Лирски записи

 

Довољно је прошетати се срцем Београда, од Славије до Калемегдана, и видети да је Београд поробљен град, да је Србија поробљена земља и, да су Срби поробљен народ.

Нигде, од Славије до Калемгдана, али и у ширем кругу Града, нема ни србског језика ни србског писма, већ све англиштина и латинштина.

Језик и писмо окупатора нису видљиви само на улицама и трговима, већ и у свим културним, издавачким, образовним, васпитним и медијским кућама.

У београдским књижарама је све мање србских издања, све мање србских листова и часописа, све мање књига на србском језику и србском писму, намењених  просвећеном и образованом србском читаоцу.

Већина књига је штампана на писму англо-америчких и англо-ватиканских окупатора, за поунијаћене и натурализоване Србе, за приучене и примењене Србе, који немају благе везе ни о србској култури и уметности, нити о србској књижевности и духовности.

У Србији се најбоље види и осећа, како англосаксонски и англорептилски глобализам уништава и затире народе, културе и традиције.

Кад се једном народу униште језик и писмо, тада је и сам народ уништен.