Нема расног, самосвесног и самобитног Србина, који Русију не доживљава као своју Родину.

Заиста, нема!

Све што се Русији и Рускоме Роду дешава, то се кроз Језгро Србске Душе прелама.

Још сам од трећега разреда основне школе, када смо почели да учимо о Древним Словенима, Русију осећао и доживљавао као своју Родину, као свој ПраЗавичај.

Русија је, за мене, од тада па све до дана-дањег, била и остала моја Родина, моја Родна Груда, моја Света Земља – широка и бескрајна као море сиње, дубока и несагледна као звездано небо.

Питати расног, самосвесног и самобитног Србина, да ли љуби Русију, то је као питати га: да ли љуби Србију, да ли љуби оца и мајку, брата и сестру, претке и потомке, као и све ине светиње србске!

Нема расног, самосвесног и самобитног Србина, који Русију не доживљава као своју Родину.

Заиста, нема!

(Татјана Кришков: Соната за Теслу)