Владан Пантелић: Свитање
Јутрос сам најпре угледао
Да ме вертикале посматрају
Тако треба и тако увек бива
Када се потпуно отворим –
Тад хучи кроз мене маршира
Космичка шарена штафета
Са хиљаду хиљада порука
Брзо урадих неколико вежби
За врло брзо стварање Вечности
И да сецнем силину овог налета
Добрих и лоших ванземаљаца
Није ми то одмах сасма успело
Уморих се – постадох жутоцрвен
Као ватра од зрела патлиџана
Ти си прозорљив и провратљив
Ти си прокровљив и прозидљив –
Ехо храбрилица у телесним ушима
Хватам сивог вођу ванземаљског
До јуче су били јаки и преварни
Његово тело губи снагу – мртвише
О да! Сетих се! Свиће Сварогов дан!

