Лирски записи

 

Срби су, већ вековима, највеће жртве рептилске и мајмунске расе са Запада.

Расе гмазоликих и мајмуноликих зеленаша, лихвара, сецикеса, превараната, банкстера и човекомрзаца.

Сваки освешћен и самобитан Србин јасно види, да из дубина мрачног Запада, свеколиким човечанством влада рептилска и мајмунска подраса човеколиких утвара.

Заиста, они ничега заједничког немају са једном вишом божанском расом словесних и освешћених бића!

Њихова су лица рептилска и мајмунска, а преко тих рептилских и мајмунских лица навукли су образину човеколиких бића, да би вас заварали, засенинили, опсенили и замађијали.

Ово вам сада, знам то, звучи као песничка уобразиља, али ћете ускоро, кад мине ово смутно време, и сами видети, да су та лица рептилска и мајмунска.

Србству је у овоме времену најпотребнија видовитост и храброст.

Видовитост, да би унутарњим видом јасно видели ко је ко и шта је шта; и храброст, да би то што су јасно видели и сагледали, имали смелости и јавно да кажу.

Без видовитости и храбрости, гле, Србству нема спасења!