Данас би било више од педесет милиона Срба,

да у двадесетом веку –

веку погрома над свеколиким Србством –

хрватске и германске крволочне звери

нису извршиле најсвирепије,

најгрозније и најужасније злочине –

злочине какве свет није видео од Постања до дана-дањег –

злочине над србским именом и ликом,

злочине над племенима и родовима србским,

када сатираху, клаху и спаљиваху

све што је србско,

од нејачи у колевкама

па све до стогодишњих стараца и старица,

остављајући за собом пустолине и паљевине,

грозоту ужаса и пустоши,

лелек, кукњаву, вриску и јаук

што се у небеса уздизаше.

Те ужасе и грозоте

хрватским и германским зверовима,

геноцидним и канибалским кршћанима,

не смемо никада

ни заборавити ни опростити,

заиста:

никада ни заборавити ни опростити!

Док је света и века,

док је звезда и сунаца,

док је Земље и Неба:

никада им ни заборавити ни опростити!

Данас би било више од педесет милиона Срба,

да један нараштај србских синова и кћери –

пре неких стотину лета –  

није наивно поверовао,

да кршћански Хрвати и Германи

имају душу!

(На левој обали Истера, у пролеће, 7520/2012.)