КРИК – Владимир Шибалић
„
(посвећено И. А.)
`
Уморан сам. Као на самрти
Ја чекам последњи час.
Истина је оно што ме уби,
А то је да више нема нас.
`
Нећеш се вратити, добро те знам.
Ветар си који се везати не да.
Још један без тебе мину дан,
Кажу да боем не сме да се преда.
`
А ја поклекох за столом оним
За којим те сретох након пет лета.
Са кобним мислима се борим,
Док ми срце разара сета.
`
Иди, путуј, не осврћи се,
Ти циљ имаш, хоризонт је твој.
А ја ћу за оним истим столом
Окончати бунтован живот свој.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 