Лирски записи

Посвећено Белим Србима и Србкињама.

 

Сваки Човек има своју Мисију, свој Задатак, своје Посланство, свој Смисао, своје Снове и Визије.

Сваки је Човек по Задатку дошао на овај Свет.

У свакоме дану, у свакоме трену, Човек мора бити свестан својега Посланства, својега Вишег Задатка.

Такав Човек јесте Будан и Освешћен.

Будан и Освешћен Човек бива свестан, у свакоме трену, да је на Правоме Месту.

Где је он – ту је Пупак Света.

Снови и Визије од Пробуђеног Човека чине Божанство.

Пробуђени Човек има ту Свест, да је битан, да је веома битан!

Он је Родоначалник – не само за Потомке, већ и за Претке своје.

Човек и Човечица, у Сновима и Визијама својим, бивају Прародитељи, бивају Божански Преци.

Рађајући Потомке, Човек и Човечица рађају будуће Исполине, будуће Дивове.

Они морају То да Желе; они морају у То да Верују; они  Томе морају бити Благодарни – Благодарни Створитељу; Благодарни Оцу и Мајци; Благодарни Светлости; Благодарни Животу и ПраВасељени.

Они су Изабрани.

Изабрани за рађање Великих Потомака.

Брак између Човека и Човечице јесте Посвећеништво, јесте Мистерија, јесте Тајинство.

И, надасве, Брак, између Човека и Човечице, јесте Обожење.

Рађајући Потомке, Они постају Створитељи.

Рађање Потомака јесте Свети Чин, Божанско Дело.

Они не рађају било кога и било шта, већ рађају Исполине, Дивове и Богове.

Плотска, телесна Љубав, између Човека и Човечице, јесте Благослов Неба, Благослов Божанских Предака, Благослов Створитеља.

(Ово је Учење Стриборјана, Хиперборејаца, Белих ВедСрба, записано, пре тридесет и три века, у Кедровој Књизи Живота.)