Лирски записи

Ово је време, кад огромна већина човечанства не може да појми и схвати ни најједноставније појаве из виших духовних светова.

Свест је савремених људи толико сужена, да они више не могу, не само да разлуче битно од небитног, већ ни неке најпростије ствари у свом свагдањем животу.

Планетарно човечанско друштво – под утицајем атлантистичких лихвара, гуштера и црних жреца –  бива сасма слуђено, зблануто и кретинозовано, тако да, уистини, и не личи на друштво словесних божанских бића, већ на човеколика сподобија чији живот одвећ нема ни смисла ни сврхе.

У таквом свету, бесловесне руље и гомиле, сваки се самосвестан и самобитан хиперборејски Србин осећа као древни ведски бог.

Али, он, заиста, и јесте бог!

Бог који са људима нема више о чему да разговара, већ се обраћа планетама, сунцима, звездама и звезданим јатима на језику древних хиперборејских богова.

И гле! планете и сунца, звезде и звездана јата боље га осећају, схватају и прихватају од зблануте, слуђене и бесловесне светине.