Лирски записи

 

 

Патимо зато што немамо љубави према себи.

Када немамо љубави према себи, онда немамо љубави ни према коме, и ни према чему.

Искочили смо попут водене капи из ПраВодеана Љубави, и зато обитавамо у свету без љубави.

А како можемо да живимо у свету без љубави?

И да ли има смисла живот у свету без љубави?

Опхрвани смо тугом, сетом, патњом и болима душе, јер у свету без љубави нема радости, нема милине, нема лепоте и нема дивоте.

Радост, милина, лепота и дивота само из љубави происходи, а љубав из Духа происходи.

Патимо, и још ћемо да патимо, све док се не вратимо ПраВодеану Љубави.

Када будемо схватили да је наш себичан живот узрок свих наших патњи у свету, и када се будемо одрекли својега себичног живота у свету и световима, тада ћемо се вратити ПраВодеану Љубави, ПраВодеану Живота, и тада ћемо заистински доживети и истински живети –

Радост, Милину, Лепоту и Дивоту Божанских Светова!