Лирски записи

 

Пише ми Верица из Ниша, како, већ двадесетак дана, сања један те исти дивотан, тајинствен и песнички сан.

Сања како, наизменично, лети час са јатом рода, час са јатом лабудова, а час, потом, са јатом орлова.

Пита ме: како ја видим, како тумачин њен сан?

Уместо изравног одговора – јер не волим изравне одговоре – покушаћу, из свог унутарњег песничког бића, да разјасним њен сан.

Да бих могао да разјасним нечији сан, морам да уђем у тај сан, морам тај сан да осетим, доживим и препознам као свој сан.

То песнику није тешко, зато што је песник вазда у свету снова.

Песник је у свету снова и кад је будан!

Људи се, када је у питању тумачење снова, најчешће хватају за симболе.

Они у свему, и иначе, тражење знамења, симболе и симболику.

Али, у сновима постоји нешто онострано, нешто што је с ону страну сваке симболике, с ону страну сваког појимања, схватања и тумачења.

Не може се све тумачити умом и разумом.

Много је више тога с ону страну ума и разума, с ону страну сваког појимања и схватања.

Сан о летењу јесте један од најдивотнијих снова.

Сан о летењу јесте наше прасећање, прапамћење, праискуство.

Ми смо и створени и рођени да летимо.

Ми смо у Древности били светлосна и летећа бића.

Ми смо у Праискони, уистини, имали етерична и енергетска крила!

Многе своје дарове и моћи, гле! ми смо поступно – из нараштаја у нараштај, из живота у живот – губили.

Много тога смо – превасходно, због ума и разума – заувек изгубили.

Заборавили смо да мислимо срцем, заборавили да размишљамо душом!

Изгубили смо видовитост, изгубили смо видовита знања.

Срце и душа су закржљали, зато што увек користимо само главу, само ум и разум.

Што није у нашој глави, што није у нашем уму – тога и нема!

Тако се понашамо, и тако живимо.

Снови нас, често, враћају на пра-почетак, на над-почетак.

Снови су повезани са Акашом.

У сновима о летењу, нама светлосна и крилита бића, из виших духовних и божанских светова, поручују, да смо и ми попут њих, да смо и ми као они – светлосни летачи.

Да смо створени и рођени да летимо, овостраним и оностраним световима, да летимо низ сазвежђа и звездана јата, низ пространства бескраја.

Ми нисмо заувек везани за Земљу.

На Земљи смо само за кратко.

На Земљи смо само донде док нам не израсту и не ојачају етерска и енергетска крила.