Вечна потреба људска да се нешто крије
Измислили су тајну да би о нечем ћутали
Шта значи истину крити до неког лагати
А тајне се увек сазнају касније ил прије
Можда би и рекли да су знали да су тако лагали
Срамоту од лажи тешко је спрати

Ја ево признајем лагао сам као дете
Морао сам, било ме је страх од батина
И кад једном успешно сакријеш апетити расту
Ти тајне гомилаш и кријеш, они батинама не прете
Крити се иза зида ћутње од мрког погледа татина
Градиш вештину кривења у помоћ призиваш машту

Али шта кад порастемо, кад престанемо бити деца
Навике к’о навике пустиле корене дубоке
Па оног ког волиш, а срце и нож си му у руке дао
Кад због глупости прогуташ кнедлу у грлу јецај
Зашто кад истине су другачије и често разроке
Волиш га и живот би дао, а лажју си љубав издао

Зато је боље рећи, од оног ког волиш ништа не крити
Није вредно због глупости у лаж упадати
Истина се увек може опростити ма како горка била
Кад мирно можеш спати, блажене снове снити
Кад у очи можеш погледати, поглед не обарати
Јер лаж ће кроз зубе побећи јер је мека и склиска ко свила
15.10.2017 у 00,45 часова