Никада нећу заборавити

ону летњу ноћ,

када смо се,

ти и ја,

љубави дивотна моја,

подавали страсно једно другом

под уснулим звезданим небом,

на неком пласту сена,

 на неком пропланку,

у неким вилин-горама,

негде у неким световима

којих одавно нема.

 Далеко од људи,

далеко од мржње,

пакости и зла овога света,

 на неком пласту сена,

на неком пропланку ветрова,

ти и ја се,

 љубави дивотна моја,

 грлисмо и љубисмо као нико на свету

васцелу ноћ под звездама,

васцелу ноћ

до праска и освитка

пурпур-зоре.

Могу се заборавити љубави

 на свилен-душецима,

љубави у хотелским собама

 на неким далеким морима,

 љубави у неким краљевским

и царским палачама,

али љубави

вођене на неком пласту сена,

на неком дивот-пропланку,

у неким вилин-горама

под пуним Месецом

 и ројевима звезданих јата,

никада се,

збиља,

заборавити неће!

 

Негде у банатским пољима

карпатских ветрова,

 на Све(то)видов-дан,

 лета 7524.