Лирски записи

 

Није лако бити Србин.

И зато унапред праштам свим оним Србима који су бивали, јесу и биће принуђени да се одрекну Србства.

Праштам им одрицање од Србства, само им не праштам мржњу према Србству.

Ако су већ бивали принуђени да се одрекну Србства, зашто је у њиховим срцима остала мржња према Србству?

И не само што је у њиховим срцима остала мржња према Србству, већ су ту мржњу према Србству и на своје потомство пренели!

Није лако бити Србин.

Заиста, заиста, није лако бити Србин! у окружењу варварских и дивљих племена и хорди, које душу своју хране мржњом према Србству.

Јер нема народа, и нема рода, на свету целоме – како у садашњости тако и у прошлости – који је толико бивао сатанизован, прогоњен, мучен и убијан, као Срби што су одувек бивали!

Моју душу тиште све патње Рода мојега.

Тиште моју душу све патње и муке свих Срба и Србкиња кроз векове и светове.

Често у сновима и визијама својим осећам ужасе и боли свих оних Срба и Србкиња, који су кроз највеће патње и муке пролазили само зато што су били, и остали, Срби и Србкиње!

Пожелим, некада, да заувек у огњу живоме нестане овај варварски свет.

Да заувек у огњу живоме нестане овај варварски свет, због патњи, ужаса и мука свих Срба и Србкиња кроз векове и светове.

И, ако заиста буде нестао овај свет, знам, поуздано знам, и знаћу, да је нестао због страдања и боли, због патњи, мука и ужаса Срба и Србкиња.

Није лако бити Србин.

Те зато унапред праштам свим оним Србима који су, да би спасили себе и род свој, били принуђени да се одрекну Србства.

Али, у једном будућем, и снова рођеном свету; у једном будућем свету Великог Духа Стварања; знам, верујем и знам, да ће од Створитеља, да ће од Мајке ПраВасељене, бити благословен сваки Србин, сваки Србин и свака Србкиња!