Осећам неизмерну радост и милину кад год неки Бели Србин створи неко узвишено, песничко и уметничко дело, или кад доживи нешто лепо и дивотно.

Тада имам истинско и дубоко осећање, да се то, уистини, мени догодило, да сам управо ја тај Бели Србин!

Нашем песнику и вилењаку Милораду Максимовићу догодило се, ових дана, нешто дивотно што он, преко мене, жели са свима вама да подели, јер то схвата као дело свеколиког Белог Србства.

Као што знате, Милорад Максимовић борави у Бостону, а песме упоредо ствара како на србском тако и на енглеском.

Његова књига лирике, која је најпре објављена на енглеском From the Forgotten World into Eternity, а потом и на србском Из заборављеног света у вечност, била је пре неки дан представљена у свеучилишној књижари на Харварду.

Књига је топло примљена како од књижевне критике тако и од љубитеља песничке речи, а Милорад, у звучном запису који ми је проследио, изражава одушевљење и радост тим догађајем, видевши у свему томе знамење светлих сила из Вишњих светова.

Наравно, да се сви ми радујемо, заједно са Милорадом, јер његов успех јесте, истовремено, и успех свих нас, сабраних и окупљених око Србског журнала.

Како рече, међу присутнима, којих је бивало из разних крајева света, са свих континената, нашло се и неколико наших Белих Срба и Белих Србкиња, који су се истински обрадовали овом песничком подухвату свог саплеменика и Белог Србина.

Нема сумње, да је Милорад Максимовић један од веома ретких наших песника чија је књига поезије представљења на Харварду, на једном од најчувених светских свеучилишта.

Нека је благословен наш песник и вилењак, и желимо му, од срца, да ствара још лепше и дивотније песме!

(Милорад Максимовић)