Древна исцветава шума у јутро мекано, снено.
Још сребри се траг месеца,
Вила са облака га испраћа.
И чује се већ и песма птица, дарује цвеће
И гране и лишће разбуђеног дрвећа.
И љуби се корење храстова и бреза,
Јасика и липа,борова и јела,
И сјаји се земља водама, зашумелим потоцима.
Устају и мрави, поздрављају зуј пчелица.
Устај и ти драги, ено чује се бат
Праисконих твојих коњаника!.

Фото: Фб страница – Birds and Nature