Лирика вечног тренутка

(Свевидећи Сварог)

Само кад смо у стању дубоке шутње и тишине можемо да видимо овај свет какав уистини јесте.

Чим изиђемо из стања дубоке шутње и тишине, из стања дубоке медитације, тада имамо лажну слику света.

Заиста, све је лажно у овоме свету, све је маја, омаја, варка, привид, илузија и опсена.

Овај свет има двадесет и седам овоја копрене-опсене, двадесет и седам ступњева привида и омаје, двадесет и седам ступњева незнања, невидије.

(Знање је вид-и-ја илити виђење, на ведсрбском језику.)

Незнање, невидија влада над овим светом, невидија влада над човечанством, невидија влада над сваким од нас, понаособ.

Они који не знају – а како би и знали! – да је ведсрбски – језик свих језика, да је језик мајка, реч невидија преводе авид(и)ја.