Лирски записи

(Белим Србима и Србкињама, с Љубављу посвећујем ове лирске записе.)

 

Људи не размишљају о језику, о бићу језика, те стога често бркају појмове.

Они не схватају да су у језику скривене многе тајне; да се преко бића језика откривају многе суште и суштаствене тајне овостраних и оностраних светова.

Но, да разлучимо појмове: важно и битно!

Важно је да се школујемо и образујемо; да нађемо добар и одговарајући посао; да будемо успешни у свом послу и да нас људи поштују и цене; да зарађујемо доста новца и да живимо достојно човека у овоме свету: да путујемо, да летујемо, да зимујемо, по потреби и да ништа не радимо.

И гле, чуда! ништа од тога још увек није битно!

Упамтите: све што је у овоме свету, и све што је од овога света – то је важно, али није битно!

Битно је изнад важног; битно је највиши ступањ важног; битно превазилази и највиши ступањ важног, зато што је битно изравно повезано са Духом и што происходи и исијава из Духа.

Битно је повезано са Душом и Свешћу!

Мудар је онај човек који је у свакоме трену спреман и способан да разлучи битно од небитног.

Да одбаци све што није битно, и да се држи само битног!

У свакоме дану, у свакоме часу, у свакоме трену да има смелости, храбрости, одважности и мудрости да одбаци све небитне ствари зарад само једне једине битне ствари!

Али, људи су најчешће страшљиви, уплашени и престрашени – зато што нису освешћени.

И ово упамтите: неосвешћен човек не може бити ни храбар, ни неустрашив, ни одважан, ни слободан.

Да, неосвешћен човек никада не може бити слободан!

Никаква га атлантистичка и евроунијатска демократија не може учинити слободним.

Неосвешћен ће човек и у најслободнијем, најидеалнијем, најсавршенијем друштву бити вечити роб!

Биће роб своје неосвешћености, своје душевне и духовне успаваности и учмалости.

А то је најтеже, најмучније и најболније робство!

(Песникова примедба: ово Б је намерно написано!)

Зашто је у овоме времену толико очајних, болесних, несрећних и изгубљених људи?

Зато што Љубав нису поставили на право место; зато што су их од детета (неосвешћени и бесловесни родитељи!) учили да Љубав није битна; да је Љубав споредна и узгредна ствар; да је све друго важније и битније од Љубави.

За огромну већину наших саврменика, то сте, свакако, давно приметили, Љубав не само што није битна, него, чак, није ни важна!

А Љубав је и те како битна; Љубав је једна од трију најбитнијих ствари у Васељени!

Ви, зацело, већ знате које су то три најбитније ствари у Вечности и Васељени: Свест (Бог, Дух Стварања), Љубав, Живот са највишим Смислом.

Тамо где нема Љубави – нема ни Свести, ни Бога, ни Духа Стварања, ни Живота са највишим Смислом.

Просто речено: где нема Љубави, ту, заиста, ничега нема!