелечкиње – узвраћа стрижено!
Свакодневница сива чека ко војник на стражи
Каже гласно барјачкиње – одговарам кошено!
А дани иду слични као једнојајчани близанци

Тражим у грлу ситне нежне речи да јој угодим
Трагај и нађи! вечну љубав Творца! Нађи је!!!
И када је нађеш живи! И не пуштај је из срца!
И она – разапета тражи речи да мене подигне

Ујутро вадимо дечицу школску из будилника
Трчимо у пекару и на посао као полуаутомати
Враћамо се предвече уморни од посла и газде
Бауљамо по стану играмо тутумише у кухињи

Једног дана ходали смо кроз врло густу шуму
Шкртунац згрчене крви и незараслих осмеха
И када нам је трећа гуја вијугаво прешла пут
Почео се лепо кроз грање назирати пропланак

У нашим душама нешто је препукло излетело
Покуља сав вишак снаге преко гомиле пањева
Спремно крећемо на другу страну воде и ватре
Да будимо генетско сећање и проучавамо себе

Фото: Храст Исцелитељ у Тијању; ВП

И ти теци својим коритом
Широким плавим
Дубоким…

Нећу ти притока бити
Не желим да се сливам у тебе
Свако своју слободу има

Исто смо – вода…
Са истог извора потекли…
Тако се познајемо

И чекај ме на обали
Великог мора…
Чекај ме…
Упорно ме чекај…

Фото: Река Дунав; ВП

Из Етра долази Ветар

из Духа долази Вас Дух

из Мира стиже Све Мир…

.

Гледај очима душе 

да би могао видети!

.

Ватра и вода чисте.

.

Мрачне силе у умовима

воде свет ка стрминама 

литица гледа на крај…

.

Слушај срцем и почуј!

Исконски звездани бруј. 

.

Бела Пчела од Сунца!

.

Бели Орао из Срца!

.

Песма се поји и сви је знају

створена беше у првом Рају,

оном што заувек јесте.

.

Осети стих и зов песме

Зора живота руди…

.

Човек се у Богу буди.

.

Руке срца испружи,

пламен не може стати.

Сад гори све!

.

Лажи, зла, обмане.

.

Молитве неће Огањ утолити.

Нит’ мисли таме о моћи.

Ни храмови људских заблуда 

Помоћи неће овој ноћи.

.

Љубав је света упалила зрак,

који пробија прастари мрак

.

И би!

И биће.

И јесте.

Извор-Звезда Род

„Нека живи у хармонији све!“

Рече вила наглас мантру и даде јој моћ!

.

„Све што мислиш и јако желиш оваплоти се одмах а

оно  што изговориш оваплоти се касније!

Зато овде и постоји време!“

.

Слика-Шишкин

Приредила Верица Стојиљковић

Дођоше људи неки
и на ћошковима пољане
побадаше колце на све четири стране.
Ту ће бити тај основац
за наш будући мали дворац.
Ископаше темеље од пола метра
и по обичају жртвоваше петла.
Пршти крв на све стране
вековно огњиште ту да остане.
.
Док се темељ гради
Размишљах, коју воћку да садим.
Купих трешњу крупну и сочну
посадих је на леву страну бочну.
Расла је трешња, расла су деца
у Њу се клели као у Свеца.
На њој се свакога дана
љуљала два малишана.
.
Dођоше нека зла времена
кућа на пола завршена.
Моја су плећа још нејака,
а уз градњу и два мала ђака.
У таквом се стању
баца коцка на цену мању.
Разгласих на сва звона:
„На продају кућа са два плафона.“
.
Дође један гастарбајтер стари
и својом се имовином поче да хвали.
Ману се за џеп и штос извади
испружих руку ал` ме син повуче.
„Мама! Да ли си ти од јуче?!
Је л` нећу више смети
на нашу трешњу се попети?“
Како сметнух тако с ума
нашу трешњу, нашег свеца.
Зар да ме прокуну моја деца?
Суза низ образ се скотрља.
Ту се ја тргнем:
Опростите, погодбу желим да оповргнем.
.
Оста наш дворац и наша Трешња
освајаше се на њој врхови Монт Евереста.
Уз цвркут птица кафе сам пила
расним се плодом сладила.
.
Једног дана одох преко океана
одморе сјајне проводих испод крошње бајне.
.
После двадесетшест лета
синова порука тужна и мала.
„Трешња је пала.“

Фото: Дрво трешња; Википедија

Свако има неки тајни свет у себи. Свет за који не зна нико или само ретки који су успели да уђу унутра. Сваки човек на овом свету има свој тајни свет. Свет у ком се крије од света. Свет у ком живе све његове туге и радости. Свет у ком су сакривени сви снови и наде. Свет у ком су шћућурене све наше глупости и лудости. Свет у ком живе све наше досаде и изгубљено време. Величанствен, диван, тајни свет. Милијарде светова на овом свету. Понекад залутамо у тим световима. Изгубимо се. Пронађемо се. Живимо у својим малим световима. Делимо радости и туге. Затварамо врата за некога. А некоме их широм отварамо. Звездане капије између светова. Капије што нас спајају и раздвајају. Показујемо своје светове. Кријемо се у својим световима. Животињаримо у својим световима. Живимо у својим световима. Да…

Из романа ПУТОВАЊА Зорица Зоја Младеновић

Фото: Капија; Википедија

Пратим те
Сливам се у бразде
Корака твојих
Зар не видиш?
.
Имамо малу реку…
Само те молим
Не прави ми бране
Језеро је лепо
Али тужно и усамљено
.
Волим да се крећем
Да поскакујем и жуборим…
Не смируј ме
Море ће ме смирити…

Фото: Фототека Србског Журнала

Заплови сад Световима мојим,
Отворила сам своја врата Тајни,
Прођи горе, доле, свуд и спази Тачку
Сјајносану, где секу се све Праве Криве!
Ту застани!

И знај, да тек Врата има
По Световима мојим безкрајним,
Забрављена чекају, да осмелиш се,
Кренеш!

О, Ратника је душа љубовпитна,
Ено опрема се, креће у највећи Лов,
Већ чује Куцањ Срца свога,
Пред Скок и Вук заврши свој Зов!

Фото: Фототека Србског Журнала

Запевале сенице и врапци

Срећан Божић, млади православци!

.

И сва друга децо, без разлике

што славите друкчије празнике!

.

Нек вам срећа увек гошћа буде

да стасате у честите људе!

.

Припремите секире и санке

да идемо на шумске пропланке

да сечемо најлепше Бадњаке!

.

Сунце се још не пење на церић

нека свако обуче џемперић!

.

Фото- нет страница Храна за бебе

Приредила Верица Стојиљковић

Вртларко моја књиго истинита
Ноћас садимо цвеће на плафону
Силина безбриге даће нам моћи
Да са-градимо висећу цветницу
.
И виле ће нам понудити помоћ
Виле свилокосе чистунке простора
Наша цветница призваће богове
И богиње косих љубичастих ока
.
Нас двоје трооких добићемо крила
Ти од богова мудрих ја од богиња
И ходаћемо лако бар-а-бар са њима
Дрво смо живота које дуби на глави
.
Дрво стреми Сунцу човек Сопству
Унутарњим видом гледаћемо небо
И љуљати биљоберко на космоталасу
Упарени срцем за-једно све можемо

Фото: Башта ВП у Тијању