Лирски записи из Акаше

Свет је мртав без Етике, Естетике и Поетике; свет је мртав без Љубави, Красоте, Доброте и Дивоте.

Човек са Вертикалом јесте Светлост, Човек без Вертикале јесте Тама.

Данас сам у Вршцу срео расну Србкињу.

У њој сам видео и препознао цело Србство, у њој сам видео и препознао свеколику Расу.

Расна Србкиња – то је Богиња.

Чиста Раса, чиста Светлост, чиста Љубав.

Расна Србкиња – то је истовремено и Богиња Љубави и Богиња Лепоте и Богиња Доброте.

Три Богиње у Једној Србкињи!

То није шала!

То је Истина.

Неки ме називају националистом, неки ултра-националистом а неки, пак, расистом.

Шта ја марим за то!

Нека ме називају како им воља.

Ја знам ко сам; ја знам чији сам; ја знам одакле сам пошао; ја знам куда сам, камо и зашто пошао.

Ја знам да је Вршац древни србски град.

Знам да су Вршац основали витезови Деспота Стефана Лазаревића.

Знам да су Срби одувек живели у Вршцу.

Знам да је реч Вршац – србска реч.

Ни то није шала!

Шале се они који појма немају о Повесници Срба.

(У Вршцу, подно Куле Деспота Стефана Лазаревића, 4. коловоза 7523. године, по Србском КолоДару.)