Из бескрајног

млечно-белог прстена,

у језгру звезданог јата,

 бризга, гле!

и избризгава,

 у светлуцавим, зерцајућим и лескајућим слаповима –

низ дванаест пространстава небеса –

исцељујућа и животајна светлост,

сливајући се,

 и уливајући,

у црвено-љубичасто,

пурпурно,

 језгро мојега срца,

што у божанском блаженству

плута праводеаном

вечнога живота.