Сви ми имамо успоне и падове.

Свако је од нас: час горе, а час доле.

Ма на којем год духовном и божанском ступњу био свако од нас – увек му се дешавају успони и падови.

На падовима и успонима и одвија се наш напредак, наше узрастање до богова и вишњих светова.

И богови имају успоне и падове.

И Творац има успоне и падове.

И Васељена, са свим овостраним и оностраним световима, има успоне и падове.

Без успона и падова нема живота.

Живот и јесте вечно успињање и падање, падање и успињање.

Ја о својим успонима и падовима говорим и пишем посве отворено – без тескобе, без стида, без устручавања.

Из сваког мог лирског записа можете да видите: кад сам горе, а кад доле, кад сам се узнео високо у светлост, а кад сам пао ниско, у зону сумрака и таме.

Но, и кад паднем ниско, и кад упаднем у таму, и кад ме обрхрвају страхови, немири и сета од века, и тада се чрвсто држим  духовне и божанске вертикале, јер без те вертикале, не бих ни могао поново да се дигнем, да се узнесем у лучезарне висине.

Има лажних духовних посвећеника, има лажних духовних учитеља, како на Истоку тако и на Западу, који од вас скривају своје падове, а говоре само о својим успонима.

И ви сте умислили, да су они богови, да они никада не падају, те да су вазда и увек високо, веома високо, у светлости.

Не верујте им!

Лажу и себе и вас!

То нису истински духовни посвећеници, то нису истински духовни учитељи, већ опсенари и шарлатани – преваранти!

Сва њихова учења су лажна, свеједно да ли долазе са Истока или са Запада.

(На Истеру, 25. листопада 7526.)