Седам је сјајних небеских гора

И седам капија бисерно белих

Где се чува извор живота

Од погледа гладних и несвето смелих.

Ту увек међ огњем светим

ходе боје и света светла…

 

И плам неугасли у средишту шљашти…

Ако те Творац позове сада,

да присуством душе обојиш небо

ти стани и отвори срце

да чујеш радости живе у деци светој:

 

 

Чујем!

Живот себе буди…

И себе у себи препознајем дуго…

Отварам се и лагано дивим,

Осећам…

ту  извире дух водеана свесности тихо…

И више нисмо сами сада-Творац живи у нама!

Поглед високо ка небу пружам

и свесно се спајам у трену

бистра и чиста као кап кише

у том паду летим, клизим, милујем нежно…

и свој запис

себе у себи

остављам дубоко и меко.

Роје се гласови светосних бића

И један се одважно издвоји сам:

 

 

Ако сиђеш у мој сан,
видећеш да сам будан
и све што будни сањамо
ми то и можемо!
Снагом воље што нам Богови дадоше!

Утихни шум, одлучи!

И безгласно шапући,

Љубав – најмоћнију басму у свим световима,

која приводи Светиљци и Лепоти

неосвешћене и осветољубиве дубине…

 

Застани…

Удахни…

Заузми став за Нови Споразум са Творцем…

Удиши Живот – издиши бајату прошлост…

Призови присуство Творца и Аватара,

осети у срцу мир ,спокој и срећу

постави се на дејство свеспасења

у поштовању оснажи моћну Одлуку.

У – земљен –  гледај Творца лицем у лице

гледајући – из срца нечујно говори:

„Желим да живим вечно у физичком телу

и да се развијам брзо и многодимензионо

и желим да са Тобом будем Стваралац Вечности!“

Стварање је Лепота Дивота и најдубља Нирвана…

Печатише речи свете

све науме и намере,

да се нежне душе сете

како јесу снажне, лепе!

 

Тако попут харфе и виоле

дође боја свете горе

где столује Творац сам:

У срцу си моме а свуда те тражим.

Желиш од мене да будем будна,

Зато се скриваш…

Ал` ову игру највише волим

тјера ме Космосом да лутам.

У безкрају твоме мој је дом.

Љубав си посијао у оку мом,

сада ми кажеш да вјечношћу гледам

растјерујем таму и да јој се не дам.

 

 

Понекад запнем, застанем, паднем.

Сузу пустим а душа уздахне,

погледам горе, опрост заиштем

само смо људи, опрости Оче.

А онда анђеле своје шаљеш…

Осјећа душа твој наум и план.

Спремаш нас за нови свијет

Од Љубави саткан!

 

 

Мир…

Не могаше реч достојна бити

којом се може Мир Творца представити…

Погледај сада очима душе

види како се арије стварања чују!

И играју се игре невидљивих сила,

свима непознатих у дубинама постојања,

певајући песме првотне

стварајући нова зрачења

која требају једног сутона

постати свесна самих себе.

Тајна Творца скривена

у маленом ораху, цвету ил` зрну песка,

прича нам и учи нас да га препознамо

у магновењу наших душа…

И остаће тако у Еонима који долазе!

Театар лутки и глумаца на сцени

која се мења из секунде у минут

из минута у живот

желећи да…

 

 

Да!

Сетила се душа моја сваког слова, гласа, речи…

којима се игра света осликава у вечности.

Пред престолом Величанства

има једна тајна сјајна,

ко ватреним пламом она

вечно јесте окупана.

 

 

И позва ме душа моја са разине ове сада

да ме у вечност врати, у Творчево Љубави крило

и да истовремено живим безсмртним светлосним пламом

на обе разине своје…

 

 

Да се у мени преливају светлосне небеске боје!

Да се сила душе сједини са Творчевом силом самом,

да покренем љубављу запис о свему што се у истини збило,

по Космичком закону светом – да Творчева завлада правда!

Од кад те спознах у себи ја, запалио си неугасли плам

јер ти си Љубав и светлост што сја,

која ме води на пут сна…

Сан који сањам одувек ја,

да једно смо ти и ја, ти у мени – у теби ја!

Вечност у нама исткана…

Ми немамо почетак ни крај

Бескрај је мали за нас, о Творче што ми живот даде

да спознам себе ко сам ја.

Сијај у мени још јачим сјајем да светлим за оне који те траже!

Да спознају да сви смо једно

и нађу у себи искру тебе и живе Љубав…

Јер то си ти…

Творче Љубави!

И утихну све у безвременом трену сад.

Нада у етру…

Мир трепери…

Звезде чекају…

 

 

 

И изађе реч од Творца!

„Нек полети тајна сјајна, 

и да као искра сија- да јој нигде краја нема!

 

Она јесте живот јасни

плам вечности

плам неугасли…“