Како сад прићи срећи, злу утећи

сачувати разум здрав, остат’ прав

И уз то врт цвећа до јесени од пролећа

поверење драгог стећи, лажи праг не прећи

зауздати своју нарав, кад ниси сав

И кад је љубав као свећа, горећа

 

 

 

Као у срце забоден трозубац, нежан пољубац

подсети на младост, прву девојачку радост

авети прошлости, што срца ломе без милости

на пиле рањено устремљен кобац, сурови ловац

тражи најмању слабост, да искали суровост

слама ти крхке кости, освета за грешке прошлости

 

 

 

Улице мрачне и пусте, магле ко тесто густе

крици запомагања, вапаји тешког страдања

плочнике жаром посуте и све заметене путе

реч одбране да не изусте, у пропаст те хладно испусте

са стране с подозрењем гледања, без кајања

разум ти здраву помуте, моралне норме круте

 

 

21,25х 27.10.2014