Руне се лагано тела
Мостови прошлости и будућности
Наша крхка тела … не могу се растегнути
Да додирну будућност … која можда и није
Јер дешава се овога трена
Стрепим да нећемо имати … довољно времена
За све речи што желим изрећи … за додире што за тебе су
Стрепим над тобом и твојима да не будеш тужан
Остављен, сам
Молитве су за тебе из срца мога срца
Лете стално .. Као птице,… Као лишће трепере
Кад ветар стигне
А душа моја извија се …као струна, … Срма
Што плете платно.. Златно … за то тело, крхко, бело.
Поклоном великим Бог ме даривао .. врата љубави отворио
И ето корачам сад .. без тебе тим путем
И гледам гледам .. где скрио си се … бунтован, тужан,
Блед, ..уморан ..успаван ..неверан у вери
Сумња испод обрва … поглед ка Богу и вапај
Чиме заслужио си .. врата љубави отворена
У вечност те воде … ал храбрости треба
За то имати … Срцу срца дозволити
Да засветли … капи воде живе … треба узети
Није срамно волети .. и то дати … показати

У мраку Месец да види … под звездама … радују се
Под небом плавим … на облацима белим
и једним руменим … засјало је већ и
простире се сјај Космосом целим
не да се сакрити под сунцем овим … и друга знају
Уронила сам дубоко у реку, отишла далеко
пливај, лети .. чудо се догодило и .. више их нема
колика снага је то Боже помера се Васељена
не чекај буди што јеси не оклевај
љубав си створио себе понеси, узнеси
мене већ јеси