Драган Симовић: О божанском складу мушког и женског начела
Лирски записи
Овако свом пријатељу сведочи Ананда Срб Инда:
Када сам провео првих седам година у Црвеној Гори код божанског учитеља Велеса Срб Ура, тада дрво није више било дрво, поток није више био поток, ветар није више био ветар, нити сам ја више био ја.
Но, после других седам година проведених код божанског учитеља – дрво је поново било дрво, поток је поново био поток, ветар је поново био ветар и ја сам поново био ја.
На питање пријатеља, зашто после првих седам година дрво није више било дрво, поток није више био поток, ветар није више био ветар и он више није био он, Ананада је одговорио:
После првих седам година проведених код божанског учитеља, ја сам боравио у Маји, у Опесни, у Кривом Огледалу, тако да сам, под утицајем Ума, имао искривљену и лажну слику о свему.
Кроз оваква стања духовног развоја пролази свако од нас.
Сви ми у раној младости кренемо на Пут развоја, али многи, опсењени и замађијани Умом, остају до краја свог животног тока на првом ступњу лажног духовног развоја, остају заточеници Кривог Космичког Огледала.
Људи у Опсени, у Маји, имају искривљену и лажну преставу свега.
На том ступњу, рецимо, мушкарац пожели да буде жена, да се понаша и живи као жена, док, опет, жена пожели да буде мушкарац, да се понаша и живи као мушкарац.
Али, они који наставе овим духовним и космичким Путем, који се са првог ступња узнесу на други виши ступањ, бивају оно што устини јесу.
Мушкарац бива мушакарац, жена бива жена.
Мушкарац развија праискона и космичка мушка начела, док жена, упоредо, развија женска праискона и космичка начела.
Спој праисконог и космичког мушког са праисконим и космичким женским рађа нови живот, нови свет, нови Космос.
Нигде у Космосу нема равнотеже, нема склада, нема љубави, нема хармоније без споја мушког и женског начела.
Тамо где се завршава Космос почиње Хаос.
А Хаос је оно Пространство у Тами, у којему нема истинског споја и божанске равнотеже између мушког и женског начела.
Онамо где су мушко и женско – муж и жена у брачној заједници – усаображени и усаглашени, тамо се рађају здрава, душевна, освешћена и уравнотежена божанска деца.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Дивим се савршеном Божијем таласу који нас повезује, побуђује на стваралаштво и заједништво. Започео сам данашњи дан са осећајем промене у себи да се присуство „Божанске Жене“ променило у „Божанског Мушкарца“.
Читам твој, Драгане, запис, препознајем се и са радошћу се јављам!
Нашу друштвену стварност преобразиће у Љубави прожети Божански Мушкарац и Жена. То је сила поља више воље Љубави која нас чува, усмерава и даје живот свему. Она даје смисао и облик целокупном свемиру, и ми смо у томе. Само да се сетимо… Ту лежи кључ целовитости и свети разумног бића.
У доживљају тог стања бића видео сам две сфере, Женску и Мушку, које су прожете, допуњују се, и имају заједничко средиште. А око њих је виша сфера која их савршено обавија. И све у белом сјају и дубоком плаветнилу простора…
Боже дај, да свако биће оцелови себе и у споју са својом вољеном близаначком душом рађа децу и ствара рајске светове!
Као дар нашем природном свети и знамен предосећајуђе силе Љубави данас сам посадио 100 храстова у приобаљу Јужне Мораве, у Клисури јужно од Ниша. Нека расту, и да сви ми храстемо у плодној Љубави и заједништву!
Иван ХРАСТ