Да није тебе моја свило
била бих ко рањена срна
а зимска јутра
претворила би се у сивило

 

Поноћ је одавно прошла
а ja још увек пишем
лепе љубавне риме
саткане од слатког греха
твог зеленог осмеха
и плаве ране зиме

 

Поноћ је одавно прошла
једне стране ветра
са друге Јужне стране
од једине моје љубави
и Хималајватра

 

Поноћ је одавно прошла
и наша зелена јутра дошла
од тихе нежности
са речима од чисте свиле
скупиле се у нама
и занавек незасита живе

 

Ја имам само тебе
и шта би хтео више
на овим ветровитим пољима
од високих плавих трава
смиља и босиља незаборава

 

Плаво је тад моје једино
а моје срце говори једноставно
дан са пурпурним јутром
јутро са белим постељама

 

Од кад те моје
озрароко гледа
нечујно а далеко од себе
да није тебе

 

Онда кад те моје срце воли
више имам наде
имам све твоје скривалице
у мојој души сањалице
близу и далеко од себе
да није тебе