Куцнуо је час!
Да сељак брке засуче
Да устане Горштак и Рас
Да руке у трап завуче
Сандук с муницијом раскује
Чизму солдатску навуче
Тешки гуњ свуче

 

Сабљу димискују докује
Танџару подмазује
Бодеж за пас засукује
Џебану види да л’ је сува

 

И у сат кад ноћ је глува
Икону с дувара целива
Матер с прага благосиља
И чељад једно другом до ува
Изгрли и ижљуби лица ведра
Остави и’ да их верна љуба чува
Јабуку једну метне у њедра

 

И у бој!
Роде мој!

-слика Оливере Лоле Аџић-