Сећам се средњошколских дана, када је једна девојка,
зовем је ОНА, дошла у мој живот.
Волела је руже, а највише беле, баш као ја.
Јасновидело ми ју је предсказало.
Мислим да сам тада ово записао:

.

Осећао сам те – пре него што си дошла;
Живео сам те – када си дошла;
Осећам те и живим те – од када си отишла.

.

Нема прошлости, нема будућности.
Сва времена су у сада, у једној тачки, тачки узвишене Лепоте.
И све се дешава – сада…