Кад зрикавац у већ зрелој и високој 
Трави своју песму започиње давну,
Будећи видика успавани покој
Мелодијом древном по потесу равну,

 

И с далеких поља почне да се диже
Мирисава влага у магличаст вео.
Ноћ прозирна, плава, из далека стиже.
Пуна тајне чежње. Тамни око цео.

Недозрели јечам свитњаци облећу;
Препелица негде у житу, далеко,
Зачује се кадшто. По ливадском цвећу
Месечева светлост прелива се меко

 

 

 -извод из песме-