О, немој доћи, кад те зовем
ноћ ми последња остаде
дивна лековита безкрајна

.

О, немој доћи,
остави ми страсне јаде,
сласт још једина ми је тајна.

.

О, гле руже што се сагле беле
од невиности,
испод оне плаве јоргованске магле.

.

Дрхте од радости,
а кад их додирнем тако брзо
потамне, као да се прозор смрз’о
и раскид’о цветове невеселе
ледене тајне.