Само неосвешћен човек умишља да је боље и лепше свуда, него тамо где он већ обитава!

Само неостварен и неиспуњен човек лута од града до града, од земље до земље, у потрази за варљивом срећом.

Али срећу, гле, никамо не налази!

Јер среће нигде и нема за празна човека.

Срећа је, гле, само опсена за човека у опсени!

Човек посвећен себи и својему Путу, и срећу и радост налази у својему Бићу!

Срећа происходи из лепоте и пуноће живљења.

А пуноћа живљења јесте благодат живота у Духу Стварања!

Зашто пристајемо на лажи од људи у лажи?

Зашто верујемо онима који ни самима себи одавно не верују?

Да ли је Ојропа, заиста, земља Дембелија, или су дембели они који у ту Ојропу верују?!

Ако пристајемо уз лажи, и поверујемо у лажи, онда ћемо бити презрени како од Предака тако и од Потомака.

Сем блуда и разврата у Ојропи ничега другог нема!

Сем блуда, разврата и вековне лажи!

Само крда и чопори хрле у Ојропу!

А крда и чопоре на крају пута само кланица чека!

Нека иду, нека сви ини у крдима и чопорима иду, али без нас!

Ми знамо свој Пут, и знамо куда идемо!

(Парк у Великом Гају, лето 7522/2014.)