Лирски записи

Пише: Драган Симовић

 

Унапред знам, да ће ово само мањина схватити и прихватити, али, свеједно, ја за мањину вазда и пишем.

Правилно је писати и изговарати: Република СрБска.

И, не само што је правилно, већ постоји и један много дубљи разлог, који само песници посвећеници знаду, због којега би требало да се зове Република СрБска, а не Република СрПска.

Одмах да разјаснимо.

Нема ни један једини разлог, да се, у овом случају, једначе сугласници по звучности, зато што се подједнако лагано изговарају гласови БС као и ПС.

Штавише, много је лепше и топлије звучање двојних гласова БС, него ПС.

Уз то, не само што је лепше и топлије звучање двојних гласова, који се изнутра, по природи својој, сами од себе једначе по звучности, већ се и језик, при изговору, мање ломи.

Колико ће бити стамена, јака, чврста, снажна и постојана творевина Србског Бића – не само на физичкој, привредној, војничкој и ратничкој разини, већ и у равни Духа Стварања – умногоме зависи и од тога, да ли ћемо је звати СрБска или СрПска!

По мени, довољно је рећи само СрБска.

Родина СрБска; Домаја СрБска.

(Домаја је древна ведсрбска реч за домовину, родину, родну груду.)

Зашто ја стављам нагласак на глас Б, а одбацујем П, када је у питању корен речи СРБ?

Зато што је СРБ усаображен са Духовним Језгром Србске Акаше.

Светлосни титраји и трептаји, илити: онострана светлосна и звучна фреквенција гласа Б, повезује наше унутарње биће, преко најтананијих нити вечне космичке потке, са Унутарњим Суштаством Великог Духа Стварања.

Забуну су и пометњу, код једначења сугласника по звучности у србском језику, учинили они србски филолози и лингвисти (србска реч: језикословци!) који нису били песници по свом унутарњем стваралачком бићу, већ само књишки теоретичари и позитивистички интелектуалци.

Требало је, песнички речено, да све правописне и језичке законе усаглашавају у сарадњи са песницима.

Ово вам казујем из знања, а не из нагађања.

Из знања, кажем, зато што сам и сам стударао филологију, те отуда и знам како размишљају филолози и ини интелектуалци који се наслањају на европски позитивистички и материјалистичи светоназор.

(За светоназор, илити: поглед на свет, постоји још једна ведсрбска реч: мировозреније.)